Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   nn Småprat 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [tjueein / ein og tjue]

Småprat 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Odakle ste? K----j-m -u f--? K__ k___ d_ f___ K-r k-e- d- f-å- ---------------- Kor kjem du frå? 0
Iz Bazela. Frå -a--l. F__ B_____ F-å B-s-l- ---------- Frå Basel. 0
Bazel je u Švicarskoj. B-s-- lig- i-Sv-i--. B____ l___ i S______ B-s-l l-g- i S-e-t-. -------------------- Basel ligg i Sveits. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? H-r-------s- -- He-- M---e-? H__ d_ h____ p_ H___ M______ H-r d- h-l-t p- H-r- M-l-e-? ---------------------------- Har du helst på Herr Møller? 0
On je stranac. Ha- -r---l---in-. H__ e_ u_________ H-n e- u-l-n-i-g- ----------------- Han er utlending. 0
On govori više jezika. Han-p--tar-fle--e s-råk. H__ p_____ f_____ s_____ H-n p-a-a- f-e-r- s-r-k- ------------------------ Han pratar fleire språk. 0
Jeste li prvi put ovdje? Er---t----s-e --ng--u ---h--? E_ d__ f_____ g___ d_ e_ h___ E- d-t f-r-t- g-n- d- e- h-r- ----------------------------- Er det fyrste gong du er her? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Nei-----v-r---r - ---r --. N___ e_ v__ h__ i f___ ò__ N-i- e- v-r h-r i f-o- ò-. -------------------------- Nei, eg var her i fjor òg. 0
Ali samo jednu sedmicu. Me- b--re--i ---e. M__ b____ e_ v____ M-n b-r-e e- v-k-. ------------------ Men berre ei veke. 0
Kako Vam se dopada kod nas? K-rl-i---i-a--d--d-g---- oss? K______ l____ d_ d__ h__ o___ K-r-e-s l-k-r d- d-g h-å o-s- ----------------------------- Korleis likar du deg hjå oss? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. V-ld-g g-----Fol- e--ve-l-ge. V_____ g____ F___ e_ v_______ V-l-i- g-d-. F-l- e- v-n-e-e- ----------------------------- Veldig godt. Folk er venlege. 0
I krajolik mi se također dopada. Og nat--en -i-a- e---g. O_ n______ l____ e_ ò__ O- n-t-r-n l-k-r e- ò-. ----------------------- Og naturen likar eg òg. 0
Šta ste po zanimanju? K-a---bb----- me-? K__ j_____ d_ m___ K-a j-b-a- d- m-d- ------------------ Kva jobbar du med? 0
Ja sam prevodilac. Eg -r o-setj-r. E_ e_ o________ E- e- o-s-t-a-. --------------- Eg er omsetjar. 0
Ja prevodim knjige. Eg -mse- bøk-r. E_ o____ b_____ E- o-s-t b-k-r- --------------- Eg omset bøker. 0
Jeste li sami ovdje? E- -- ålei-e---r? E_ d_ å_____ h___ E- d- å-e-n- h-r- ----------------- Er du åleine her? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Nei- ---- m- /-m--ne--m-n-er---r--g. N___ k___ m_ / m_____ m__ e_ h__ ò__ N-i- k-n- m- / m-n-e- m-n e- h-r ò-. ------------------------------------ Nei, kona mi / mannen min er her òg. 0
А tamo su moje dvoje djece. O--de- er de-----bor-- --n-. O_ d__ e_ d__ t_ b____ m____ O- d-r e- d-i t- b-r-a m-n-. ---------------------------- Og der er dei to borna mine. 0

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!