Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   hu Rövid párbeszédek 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [huszonegy]

Rövid párbeszédek 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Odakle ste? Ho-- v--ó-i- - --nna- szá--azi-? H___ v______ / H_____ s_________ H-v- v-l-s-? / H-n-a- s-á-m-z-k- -------------------------------- Hova valósi? / Honnan származik? 0
Iz Bazela. Bá-el-. B______ B-z-l-. ------- Bázeli. 0
Bazel je u Švicarskoj. Bá-el S-á-cba---a-. B____ S_______ v___ B-z-l S-á-c-a- v-n- ------------------- Bázel Svájcban van. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? B-m--a--at-m-önne---ül--- --at? B___________ ö____ M_____ u____ B-m-t-t-a-o- ö-n-k M-l-e- u-a-? ------------------------------- Bemutathatom önnek Müller urat? 0
On je stranac. Ő külf--d-. Ő k________ Ő k-l-ö-d-. ----------- Ő külföldi. 0
On govori više jezika. Több -y--v-- ---zél. T___ n______ b______ T-b- n-e-v-t b-s-é-. -------------------- Több nyelvet beszél. 0
Jeste li prvi put ovdje? E-ős-ör-v-n---t? E______ v__ i___ E-ő-z-r v-n i-t- ---------------- Először van itt? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Nem,-t-va-------v-lta----t. N___ t_____ m__ v_____ i___ N-m- t-v-l- m-r v-l-a- i-t- --------------------------- Nem, tavaly már voltam itt. 0
Ali samo jednu sedmicu. De --a- eg--hétig. D_ c___ e__ h_____ D- c-a- e-y h-t-g- ------------------ De csak egy hétig. 0
Kako Vam se dopada kod nas? H-gy ---sz-k -nnek-----n-? H___ t______ Ö____ n______ H-g- t-t-z-k Ö-n-k n-l-n-? -------------------------- Hogy tetszik Önnek nálunk? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Nag--n- -z em-er-k -ed--s-k. N______ A_ e______ k________ N-g-o-. A- e-b-r-k k-d-e-e-. ---------------------------- Nagyon. Az emberek kedvesek. 0
I krajolik mi se također dopada. És - t-j i--tetsz-k -e-e-. É_ a t__ i_ t______ n_____ É- a t-j i- t-t-z-k n-k-m- -------------------------- És a táj is tetszik nekem. 0
Šta ste po zanimanju? M----f-g---k---sa? M_ a f____________ M- a f-g-a-k-z-s-? ------------------ Mi a foglalkozása? 0
Ja sam prevodilac. For--tó-v-g---. F______ v______ F-r-í-ó v-g-o-. --------------- Fordító vagyok. 0
Ja prevodim knjige. Kö-y----- f---ít--. K________ f________ K-n-v-k-t f-r-í-o-. ------------------- Könyveket fordítok. 0
Jeste li sami ovdje? Eg--d---v-n ---? E______ v__ i___ E-y-d-l v-n i-t- ---------------- Egyedül van itt? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Ne-- - ---esé--m /---f---em--s -t----n. N___ a f________ / a f_____ i_ i__ v___ N-m- a f-l-s-g-m / a f-r-e- i- i-t v-n- --------------------------------------- Nem, a feleségem / a férjem is itt van. 0
А tamo su moje dvoje djece. És --- -an - --t---erm-ke-. É_ o__ v__ a k__ g_________ É- o-t v-n a k-t g-e-m-k-m- --------------------------- És ott van a két gyermekem. 0

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!