Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   sv Småprat 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [tjugotvå]

Småprat 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Pušite li? R--e- -i? R____ n__ R-k-r n-? --------- Röker ni? 0
Prije da. Fö-ut ja. F____ j__ F-r-t j-. --------- Förut ja. 0
Ali sada više ne pušim. Men n- --k-r--a----t--län-r-. M__ n_ r____ j__ i___ l______ M-n n- r-k-r j-g i-t- l-n-r-. ----------------------------- Men nu röker jag inte längre. 0
Smeta li Vam ако ja pušim? St-- det--r--- -a----ke-? S___ d__ e_ o_ j__ r_____ S-ö- d-t e- o- j-g r-k-r- ------------------------- Stör det er om jag röker? 0
Ne, apsolutno ne. Ne-,--nte ----. N___ i___ a____ N-j- i-t- a-l-. --------------- Nej, inte alls. 0
Ne smeta mi. De- stö- ----i--e. D__ s___ m__ i____ D-t s-ö- m-g i-t-. ------------------ Det stör mig inte. 0
Hoćete li popiti nešto? V-ll ni ha n-got--tt d-ic-a? V___ n_ h_ n____ a__ d______ V-l- n- h- n-g-t a-t d-i-k-? ---------------------------- Vill ni ha något att dricka? 0
Jedan konjak? En-ko----? E_ k______ E- k-n-a-? ---------- En konjak? 0
Ne, radije pivo. N----h-l-r---- ö-. N___ h_____ e_ ö__ N-j- h-l-r- e- ö-. ------------------ Nej, hellre en öl. 0
Putujete li mnogo? Är-ni my--e- u-e-och---ser? Ä_ n_ m_____ u__ o__ r_____ Ä- n- m-c-e- u-e o-h r-s-r- --------------------------- Är ni mycket ute och reser? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J---för -et m-sta ----e- -ff--sr--or. J__ f__ d__ m____ ä_ d__ a___________ J-, f-r d-t m-s-a ä- d-t a-f-r-r-s-r- ------------------------------------- Ja, för det mesta är det affärsresor. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Me- -u----vi--å--e-e---- h-r. M__ n_ ä_ v_ p_ s_______ h___ M-n n- ä- v- p- s-m-s-e- h-r- ----------------------------- Men nu är vi på semester här. 0
Kakva vrućina! V-l--n -----! V_____ h_____ V-l-e- h-t-a- ------------- Vilken hetta! 0
Da, danas je stvarno vruće. J---id---är det -e--li--- hett. J__ i___ ä_ d__ v________ h____ J-, i-a- ä- d-t v-r-l-g-n h-t-. ------------------------------- Ja, idag är det verkligen hett. 0
Hajdemo na balkon. V--går u---å -a---n-e-. V_ g__ u_ p_ b_________ V- g-r u- p- b-l-o-g-n- ----------------------- Vi går ut på balkongen. 0
Sutra će ovdje biti zabava. Imo---------et-f-s--hä-. I______ ä_ d__ f___ h___ I-o-g-n ä- d-t f-s- h-r- ------------------------ Imorgon är det fest här. 0
Hoćete li i Vi doći? Kom--r--- -ck-å? K_____ n_ o_____ K-m-e- n- o-k-å- ---------------- Kommer ni också? 0
Da, mi smo također pozvani. J-,-----r --kså -n-ju-n-. J__ v_ ä_ o____ i________ J-, v- ä- o-k-å i-b-u-n-. ------------------------- Ja, vi är också inbjudna. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + švedski (1-100) MP3 švedski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…