Рјечник

sr Упознати   »   eo Konatiĝi

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tri]

Konatiĝi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Здраво! Sal--on! S_______ S-l-t-n- -------- Saluton! 0
Добар дан! B-nan tago-! B____ t_____ B-n-n t-g-n- ------------ Bonan tagon! 0
Како сте? / Како си? Kiel vi? K___ v__ K-e- v-? -------- Kiel vi? 0
Јесте ли Ви из Европе? Ĉu--i venas e- Eŭro-o? Ĉ_ v_ v____ e_ E______ Ĉ- v- v-n-s e- E-r-p-? ---------------------- Ĉu vi venas el Eŭropo? 0
Јесте ли Ви из Америке? Ĉu--i ve-as -- Ame-ik-? Ĉ_ v_ v____ e_ A_______ Ĉ- v- v-n-s e- A-e-i-o- ----------------------- Ĉu vi venas el Ameriko? 0
Јесте ли Ви из Азије? Ĉu-v- v-na--el--z-o? Ĉ_ v_ v____ e_ A____ Ĉ- v- v-n-s e- A-i-? -------------------- Ĉu vi venas el Azio? 0
У којем хотелу сте смештени? E- k-u-hotelo ---r-------? E_ k__ h_____ v_ r________ E- k-u h-t-l- v- r-s-a-a-? -------------------------- En kiu hotelo vi restadas? 0
Колико дуго сте већ овде? D-----m vi ----s--i---e? D_ k___ v_ e____ ĉ______ D- k-a- v- e-t-s ĉ---i-? ------------------------ De kiam vi estas ĉi-tie? 0
Колико дуго остајете? Ĝis--ia- -- restas? Ĝ__ k___ v_ r______ Ĝ-s k-a- v- r-s-a-? ------------------- Ĝis kiam vi restas? 0
Допада ли Вам се овде? Ĉu--l---- -- vi-ĉ---i-? Ĉ_ p_____ a_ v_ ĉ______ Ĉ- p-a-a- a- v- ĉ---i-? ----------------------- Ĉu plaĉas al vi ĉi-tie? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Ĉu vi---r--s ĉ--ti-? Ĉ_ v_ f_____ ĉ______ Ĉ- v- f-r-a- ĉ---i-? -------------------- Ĉu vi ferias ĉi-tie? 0
Посетите ме једном! Ne ----tu--iz-------! N_ h_____ v_____ m___ N- h-z-t- v-z-t- m-n- --------------------- Ne hezitu viziti min! 0
Ово је моја адреса. Je----a --reso. J__ m__ a______ J-n m-a a-r-s-. --------------- Jen mia adreso. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Ĉ- n- vi-u nin ---g-ŭ? Ĉ_ n_ v___ n__ m______ Ĉ- n- v-d- n-n m-r-a-? ---------------------- Ĉu ni vidu nin morgaŭ? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Mi--eda--as,---- mi --m-ha-a- i-n pl-nitan. M_ b________ s__ m_ j__ h____ i__ p________ M- b-d-ŭ-a-, s-d m- j-m h-v-s i-n p-a-i-a-. ------------------------------------------- Mi bedaŭras, sed mi jam havas ion planitan. 0
Ћао! / Збогом! Ĝ-s! Ĝ___ Ĝ-s- ---- Ĝis! 0
Довиђења! Ĝi- --v--o! Ĝ__ r______ Ĝ-s r-v-d-! ----------- Ĝis revido! 0
До ускоро! Ĝ---bal---! Ĝ__ b______ Ĝ-s b-l-a-! ----------- Ĝis baldaŭ! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!