Knjiga fraza

bs Brojevi   »   gu ગણતરી

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [સાત]

7 [Sāta]

ગણતરી

[gaṇatarī]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski gudžarati Igra Više
Ja brojim: હ-ં----- છ--: હું ગ_ છું_ હ-ં ગ-ુ- છ-ં- ------------- હું ગણું છું: 0
hu----ṇ-ṁ----ṁ: h__ g____ c____ h-ṁ g-ṇ-ṁ c-u-: --------------- huṁ gaṇuṁ chuṁ:
jedan, dva, tri એક----ત્-ણ એ_ બે ત્__ એ- બ- ત-ર- ---------- એક બે ત્રણ 0
Ēk---- tr-ṇa Ē__ b_ t____ Ē-a b- t-a-a ------------ Ēka bē traṇa
Ja brojim do tri. હુ- -્ર- ગણ-- ---. હું ત્__ ગ_ છું_ હ-ં ત-ર- ગ-ુ- છ-ં- ------------------ હું ત્રણ ગણું છું. 0
h-ṁ tr-ṇa-g-ṇu--c-u-. h__ t____ g____ c____ h-ṁ t-a-a g-ṇ-ṁ c-u-. --------------------- huṁ traṇa gaṇuṁ chuṁ.
Ja brojim dalje: હ-----તર- ર-ખ-ં-છ-ં: હું ગ___ રા_ છું_ હ-ં ગ-ત-ી ર-ખ-ં છ-ં- -------------------- હું ગણતરી રાખું છું: 0
H-- g---t-----ā-huṁ c-u-: H__ g_______ r_____ c____ H-ṁ g-ṇ-t-r- r-k-u- c-u-: ------------------------- Huṁ gaṇatarī rākhuṁ chuṁ:
četiri, pet, šest, ચા---પા-ચ,--, ચા__ પાં__ છ_ ચ-ર- પ-ં-, છ- ------------- ચાર, પાંચ, છ, 0
C---- -ā-------h-, C____ p_____ c___ C-r-, p-n-c-, c-a- ------------------ Cāra, pān̄ca, cha,
sedam, osam, devet સ-- આઠ નવ સા_ આ_ ન_ સ-ત આ- ન- --------- સાત આઠ નવ 0
sā-- -ṭ-----va s___ ā___ n___ s-t- ā-h- n-v- -------------- sāta āṭha nava
Ja brojim. હ-- -ણ-- છ-ં હું ગ_ છું હ-ં ગ-ુ- છ-ં ------------ હું ગણું છું 0
hu--g--uṁ ch-ṁ h__ g____ c___ h-ṁ g-ṇ-ṁ c-u- -------------- huṁ gaṇuṁ chuṁ
Ti brojiš. તમ--ગ---ી-કરો ત_ ગ___ ક_ ત-ે ગ-ત-ી ક-ો ------------- તમે ગણતરી કરો 0
t-mē-ga-at--ī --rō t___ g_______ k___ t-m- g-ṇ-t-r- k-r- ------------------ tamē gaṇatarī karō
On broji. કહ-ય--. ક___ ક-્-ુ-. ------- કહ્યું. 0
ka--uṁ. k______ k-h-u-. ------- kahyuṁ.
Jedan. Prvi. એક. પ-ે-ુ-. એ__ પ___ એ-. પ-ે-ુ-. ----------- એક. પહેલું. 0
Ēk-.-Pa-ēl-ṁ. Ē___ P_______ Ē-a- P-h-l-ṁ- ------------- Ēka. Pahēluṁ.
Dva. Drugi. બે--બી--. બે_ બી__ બ-. બ-જ-. --------- બે. બીજી. 0
Bē- B-j-. B__ B____ B-. B-j-. --------- Bē. Bījī.
Tri. Treći. ત્-ણ--ત્રી--. ત્___ ત્___ ત-ર-. ત-ર-જ-. ------------- ત્રણ. ત્રીજો. 0
T-aṇ-.-T--j-. T_____ T_____ T-a-a- T-ī-ō- ------------- Traṇa. Trījō.
Četiri. Četvrti. ચ-ર.-ચ-થ--. ચા__ ચો__ ચ-ર- ચ-થ-ં- ----------- ચાર. ચોથું. 0
C--a. --thuṁ. C____ C______ C-r-. C-t-u-. ------------- Cāra. Cōthuṁ.
Pet. Peti. પાંચ.-પા-ચ---. પાં__ પાં___ પ-ં-. પ-ં-મ-ં- -------------- પાંચ. પાંચમું. 0
Pān--a----n-c-m-ṁ. P_____ P________ P-n-c-. P-n-c-m-ṁ- ------------------ Pān̄ca. Pān̄camuṁ.
Šest. Šesti. છ- છ---ા. છ_ છ___ છ- છ-્-ા- --------- છ. છઠ્ઠા. 0
Cha- -h--h--ā. C___ C________ C-a- C-a-h-h-. -------------- Cha. Chaṭhṭhā.
Sedam. Sedmi. સા-- સાતમી. સા__ સા___ સ-ત- સ-ત-ી- ----------- સાત. સાતમી. 0
S---- S-t-m-. S____ S______ S-t-. S-t-m-. ------------- Sāta. Sātamī.
Osam. Osmi. આ---આઠમુ-. આ__ આ___ આ-. આ-મ-ં- ---------- આઈ. આઠમું. 0
Ā&--os--.-Ā-ham--. Ā________ Ā_______ Ā-a-o-;-. Ā-h-m-ṁ- ------------------ Ā'ī. Āṭhamuṁ.
Devet. Deveti. નવ. નવ--. ન__ ન___ ન-. ન-મ-. --------- નવ. નવમી. 0
Na-a. -av-mī. N____ N______ N-v-. N-v-m-. ------------- Nava. Navamī.

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...