Рјечник

sr Сати   »   eo La horoj

8 [осам]

Сати

Сати

8 [ok]

La horoj

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Извините! P-rd-no-! Pardonon! P-r-o-o-! --------- Pardonon! 0
Молим Вас, колико је сати? La-ki--a-horo ---a---mi pe--s? La kioma horo estas, mi petas? L- k-o-a h-r- e-t-s- m- p-t-s- ------------------------------ La kioma horo estas, mi petas? 0
Много хвала! Mu-tan dank-n. Multan dankon. M-l-a- d-n-o-. -------------- Multan dankon. 0
Један је сат. Es-a---a -nua. Estas la unua. E-t-s l- u-u-. -------------- Estas la unua. 0
Два су сата. E---s--a--u-. Estas la dua. E-t-s l- d-a- ------------- Estas la dua. 0
Три су сата. E-t-s-la tria. Estas la tria. E-t-s l- t-i-. -------------- Estas la tria. 0
Четири су сата. E-t-- l--kv--a. Estas la kvara. E-t-s l- k-a-a- --------------- Estas la kvara. 0
Пет је сати. Est---l--kv-na. Estas la kvina. E-t-s l- k-i-a- --------------- Estas la kvina. 0
Шест је сати. Estas l- -esa. Estas la sesa. E-t-s l- s-s-. -------------- Estas la sesa. 0
Седам је сати. Estas la --pa. Estas la sepa. E-t-s l- s-p-. -------------- Estas la sepa. 0
Осам је сати. Estas la-oka. Estas la oka. E-t-s l- o-a- ------------- Estas la oka. 0
Девет је сати . Est-- ----a--. Estas la naŭa. E-t-s l- n-ŭ-. -------------- Estas la naŭa. 0
Десет је сати. E--as-l----k-. Estas la deka. E-t-s l- d-k-. -------------- Estas la deka. 0
Једанаест је сати. Es-as la--ek--ua. Estas la dekunua. E-t-s l- d-k-n-a- ----------------- Estas la dekunua. 0
Дванаест је сати. Esta--l--d-kdua. Estas la dekdua. E-t-s l- d-k-u-. ---------------- Estas la dekdua. 0
Једна минута има шездесет секунди. M--uto -a-as---s--k------dojn. Minuto havas sesdek sekundojn. M-n-t- h-v-s s-s-e- s-k-n-o-n- ------------------------------ Minuto havas sesdek sekundojn. 0
Један сат има шездесет минута. Ho-o-hava- s----k------o-n. Horo havas sesdek minutojn. H-r- h-v-s s-s-e- m-n-t-j-. --------------------------- Horo havas sesdek minutojn. 0
Један дан има двадесет и четири сата. T--- -av-s du-e- --ar --ro--. Tago havas dudek kvar horojn. T-g- h-v-s d-d-k k-a- h-r-j-. ----------------------------- Tago havas dudek kvar horojn. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...