Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   be Гутарка 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

[Gutarka 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Pušite li? В--ку-ыце? В_ к______ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
Vy-k-r--se? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Prije da. Р---- – -а-. Р____ – т___ Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
R-ne-------. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Ali sada više ne pušim. Але-ц-пе- --бо-ь- н------. А__ ц____ я б____ н_ к____ А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
Ale t-ya------ bo---h--e--u-u. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Smeta li Vam ако ja pušim? Вам-н----дз--за---ац-, кал--я ---уру? В__ н_ б____ з________ к___ я з______ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
V-m--e---dze-z---n---’--kalі--a ------? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Ne, apsolutno ne. Не- -усім-н-. Н__ з____ н__ Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
N-----------. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Ne smeta mi. Мн---э-- н- ---і-ае. М__ г___ н_ з_______ М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
M-e-g-t---e -a-----. M__ g___ n_ z_______ M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.
Hoćete li popiti nešto? В-п--ц-------------? В______ ш___________ В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
V-p’-ts- s-to---b--z-? V_______ s____________ V-p-e-s- s-t---e-u-z-? ---------------------- Vyp’etse shto-nebudz’?
Jedan konjak? К-нь--у? К_______ К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
Ka--y--u? K________ K-n-y-k-? --------- Kan’yaku?
Ne, radije pivo. Н----------ва. Н__ л___ п____ Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
Ne, leps--pіva. N__ l____ p____ N-, l-p-h p-v-. --------------- Ne, lepsh pіva.
Putujete li mnogo? Вы-шма- --д-р----ч--це? В_ ш___ п______________ В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
V----m---p-----zh-і-h--t--? V_ s____ p_________________ V- s-m-t p-d-r-z-n-c-a-t-e- --------------------------- Vy shmat padarozhnіchaetse?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Т--- -а------а-ў-ё г--а к-м-н--іро-к-. Т___ ч_____ з_ ў__ г___ к_____________ Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
T-k- ---s--ey za us----t- ka-a--z--ou-і. T___ c_______ z_ u__ g___ k_____________ T-k- c-a-t-e- z- u-e g-t- k-m-n-z-r-u-і- ---------------------------------------- Tak, chastsey za use geta kamandzіroukі.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. А---ц-п----ы пр-е--лі с-ды--а --п---н--. А__ ц____ м_ п_______ с___ н_ а_________ А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
A-- -sy---r ---prye-ha------d- -a--dp---yna-. A__ t______ m_ p________ s____ n_ a__________ A-e t-y-p-r m- p-y-k-a-і s-u-y n- a-p-c-y-a-. --------------------------------------------- Ale tsyaper my pryekhalі syudy na adpachynak.
Kakva vrućina! Н--- с-----а! Н_ і с_______ Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
N- - ---a--t-! N_ і s________ N- і s-y-k-t-! -------------- Nu і spyakota!
Da, danas je stvarno vruće. Так--сён-я--а-р--ды-го-ача. Т___ с____ с_______ г______ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
Ta-,---n-ya -ap--------racha. T___ s_____ s_______ g_______ T-k- s-n-y- s-p-a-d- g-r-c-a- ----------------------------- Tak, sennya sapraudy goracha.
Hajdemo na balkon. Да--й---вы-д--м -а ба-к--. Д______ в______ н_ б______ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
Dav-yts- ---dz-m -----l-o-. D_______ v______ n_ b______ D-v-y-s- v-y-z-m n- b-l-o-. --------------------------- Davaytse vyydzem na balkon.
Sutra će ovdje biti zabava. З-------у- -у----в--а--н-. З_____ т__ б____ в________ З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Z--t-- -u- --d---v-----y-a. Z_____ t__ b____ v_________ Z-u-r- t-t b-d-e v-c-a-y-a- --------------------------- Zautra tut budze vecharyna.
Hoćete li i Vi doći? В- т-кс-ма --ы---е-е? В_ т______ п_________ В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
Vy-t---ama--ry----ts-? V_ t______ p__________ V- t-k-a-a p-y-d-e-s-? ---------------------- Vy taksama pryydzetse?
Da, mi smo također pozvani. Та-,-н-с-такс-ма-з-пр--і--. Т___ н__ т______ з_________ Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
T-k, na--t--s--a-------іlі. T___ n__ t______ z_________ T-k- n-s t-k-a-a z-p-a-і-і- --------------------------- Tak, nas taksama zaprasіlі.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bjeloruski (1-100) MP3 bjeloruski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…