Разговорник

bg Съюзи 3   »   bs Veznici 3

96 [деветдесет и шест]

Съюзи 3

Съюзи 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Изберете как искате да видите превода:   
български босненски Играйте Повече
Аз ставам, щом будилникът звънне. Ja-u-taj-m č-- b-dil--- zazv--i. J_ u______ č__ b_______ z_______ J- u-t-j-m č-m b-d-l-i- z-z-o-i- -------------------------------- Ja ustajem čim budilnik zazvoni. 0
Аз се уморявам, щом трябва да уча. J- p-staj----mo--n-č-- t-eb------t-. J_ p_______ u_____ č__ t_____ u_____ J- p-s-a-e- u-o-a- č-m t-e-a- u-i-i- ------------------------------------ Ja postajem umoran čim trebam učiti. 0
Аз ще спра да работя, щом стана на 60. J--p-e-t--e--rad--- -i--n-p--im--0. J_ p________ r_____ č__ n______ 6__ J- p-e-t-j-m r-d-t- č-m n-p-n-m 6-. ----------------------------------- Ja prestajem raditi čim napunim 60. 0
Кога ще се обадите по телефона? Ka-a----e -a-va--? K___ ć___ n_______ K-d- ć-t- n-z-a-i- ------------------ Kada ćete nazvati? 0
Щом имам секунда време. Čim--udem imao / i-a----r---tak -lob---og-vr-m---. Č__ b____ i___ / i____ t_______ s________ v_______ Č-m b-d-m i-a- / i-a-a t-e-u-a- s-o-o-n-g v-e-e-a- -------------------------------------------------- Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. 0
Той ще се обади по телефона, щом има малко време. O--ć- zv--- čim bud--ima--------vre----. O_ ć_ z____ č__ b___ i___ n____ v_______ O- ć- z-a-i č-m b-d- i-a- n-š-o v-e-e-a- ---------------------------------------- On će zvati čim bude imao nešto vremena. 0
Колко време ще работите? Koli-- dug- ćet--r--it-? K_____ d___ ć___ r______ K-l-k- d-g- ć-t- r-d-t-? ------------------------ Koliko dugo ćete raditi? 0
Аз ще работя, докато мога. Radit--- --k---d-- --g---/---g-a. R____ ć_ d__ b____ m____ / m_____ R-d-t ć- d-k b-d-m m-g-o / m-g-a- --------------------------------- Radit ću dok budem mogao / mogla. 0
Аз ще работя, докато съм здрав. Ja-ću --dit- do-----e- zdr---/ z--a--. J_ ć_ r_____ d__ b____ z____ / z______ J- ć- r-d-t- d-k b-d-m z-r-v / z-r-v-. -------------------------------------- Ja ću raditi dok budem zdrav / zdrava. 0
Той лежи в леглото, вместо да работи. O--l--i u -re-etu --j-st---- -ad-. O_ l___ u k______ u______ d_ r____ O- l-ž- u k-e-e-u u-j-s-o d- r-d-. ---------------------------------- On leži u krevetu umjesto da radi. 0
Тя чете вестник, вместо да сготви. On----ta-n--ine um--st- da --ha. O__ č___ n_____ u______ d_ k____ O-a č-t- n-v-n- u-j-s-o d- k-h-. -------------------------------- Ona čita novine umjesto da kuha. 0
Той седи в кръчмата, вместо да си отиде вкъщи. On s---i --g--t-o--ci ---e--- -- id- ku--. O_ s____ u g_________ u______ d_ i__ k____ O- s-e-i u g-s-i-n-c- u-j-s-o d- i-e k-ć-. ------------------------------------------ On sjedi u gostionici umjesto da ide kući. 0
Доколкото зная, той живее тук. K---k---a-zn-m,-o- -----j- o-d-e. K_____ j_ z____ o_ s______ o_____ K-l-k- j- z-a-, o- s-a-u-e o-d-e- --------------------------------- Koliko ja znam, on stanuje ovdje. 0
Доколкото зная, жена му е болна. Ko--ko ja -na-, --e--va ---a je ---esn-. K_____ j_ z____ n______ ž___ j_ b_______ K-l-k- j- z-a-, n-e-o-a ž-n- j- b-l-s-a- ---------------------------------------- Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. 0
Доколкото зная, той е безработен. Kol--- j- zn-m- o---- -e-----l-n. K_____ j_ z____ o_ j_ n__________ K-l-k- j- z-a-, o- j- n-z-p-s-e-. --------------------------------- Koliko ja znam, on je nezaposlen. 0
Успах се, иначе щях да дойда навреме. J--sam pr---av--, -na-e--i----- --č-n. J_ s__ p_________ i____ b__ b__ t_____ J- s-m p-e-p-v-o- i-a-e b-h b-o t-č-n- -------------------------------------- Ja sam prespavao, inače bih bio tačan. 0
Изпуснах автобуса, иначе щях да дойда навреме. Ja---m---op--t-o-au-------in--e--ih-bi----ča-. J_ s__ p________ a_______ i____ b__ b__ t_____ J- s-m p-o-u-t-o a-t-b-s- i-a-e b-h b-o t-č-n- ---------------------------------------------- Ja sam propustio autobus, inače bih bio tačan. 0
Не намерих пътя, иначе щях да дойда навреме. Ja-n---m-n-ša- p--- ---če bih bi- -ača-. J_ n____ n____ p___ i____ b__ b__ t_____ J- n-s-m n-š-o p-t- i-a-e b-h b-o t-č-n- ---------------------------------------- Ja nisam našao put, inače bih bio tačan. 0

Езикът и математиката

Мисленето и речта вървят заедно. Те си влияят взаимно. Лингвистичните структури влияят върху структурите на нашето мислене. В някои езици, например, няма думи за числа. Говорещите не разбират концепцията на числата. Така че математиката и езикът също вървят заедно по някакъв начин. Граматическите и математическите структури често са сходни. Някои изследователи смятат, че те също се обработват по подобен начин. Те вярват, че центърът на речта е отговорен и за математиката. Той може да помогне на мозъка да извършва изчисления. Последните проучвания стигат до друг извод , обаче. Те показват, че мозъкът ни обработва математиката без реч. Учените изследвали трима мъже. Мозъците на тези участници в експеримента били увредени. В резултат на това, центърът на речта също бил увреден. Мъжете имали големи проблеми с говоренето. Те вече не можели да формулират прости изречения. Не можели да разбират и думи. След тестването на речта, мъжете трябвало да решат математически задачи. Някои от тези математически пъзели били много сложни. Дори и при това положение, изпитваните участници успели да ги решат! Резултатите от това изследване са много интересни. Те показват, че математиката не се кодира с думи. Възможно е езикът и математиката да имат една и съща основа. И двете се обработват от един и същи център. Но математиката не се налага най-напред да бъде преобразувана в реч. Може би езикът и математиката също се развиват заедно... И чак когато мозъка е приключил развитието си, те вече съществуват отделно!