Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   bg Кратък разговор 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двайсет и две]

22 [dvayset i dve]

Кратък разговор 3

[Kratyk razgovor 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Pušite li? Пуш-те л-? П_____ л__ П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
P--h-t----? P______ l__ P-s-i-e l-? ----------- Pushite li?
Prije da. П--ран---а. П______ д__ П---а-о д-. ----------- По-рано да. 0
P----n- -a. P______ d__ P---a-o d-. ----------- Po-rano da.
Ali sada više ne pušim. Н---ег---еч--не пу-а. Н_ с___ в___ н_ п____ Н- с-г- в-ч- н- п-ш-. --------------------- Но сега вече не пуша. 0
N- s-g- --ch- n-------. N_ s___ v____ n_ p_____ N- s-g- v-c-e n- p-s-a- ----------------------- No sega veche ne pusha.
Smeta li Vam ако ja pušim? Пре-и -------ак- -з---ш-? П____ л_ В__ а__ а_ п____ П-е-и л- В-, а-о а- п-ш-? ------------------------- Пречи ли Ви, ако аз пуша? 0
P-e-hi -i--i,-a-o az ---h-? P_____ l_ V__ a__ a_ p_____ P-e-h- l- V-, a-o a- p-s-a- --------------------------- Prechi li Vi, ako az pusha?
Ne, apsolutno ne. Н---в--б---не. Н__ в_____ н__ Н-, в-о-щ- н-. -------------- Не, въобще не. 0
N-- v----h-h- n-. N__ v________ n__ N-, v-o-s-c-e n-. ----------------- Ne, vyobshche ne.
Ne smeta mi. Т--а -е ---п-еч-. Т___ н_ м_ п_____ Т-в- н- м- п-е-и- ----------------- Това не ми пречи. 0
T--a----mi-p---h-. T___ n_ m_ p______ T-v- n- m- p-e-h-. ------------------ Tova ne mi prechi.
Hoćete li popiti nešto? Ще-п-ете--и ----? Щ_ п____ л_ н____ Щ- п-е-е л- н-щ-? ----------------- Ще пиете ли нещо? 0
Shch--p--te -i-n-sh---? S____ p____ l_ n_______ S-c-e p-e-e l- n-s-c-o- ----------------------- Shche piete li neshcho?
Jedan konjak? Е-и- --няк? Е___ к_____ Е-и- к-н-к- ----------- Един коняк? 0
E-i--kon--k? E___ k______ E-i- k-n-a-? ------------ Edin konyak?
Ne, radije pivo. Не, -р--п-ч-там ---а. Н__ п__________ б____ Н-, п-е-п-ч-т-м б-р-. --------------------- Не, предпочитам бира. 0
N-- -re--o--i--m-b--a. N__ p___________ b____ N-, p-e-p-c-i-a- b-r-. ---------------------- Ne, predpochitam bira.
Putujete li mnogo? П---ва-- л- --о--? П_______ л_ м_____ П-т-в-т- л- м-о-о- ------------------ Пътувате ли много? 0
Pytuvat- -i -n-go? P_______ l_ m_____ P-t-v-t- l- m-o-o- ------------------ Pytuvate li mnogo?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Да,-обикн--е-- - к--а--иро---. Д__ о_________ в к____________ Д-, о-и-н-в-н- в к-м-н-и-о-к-. ------------------------------ Да, обикновено в командировка. 0
Da, -bi---v----- ko---di-ov-a. D__ o_________ v k____________ D-, o-i-n-v-n- v k-m-n-i-o-k-. ------------------------------ Da, obiknoveno v komandirovka.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Н---е-а --е---к-на -очи-к-. Н_ с___ с__ т__ н_ п_______ Н- с-г- с-е т-к н- п-ч-в-а- --------------------------- Но сега сме тук на почивка. 0
No sega---e-tuk na---ch-v-a. N_ s___ s__ t__ n_ p________ N- s-g- s-e t-k n- p-c-i-k-. ---------------------------- No sega sme tuk na pochivka.
Kakva vrućina! К-к-а-же--! К____ ж____ К-к-а ж-г-! ----------- Каква жега! 0
Ka-va-z--ga! K____ z_____ K-k-a z-e-a- ------------ Kakva zhega!
Da, danas je stvarno vruće. Д---дн---наи-т-на-е---рещ-. Д__ д___ н_______ е г______ Д-, д-е- н-и-т-н- е г-р-щ-. --------------------------- Да, днес наистина е горещо. 0
Da- ---s----s--na -- gor-s--h-. D__ d___ n_______ y_ g_________ D-, d-e- n-i-t-n- y- g-r-s-c-o- ------------------------------- Da, dnes naistina ye goreshcho.
Hajdemo na balkon. Д--изл--е---- балк-н-. Д_ и______ н_ б_______ Д- и-л-з-м н- б-л-о-а- ---------------------- Да излезем на балкона. 0
Da izlez-m na---l-o--. D_ i______ n_ b_______ D- i-l-z-m n- b-l-o-a- ---------------------- Da izlezem na balkona.
Sutra će ovdje biti zabava. У--е--ук-ще-и-----р--. У___ т__ щ_ и__ п_____ У-р- т-к щ- и-а п-р-и- ---------------------- Утре тук ще има парти. 0
Ut-e --- sh-h- -ma---rti. U___ t__ s____ i__ p_____ U-r- t-k s-c-e i-a p-r-i- ------------------------- Utre tuk shche ima parti.
Hoćete li i Vi doći? Ще до-д-те----- ---? Щ_ д______ л_ и В___ Щ- д-й-е-е л- и В-е- -------------------- Ще дойдете ли и Вие? 0
Shche --ydet--li - -i-? S____ d______ l_ i V___ S-c-e d-y-e-e l- i V-e- ----------------------- Shche doydete li i Vie?
Da, mi smo također pozvani. Д-, ни- --що-с-е--ока----. Д__ н__ с___ с__ п________ Д-, н-е с-щ- с-е п-к-н-н-. -------------------------- Да, ние също сме поканени. 0
D-- -ie-----ch---me--o-ane-i. D__ n__ s______ s__ p________ D-, n-e s-s-c-o s-e p-k-n-n-. ----------------------------- Da, nie syshcho sme pokaneni.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…