Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   hy փոքրիկ խոսակցություն 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [քսանմեկ]

21 [k’sanmek]

փոքրիկ խոսակցություն 2

[p’vok’rik khosakts’ut’yun 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Odakle ste? Ո--ե-ի՞--եք Դուք: Ո_______ ե_ Դ____ Ո-տ-ղ-՞- ե- Դ-ւ-: ----------------- Որտեղի՞ց եք Դուք: 0
V--teg-i՞----y-k- Duk’ V___________ y___ D___ V-r-e-h-՞-s- y-k- D-k- ---------------------- Vorteghi՞ts’ yek’ Duk’
Iz Bazela. Բ--ե--ց: Բ_______ Բ-զ-լ-ց- -------- Բազելից: 0
Ba-elit-’ B________ B-z-l-t-’ --------- Bazelits’
Bazel je u Švicarskoj. Բ--ե-ը գտնվ-ւմ - -վ----ի-----: Բ_____ գ______ է Շ____________ Բ-զ-լ- գ-ն-ո-մ է Շ-ե-ա-ի-յ-ւ-: ------------------------------ Բազելը գտնվում է Շվեցարիայում: 0
Ba-el- ---vum - Shv--s-a-iay-m B_____ g_____ e S_____________ B-z-l- g-n-u- e S-v-t-’-r-a-u- ------------------------------ Bazely gtnvum e Shvets’ariayum
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Կա-ո-------ա----Մի-----ն--ե- ն------ց---: Կ_____ ե_ պ____ Մ_______ Ձ__ ն___________ Կ-ր-՞- ե- պ-ր-ն Մ-լ-ե-ի- Ձ-զ ն-ր-ա-ա-ն-լ- ----------------------------------------- Կարո՞ղ եմ պարոն Միլլերին Ձեզ ներկայացնել: 0
Kar-՞gh ye- pa-on M----rin Dz-z-ner---a-s’nel K______ y__ p____ M_______ D___ n____________ K-r-՞-h y-m p-r-n M-l-e-i- D-e- n-r-a-a-s-n-l --------------------------------------------- Karo՞gh yem paron Millerin Dzez nerkayats’nel
On je stranac. Նա-օտարերկրա-- է: Ն_ օ__________ է_ Ն- օ-ա-ե-կ-ա-ի է- ----------------- Նա օտարերկրացի է: 0
Na----re----t--i-e N_ o____________ e N- o-a-e-k-a-s-i e ------------------ Na otarerkrats’i e
On govori više jezika. Ն--խ--ո-- է-մ--քանի --զու-ե-ո-: Ն_ խ_____ է մ_ ք___ լ__________ Ն- խ-ս-ւ- է մ- ք-ն- լ-զ-ւ-ե-ո-: ------------------------------- Նա խոսում է մի քանի լեզուներով: 0
Na kh-sum - -- -’-n--le-u---ov N_ k_____ e m_ k____ l________ N- k-o-u- e m- k-a-i l-z-n-r-v ------------------------------ Na khosum e mi k’ani lezunerov
Jeste li prvi put ovdje? Դ-ւ- -ռ-----ա-գա՞մն-ե- ա-ս-ե-: Դ___ ա_____ ա______ ե_ ա______ Դ-ւ- ա-ա-ի- ա-գ-՞-ն ե- ա-ս-ե-: ------------------------------ Դուք առաջին անգա՞մն եք այստեղ: 0
Du-’-a-r--i---ng-՞-n y-k’-a--t--h D___ a______ a______ y___ a______ D-k- a-r-j-n a-g-՞-n y-k- a-s-e-h --------------------------------- Duk’ arrajin anga՞mn yek’ aystegh
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ո-, ե---նցյ-լ --ր- -- -- -ղ-լ այս--ղ: Ո__ ե_ ա_____ տ___ է_ ե_ ե___ ա______ Ո-, ե- ա-ց-ա- տ-ր- է- ե- ե-ե- ա-ս-ե-: ------------------------------------- Ոչ, ես անցյալ տարի էլ եմ եղել այստեղ: 0
Voch---y-s-an-s’--l---r- -l y-m y---e- a---egh V_____ y__ a_______ t___ e_ y__ y_____ a______ V-c-’- y-s a-t-’-a- t-r- e- y-m y-g-e- a-s-e-h ---------------------------------------------- Voch’, yes ants’yal tari el yem yeghel aystegh
Ali samo jednu sedmicu. Բայ--մ-այն-մի--աբ-թ: Բ___ մ____ մ_ շ_____ Բ-յ- մ-ա-ն մ- շ-բ-թ- -------------------- Բայց միայն մի շաբաթ: 0
B-y-s---i-y- mi-s---at’ B_____ m____ m_ s______ B-y-s- m-a-n m- s-a-a-’ ----------------------- Bayts’ miayn mi shabat’
Kako Vam se dopada kod nas? Դ---- --գա--ս-Ձ-զ -եզ-մ--: Դ____ է գ____ Ձ__ մ__ մ___ Դ-ւ-ր է գ-լ-ս Ձ-զ մ-զ մ-տ- -------------------------- Դու՞ր է գալիս Ձեզ մեզ մոտ: 0
D-՞r --ga-is--ze---e- m-t D___ e g____ D___ m__ m__ D-՞- e g-l-s D-e- m-z m-t ------------------------- Du՞r e galis Dzez mez mot
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Շ--- -ար-ի- --տ-սիր-լ-- ե-: Շ___ Մ_____ շ__ ս______ ե__ Շ-տ- Մ-ր-ի- շ-տ ս-ր-լ-ր ե-: --------------------------- Շատ: Մարդիկ շատ սիրալիր են: 0
S-at-Mar-i- sh-t-s--alir -en S___ M_____ s___ s______ y__ S-a- M-r-i- s-a- s-r-l-r y-n ---------------------------- Shat Mardik shat siralir yen
I krajolik mi se također dopada. Եվ---ու-յ-ւն-----է -նձ -ո-ր-գ-լիս: Ե_ բ_________ է_ է ի__ դ___ գ_____ Ե- բ-ո-թ-ո-ն- է- է ի-ձ դ-ւ- գ-լ-ս- ---------------------------------- Եվ բնությունն էլ է ինձ դուր գալիս: 0
Y-- -----y-nn--l e----z --- ---is Y__ b________ e_ e i___ d__ g____ Y-v b-u-’-u-n e- e i-d- d-r g-l-s --------------------------------- Yev bnut’yunn el e indz dur galis
Šta ste po zanimanju? Ի--- -աս--գ--ութ---ն -ւն-ք: Ի___ մ______________ ո_____ Ի-ն- մ-ս-ա-ի-ո-թ-ո-ն ո-ն-ք- --------------------------- Ի՞նչ մասնագիտություն ունեք: 0
I՞-c---m--nagi-u-’-un--nek’ I_____ m_____________ u____ I-n-h- m-s-a-i-u-’-u- u-e-’ --------------------------- I՞nch’ masnagitut’yun unek’
Ja sam prevodilac. Ե- --ր-մա-իչ ե-: Ե_ թ________ ե__ Ե- թ-ր-մ-ն-չ ե-: ---------------- Ես թարգմանիչ եմ: 0
Y-----a-g--nich’--em Y__ t___________ y__ Y-s t-a-g-a-i-h- y-m -------------------- Yes t’argmanich’ yem
Ja prevodim knjige. Ես--արգմ-ն--մ -մ-գ-ք-ր: Ե_ թ_________ ե_ գ_____ Ե- թ-ր-մ-ն-ւ- ե- գ-ք-ր- ----------------------- Ես թարգմանում եմ գրքեր: 0
Yes---a------m y-m-g-k’-er Y__ t_________ y__ g______ Y-s t-a-g-a-u- y-m g-k-y-r -------------------------- Yes t’argmanum yem grk’yer
Jeste li sami ovdje? Դո-ք--ե-ա-- եք ա-ստե-: Դ___ մ_____ ե_ ա______ Դ-ւ- մ-ն-՞- ե- ա-ս-ե-: ---------------------- Դուք մենա՞կ եք այստեղ: 0
D-k’--ena----ek--a-s--gh D___ m_____ y___ a______ D-k- m-n-՞- y-k- a-s-e-h ------------------------ Duk’ mena՞k yek’ aystegh
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Ոչ, -մ -ինը/---ամո-ս--ն ---- ա-ստե-: Ո__ ի_ կ______ ա_______ է_ է ա______ Ո-, ի- կ-ն-/-մ ա-ո-ս-ն- է- է ա-ս-ե-: ------------------------------------ Ոչ, իմ կինը/իմ ամուսինն էլ է այստեղ: 0
V-c--, i- -iny------u-i-n-e- - -y-te-h V_____ i_ k______ a______ e_ e a______ V-c-’- i- k-n-/-m a-u-i-n e- e a-s-e-h -------------------------------------- Voch’, im kiny/im amusinn el e aystegh
А tamo su moje dvoje djece. Եվ -յ-տ-ղ ի--երկո- --եխան--ն են: Ե_ ա_____ ի_ ե____ ե________ ե__ Ե- ա-ն-ե- ի- ե-կ-ւ ե-ե-ա-ե-ն ե-: -------------------------------- Եվ այնտեղ իմ երկու երեխաներն են: 0
Yev ayn-egh--m-y---u--er---a-ern -en Y__ a______ i_ y____ y__________ y__ Y-v a-n-e-h i- y-r-u y-r-k-a-e-n y-n ------------------------------------ Yev ayntegh im yerku yerekhanern yen

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!