Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   hy փոքրիկ խոսակցություն 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [քսաներկու]

22 [k’sanerku]

փոքրիկ խոսակցություն 3

[p’vok’rik khosakts’ut’yun 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Pušite li? Դո-ք ծխ--՞մ եք: Դ___ ծ_____ ե__ Դ-ւ- ծ-ո-՞- ե-: --------------- Դուք ծխու՞մ եք: 0
Duk------u-- yek’ D___ t______ y___ D-k- t-k-u-m y-k- ----------------- Duk’ tskhu՞m yek’
Prije da. Ա-աջ---յ-: Ա____ ա___ Ա-ա-` ա-ո- ---------- Առաջ` այո: 0
Arr-j`-ayo A_____ a__ A-r-j- a-o ---------- Arraj` ayo
Ali sada više ne pušim. Բ--- հիմա ---ա--և---եմ-----մ: Բ___ հ___ ե_ ա____ չ__ ծ_____ Բ-յ- հ-մ- ե- ա-լ-ս չ-մ ծ-ո-մ- ----------------------------- Բայց հիմա ես այլևս չեմ ծխում: 0
Ba---’ --m----- a---v- ch-yem---khum B_____ h___ y__ a_____ c_____ t_____ B-y-s- h-m- y-s a-l-v- c-’-e- t-k-u- ------------------------------------ Bayts’ hima yes aylevs ch’yem tskhum
Smeta li Vam ако ja pušim? Դո----ե--կ-----ք,-ե-- -- ծխե-: Դ___ դ__ կ_______ ե__ ե_ ծ____ Դ-ւ- դ-մ կ-ի-ե-ք- ե-ե ե- ծ-ե-: ------------------------------ Դուք դեմ կլինե՞ք, եթե ես ծխեմ: 0
D-k- --m--l-ne---- --t’ye---------em D___ d__ k________ y_____ y__ t_____ D-k- d-m k-i-e-k-, y-t-y- y-s t-k-e- ------------------------------------ Duk’ dem kline՞k’, yet’ye yes tskhem
Ne, apsolutno ne. Ոչ---ա-ա-ձակ-------: Ո__ բ___________ ո__ Ո-, բ-ց-ր-ա-ա-ե- ո-: -------------------- Ոչ, բացարձակապես ոչ: 0
V----,-bat-’a--za---es---c-’ V_____ b______________ v____ V-c-’- b-t-’-r-z-k-p-s v-c-’ ---------------------------- Voch’, bats’ardzakapes voch’
Ne smeta mi. Դ---ն- չի-խա---ր---: Դ_ ի__ չ_ խ_________ Դ- ի-ձ չ- խ-ն-ա-ո-մ- -------------------- Դա ինձ չի խանգարում: 0
Da--ndz-ch’i---a-g-rum D_ i___ c___ k________ D- i-d- c-’- k-a-g-r-m ---------------------- Da indz ch’i khangarum
Hoćete li popiti nešto? Կ-մե-՞ք -ն---ր բա-: Կ______ ի__ ո_ բ___ Կ-մ-ի-ք ի-չ ո- բ-ն- ------------------- Կխմեի՞ք ինչ որ բան: 0
K-hm----’ i-ch- --r--an K________ i____ v__ b__ K-h-e-՞-’ i-c-’ v-r b-n ----------------------- Kkhmei՞k’ inch’ vor ban
Jedan konjak? Կ-ն-ա՞-: Կ_______ Կ-ն-ա-կ- -------- Կոնյա՞կ: 0
K-n-a-k K______ K-n-a-k ------- Konya՞k
Ne, radije pivo. Ոչ--բայց գ-րե-ու-`-սիրով: Ո__ բ___ գ________ ս_____ Ո-, բ-յ- գ-ր-ջ-ւ-` ս-ր-վ- ------------------------- Ոչ, բայց գարեջուր` սիրով: 0
V-c----b-y-s’ g-reju---sirov V_____ b_____ g_______ s____ V-c-’- b-y-s- g-r-j-r- s-r-v ---------------------------- Voch’, bayts’ garejur` sirov
Putujete li mnogo? Դո-ք հ-ճա----ք ճամ----ում: Դ___ հ_____ ե_ ճ__________ Դ-ւ- հ-ճ-՞- ե- ճ-մ-ո-դ-ւ-: -------------------------- Դուք հաճա՞խ եք ճամփորդում: 0
Du-’ h--ha՞-h ye-’ c-am-’-o---m D___ h_______ y___ c___________ D-k- h-c-a-k- y-k- c-a-p-v-r-u- ------------------------------- Duk’ hacha՞kh yek’ champ’vordum
Da, većinom su to poslovna putovanja. Ա-ո- -այց --ա---հ---ակ---ւմ-աշ-ա-ա-քա--ն բ--ւյ---են: Ա___ բ___ դ____ հ__________ ա___________ բ______ ե__ Ա-ո- բ-յ- դ-ա-ք հ-մ-ա-ա-ո-մ ա-խ-տ-ն-ա-ի- բ-ո-յ-ի ե-: ---------------------------------------------------- Այո, բայց դրանք հիմնականում աշխատանքային բնույթի են: 0
A----bay-s’ ----k--------a-um a-h----a--’a--n --u-----yen A___ b_____ d_____ h_________ a______________ b______ y__ A-o- b-y-s- d-a-k- h-m-a-a-u- a-h-h-t-n-’-y-n b-u-t-i y-n --------------------------------------------------------- Ayo, bayts’ drank’ himnakanum ashkhatank’ayin bnuyt’i yen
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Բա-ց--իմ--մե- ա-ձակուրդ--ե-ք -ն-կա-ն---: Բ___ հ___ մ__ ա_________ ե__ ա__________ Բ-յ- հ-մ- մ-ր ա-ձ-կ-ւ-դ- ե-ք ա-ց-ա-ն-ւ-: ---------------------------------------- Բայց հիմա մեր արձակուրդն ենք անցկացնում: 0
B-yts- -ima--er ar-zaku--n-ye--’ a-ts’--t-’n-m B_____ h___ m__ a_________ y____ a____________ B-y-s- h-m- m-r a-d-a-u-d- y-n-’ a-t-’-a-s-n-m ---------------------------------------------- Bayts’ hima mer ardzakurdn yenk’ ants’kats’num
Kakva vrućina! Ի-չ-շ-´գ--: Ի__ շ___ է_ Ի-չ շ-´- է- ----------- Ինչ շո´գ է: 0
I-c-’ s-o-g-e I____ s____ e I-c-’ s-o-g e ------------- Inch’ sho´g e
Da, danas je stvarno vruće. Այ-,-ա-սօր-ի-կ---ս շո---: Ա___ ա____ ի______ շ__ է_ Ա-ո- ա-ս-ր ի-կ-պ-ս շ-գ է- ------------------------- Այո, այսօր իսկապես շոգ է: 0
Ay---ays------ap-- ---- e A___ a____ i______ s___ e A-o- a-s-r i-k-p-s s-o- e ------------------------- Ayo, aysor iskapes shog e
Hajdemo na balkon. Գ-ա-ք--ատ-գամբ: Գ____ պ________ Գ-ա-ք պ-տ-գ-մ-: --------------- Գնանք պատշգամբ: 0
G---k--pa-shg--b G_____ p________ G-a-k- p-t-h-a-b ---------------- Gnank’ patshgamb
Sutra će ovdje biti zabava. Այստ-ղ -ա-ը-խնջո-յ--է: Ա_____ վ___ խ______ է_ Ա-ս-ե- վ-ղ- խ-ջ-ւ-ք է- ---------------------- Այստեղ վաղը խնջույք է: 0
A--t-gh-va----k--j--k’ e A______ v____ k_______ e A-s-e-h v-g-y k-n-u-k- e ------------------------ Aystegh vaghy khnjuyk’ e
Hoćete li i Vi doći? Դո-- էլ---ա-ք: Դ___ է_ կ_____ Դ-ւ- է- կ-ա-ք- -------------- Դուք էլ կգա՞ք: 0
D-k’--l -g---’ D___ e_ k_____ D-k- e- k-a-k- -------------- Duk’ el kga՞k’
Da, mi smo također pozvani. Այո--մ--ք ---յնպ-ս-հր--իրված--ն-: Ա___ մ___ ն_______ հ________ ե___ Ա-ո- մ-ն- ն-ւ-ն-ե- հ-ա-ի-վ-ծ ե-ք- --------------------------------- Այո, մենք նույնպես հրավիրված ենք: 0
Ayo- -e-k’-n--n-e- hr-----a-s-yenk’ A___ m____ n______ h_________ y____ A-o- m-n-’ n-y-p-s h-a-i-v-t- y-n-’ ----------------------------------- Ayo, menk’ nuynpes hravirvats yenk’

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…