Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   ur ‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

‫36 [چھتیس]‬

chhatees

‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

[public tansport]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski urdu Igra Više
Gdje je autobuska stanica? ‫-س-ا-ٹ-پ -ہاں--ے-‬ ‫__ ا____ ک___ ہ___ ‫-س ا-ٹ-پ ک-ا- ہ-؟- ------------------- ‫بس اسٹاپ کہاں ہے؟‬ 0
b-- s-o- k-han-h-i? b__ s___ k____ h___ b-s s-o- k-h-n h-i- ------------------- bas stop kahan hai?
Koji autobus vozi u centar? ‫-ہ- ک-ن-- -س -ائ- گ--‬ ‫___ ک____ ب_ ج___ گ___ ‫-ہ- ک-ن-ی ب- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫شہر کونسی بس جائے گی؟‬ 0
s----- -o-si -as j--e g-? s_____ k____ b__ j___ g__ s-e-a- k-n-i b-s j-y- g-? ------------------------- shehar konsi bas jaye gi?
Koju liniju moram uzeti? ‫-ج-- ک--س----بر ک--ب--لی-- ہ--‬ ‫____ ک____ ن___ ک_ ب_ ل___ ہ___ ‫-ج-ے ک-ن-ے ن-ب- ک- ب- ل-ن- ہ-؟- -------------------------------- ‫مجھے کونسے نمبر کی بس لینی ہے؟‬ 0
muj----on-e --mb---k- b-s-le-- ---? m____ k____ n_____ k_ b__ l___ h___ m-j-e k-n-e n-m-e- k- b-s l-n- h-i- ----------------------------------- mujhe konse number ki bas leni hai?
Moram li presjedati? ‫-------ے بس ---ی- -رن- -و-ی؟‬ ‫___ م___ ب_ ت____ ک___ ہ_____ ‫-ی- م-ھ- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------ ‫کیا مجھے بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
kya m-j------ ta-deel --r-i-h-gi? k__ m____ b__ t______ k____ h____ k-a m-j-e b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? --------------------------------- kya mujhe bas tabdeel karni hogi?
Gdje moram presjesti? ‫-ج-ے-ک-اں-----ب-ی- کرنی ہوگ-؟‬ ‫____ ک___ ب_ ت____ ک___ ہ_____ ‫-ج-ے ک-ا- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------- ‫مجھے کہاں بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
m---e---ha- ba--t--de-l -a--i -o-i? m____ k____ b__ t______ k____ h____ m-j-e k-h-n b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? ----------------------------------- mujhe kahan bas tabdeel karni hogi?
Koliko košta karta? ‫-ک-----ے--- ---‬ ‫___ ک___ ک_ ہ___ ‫-ک- ک-ن- ک- ہ-؟- ----------------- ‫ٹکٹ کتنے کا ہے؟‬ 0
t-cket-kitn-y k- h--? t_____ k_____ k_ h___ t-c-e- k-t-e- k- h-i- --------------------- ticket kitney ka hai?
Koliko stanica ima do centra? ‫ش----ک -اتے-ہ-ئے کت----س ا--اپ آ---ے-‬ ‫___ ت_ ج___ ہ___ ک___ ب_ ا____ آ______ ‫-ہ- ت- ج-ت- ہ-ئ- ک-ن- ب- ا-ٹ-پ آ-ن-ے-‬ --------------------------------------- ‫شہر تک جاتے ہوئے کتنے بس اسٹاپ آئنگے؟‬ 0
s----r --k-----y -ue-kit-ey---s ---- ay--g-? s_____ t__ j____ h__ k_____ b__ s___ a______ s-e-a- t-k j-t-y h-e k-t-e- b-s s-o- a-e-g-? -------------------------------------------- shehar tak jatay hue kitney bas stop ayenge?
Morate ovdje izaći. ‫---------ں ا-رنا چا-ئے‬ ‫__ ک_ ی___ ا____ چ_____ ‫-پ ک- ی-ا- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ------------------------ ‫آپ کو یہاں اترنا چاہئے‬ 0
aa---- -ah------rn- hai a__ k_ y____ u_____ h__ a-p k- y-h-n u-a-n- h-i ----------------------- aap ko yahan utarna hai
Morate izaći nazad. ‫-پ -و--یچ-------ت-نا چا--ے‬ ‫__ ک_ پ____ س_ ا____ چ_____ ‫-پ ک- پ-چ-ے س- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫آپ کو پیچھے سے اترنا چاہئے‬ 0
a-p k--pe-c--y-se--tarn- h-i a__ k_ p______ s_ u_____ h__ a-p k- p-e-h-y s- u-a-n- h-i ---------------------------- aap ko peechay se utarna hai
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. ‫---ی س---ے-پانچ م-- -ی--آئ- --‬ ‫____ س_ و_ پ___ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی س- و- پ-ن- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ -------------------------------- ‫اگلی سب وے پانچ منٹ میں آئے گی‬ 0
a-li-sa--wa- -aa--- --nut----i- a-ye -i a___ s__ w__ p_____ m_____ m___ a___ g_ a-l- s-b w-y p-a-c- m-n-t- m-i- a-y- g- --------------------------------------- agli sab way paanch minute mein aaye gi
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. ‫-گلی ٹ-ام -- منٹ---- -ئے--ی‬ ‫____ ٹ___ د_ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی ٹ-ا- د- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ----------------------------- ‫اگلی ٹرام دس منٹ میں آئے گی‬ 0
agli-t-a---as------e---in --y---i a___ t___ d__ m_____ m___ a___ g_ a-l- t-a- d-s m-n-t- m-i- a-y- g- --------------------------------- agli tram das minute mein aaye gi
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. ‫-گ----س ---ر- م-ٹ م-- ----گی‬ ‫____ ب_ پ____ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی ب- پ-د-ہ م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ------------------------------ ‫اگلی بس پندرہ منٹ میں آئے گی‬ 0
a----b-s p--d-a--m--ute ---- a--e-gi a___ b__ p______ m_____ m___ a___ g_ a-l- b-s p-n-r-h m-n-t- m-i- a-y- g- ------------------------------------ agli bas pandrah minute mein aaye gi
Kada vozi zadnji metro? ‫--ری سب--- -ب -ائ---ی-‬ ‫____ س_ و_ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی س- و- ک- ج-ئ- گ-؟- ------------------------ ‫آخری سب وے کب جائے گی؟‬ 0
aakh-i---- w-y kab -a---g-? a_____ s__ w__ k__ j___ g__ a-k-r- s-b w-y k-b j-y- g-? --------------------------- aakhri sab way kab jaye gi?
Kada vozi zadnji tramvaj? ‫--ری ٹرا---- -ا-ے-گ-؟‬ ‫____ ٹ___ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی ٹ-ا- ک- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫آخری ٹرام کب جائے گی؟‬ 0
a---ri-t----kab j-ye g-? a_____ t___ k__ j___ g__ a-k-r- t-a- k-b j-y- g-? ------------------------ aakhri tram kab jaye gi?
Kada vozi zadnji autobus? ‫آخر--ب- کب جا-- گ--‬ ‫____ ب_ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی ب- ک- ج-ئ- گ-؟- --------------------- ‫آخری بس کب جائے گی؟‬ 0
aa---- ba- --b--ay- -i? a_____ b__ k__ j___ g__ a-k-r- b-s k-b j-y- g-? ----------------------- aakhri bas kab jaye gi?
Imate li voznu kartu? ‫ک-ا-آ--ک- --س ٹ-ٹ-ہ--‬ ‫___ آ_ ک_ پ__ ٹ__ ہ___ ‫-ی- آ- ک- پ-س ٹ-ٹ ہ-؟- ----------------------- ‫کیا آپ کے پاس ٹکٹ ہے؟‬ 0
k----a- ----a-s ---k---h--? k__ a__ k_ p___ t_____ h___ k-a a-p k- p-a- t-c-e- h-i- --------------------------- kya aap ke paas ticket hai?
Voznu kartu? – Ne, nemam. ‫-کٹ؟ – نہ---م--ے -اس-ٹکٹ ---- ہے‬ ‫____ – ن___ م___ پ__ ٹ__ ن___ ہ__ ‫-ک-؟ – ن-ی- م-ر- پ-س ٹ-ٹ ن-ی- ہ-‬ ---------------------------------- ‫ٹکٹ؟ – نہیں میرے پاس ٹکٹ نہیں ہے‬ 0
ti--e------i -ere-p--s-na-i -ai t______ n___ m___ p___ n___ h__ t-c-e-? n-h- m-r- p-a- n-h- h-i ------------------------------- ticket? nahi mere paas nahi hai
Onda morate platiti kaznu. ‫-ھر--پ -و ج--ان- د--- ہو گ-‬ ‫___ آ_ ک_ ج_____ د___ ہ_ گ__ ‫-ھ- آ- ک- ج-م-ن- د-ن- ہ- گ-‬ ----------------------------- ‫پھر آپ کو جرمانہ دینا ہو گا‬ 0
p--r-a-p--- --rm----de----o-ga p___ a__ k_ j______ d___ h_ g_ p-i- a-p k- j-r-a-a d-n- h- g- ------------------------------ phir aap ko jurmana dena ho ga

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + urdu (1-100) MP3 urdu (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!