Рјечник

sr Сати   »   eo La horoj

8 [осам]

Сати

Сати

8 [ok]

La horoj

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Извините! Pa-d-n--! P________ P-r-o-o-! --------- Pardonon! 0
Молим Вас, колико је сати? La -i-m- ho-o------, mi-p-ta-? L_ k____ h___ e_____ m_ p_____ L- k-o-a h-r- e-t-s- m- p-t-s- ------------------------------ La kioma horo estas, mi petas? 0
Много хвала! Mu---n--a--o-. M_____ d______ M-l-a- d-n-o-. -------------- Multan dankon. 0
Један је сат. E-ta--la -n--. E____ l_ u____ E-t-s l- u-u-. -------------- Estas la unua. 0
Два су сата. E-ta- la---a. E____ l_ d___ E-t-s l- d-a- ------------- Estas la dua. 0
Три су сата. Est-s -a ---a. E____ l_ t____ E-t-s l- t-i-. -------------- Estas la tria. 0
Четири су сата. Estas-l---v-ra. E____ l_ k_____ E-t-s l- k-a-a- --------------- Estas la kvara. 0
Пет је сати. Esta---- ----a. E____ l_ k_____ E-t-s l- k-i-a- --------------- Estas la kvina. 0
Шест је сати. Esta- -- ses-. E____ l_ s____ E-t-s l- s-s-. -------------- Estas la sesa. 0
Седам је сати. E-ta- l--se--. E____ l_ s____ E-t-s l- s-p-. -------------- Estas la sepa. 0
Осам је сати. E-ta- la----. E____ l_ o___ E-t-s l- o-a- ------------- Estas la oka. 0
Девет је сати . Estas -a -aŭa. E____ l_ n____ E-t-s l- n-ŭ-. -------------- Estas la naŭa. 0
Десет је сати. E-ta- ---d--a. E____ l_ d____ E-t-s l- d-k-. -------------- Estas la deka. 0
Једанаест је сати. Es--s -a -------. E____ l_ d_______ E-t-s l- d-k-n-a- ----------------- Estas la dekunua. 0
Дванаест је сати. Estas ------du-. E____ l_ d______ E-t-s l- d-k-u-. ---------------- Estas la dekdua. 0
Једна минута има шездесет секунди. M---to---v-s --s--k -eku-d-jn. M_____ h____ s_____ s_________ M-n-t- h-v-s s-s-e- s-k-n-o-n- ------------------------------ Minuto havas sesdek sekundojn. 0
Један сат има шездесет минута. H-ro -avas----d---min--oj-. H___ h____ s_____ m________ H-r- h-v-s s-s-e- m-n-t-j-. --------------------------- Horo havas sesdek minutojn. 0
Један дан има двадесет и четири сата. T--- --va---u--k--v-r --r---. T___ h____ d____ k___ h______ T-g- h-v-s d-d-k k-a- h-r-j-. ----------------------------- Tago havas dudek kvar horojn. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...