Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

[Korotka rozmova 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Pušite li? В--па---е? В_ п______ В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
Vy-pa-y--? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Prije da. Раніше-так. Р_____ т___ Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
R-----e tak. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Ali sada više ne pušim. А-- т-п---я --ль----е--алю. А__ т____ я б_____ н_ п____ А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
A-- t---- -a-bil---e n- p--y-. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Smeta li Vam ако ja pušim? Чи ---а-а- -а-,-к--и --па-ю? Ч_ з______ В___ к___ я п____ Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
C-y--ava-h-y- -a-- --ly -a---lyu? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Ne, apsolutno ne. Ні- зов-ім --. Н__ з_____ н__ Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
Ni- zo-si---i. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Ne smeta mi. Ц-------не-за--жає. Ц_ м___ н_ з_______ Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
T-e--eni -e-za-a-hay-. T__ m___ n_ z_________ T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.
Hoćete li popiti nešto? В--щось -’єте? В_ щ___ п_____ В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
V- s--ho------e-e? V_ s______ p______ V- s-c-o-ʹ p-y-t-? ------------------ Vy shchosʹ pʺyete?
Jedan konjak? К---я-? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Konʹ-ak? K_______ K-n-y-k- -------- Konʹyak?
Ne, radije pivo. Ні-----щ--п---. Н__ к____ п____ Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
N---k-a--ch----vo. N__ k_______ p____ N-, k-a-h-h- p-v-. ------------------ Ni, krashche pyvo.
Putujete li mnogo? Ви бага-о---дор-ж--т-? В_ б_____ п___________ В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
V- bah--- ---oroz----t-? V_ b_____ p_____________ V- b-h-t- p-d-r-z-u-e-e- ------------------------ Vy bahato podorozhuyete?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Т-к- -ере---но-----ілові-п-їздк-. Т___ п________ ц_ д_____ п_______ Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
Ta---p--ev-zhn--ts- d--------ïzdky. T___ p_________ t__ d_____ p_______ T-k- p-r-v-z-n- t-e d-l-v- p-i-z-k-. ------------------------------------ Tak, perevazhno tse dilovi poïzdky.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Але ----- -и---т у-в--пус-ці А__ т____ м_ т__ у в________ А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
A-e --p-r--y---- - v----st--i A__ t____ m_ t__ u v_________ A-e t-p-r m- t-t u v-d-u-t-s- ----------------------------- Ale teper my tut u vidpusttsi
Kakva vrućina! Я-а---е-а! Я__ с_____ Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
Y-k--spe-a! Y___ s_____ Y-k- s-e-a- ----------- Yaka speka!
Da, danas je stvarno vruće. Та-- с--го--- ---с-о -----т-о. Т___ с_______ д_____ с________ Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
Tak,---o---ni di--s-o ---k--n-. T___ s_______ d_____ s________ T-k- s-o-o-n- d-y-s-o s-e-o-n-. ------------------------------- Tak, sʹohodni diy̆sno spekotno.
Hajdemo na balkon. Х--і-- -а----к--. Х_____ н_ б______ Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
Kh---mo--- -alkon. K______ n_ b______ K-o-i-o n- b-l-o-. ------------------ Khodimo na balkon.
Sutra će ovdje biti zabava. З---ра --т---д- -----к-. З_____ т__ б___ в_______ З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
Z----- --t-b--- -e-h---a. Z_____ t__ b___ v________ Z-v-r- t-t b-d- v-c-i-k-. ------------------------- Zavtra tut bude vechirka.
Hoćete li i Vi doći? Ви--а--- п-ий--те? В_ т____ п________ В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
V- ---ozh-pr--̆d---? V_ t_____ p________ V- t-k-z- p-y-̆-e-e- -------------------- Vy takozh pryy̆dete?
Da, mi smo također pozvani. Т-к, -и т-ко----проше-і. Т___ м_ т____ з_________ Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
Tak--m- -a-oz--za-ro-h--i. T___ m_ t_____ z__________ T-k- m- t-k-z- z-p-o-h-n-. -------------------------- Tak, my takozh zaprosheni.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…