Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   sv Lokaltrafik

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [trettiosex]

Lokaltrafik

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Gdje je autobuska stanica? Var -- bu-----lplatsen? V__ ä_ b_______________ V-r ä- b-s-h-l-p-a-s-n- ----------------------- Var är busshållplatsen? 0
Koji autobus vozi u centar? Vilke- -u-s-åker ti-------r-m? V_____ b___ å___ t___ c_______ V-l-e- b-s- å-e- t-l- c-n-r-m- ------------------------------ Vilken buss åker till centrum? 0
Koju liniju moram uzeti? Vi---n--in----åst--jag-t-? V_____ l____ m____ j__ t__ V-l-e- l-n-e m-s-e j-g t-? -------------------------- Vilken linje måste jag ta? 0
Moram li presjedati? Mås-e-ja---yta? M____ j__ b____ M-s-e j-g b-t-? --------------- Måste jag byta? 0
Gdje moram presjesti? V-r-------- ---a? V__ s__ j__ b____ V-r s-a j-g b-t-? ----------------- Var ska jag byta? 0
Koliko košta karta? V-- k--t---en--il---t? V__ k_____ e_ b_______ V-d k-s-a- e- b-l-e-t- ---------------------- Vad kostar en biljett? 0
Koliko stanica ima do centra? Hu---å-g---å--pla-ser-är-d-t-t--l c-n-ru-? H__ m____ h__________ ä_ d__ t___ c_______ H-r m-n-a h-l-p-a-s-r ä- d-t t-l- c-n-r-m- ------------------------------------------ Hur många hållplatser är det till centrum? 0
Morate ovdje izaći. Ni ----e-s---a-av här. N_ m____ s____ a_ h___ N- m-s-e s-i-a a- h-r- ---------------------- Ni måste stiga av här. 0
Morate izaći nazad. Ni-m--t---t--- a----k. N_ m____ s____ a_ b___ N- m-s-e s-i-a a- b-k- ---------------------- Ni måste stiga av bak. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Näst- ---ne-b----åg---mm-r-om---m-n----. N____ t____________ k_____ o_ 5 m_______ N-s-a t-n-e-b-n-t-g k-m-e- o- 5 m-n-t-r- ---------------------------------------- Nästa tunnelbanetåg kommer om 5 minuter. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Nä-t- s-å---gn--omme--om-1- m-nu--r. N____ s_______ k_____ o_ 1_ m_______ N-s-a s-å-v-g- k-m-e- o- 1- m-n-t-r- ------------------------------------ Nästa spårvagn kommer om 10 minuter. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Nä-t- bu-s---m-er----15-m-n---r. N____ b___ k_____ o_ 1_ m_______ N-s-a b-s- k-m-e- o- 1- m-n-t-r- -------------------------------- Nästa buss kommer om 15 minuter. 0
Kada vozi zadnji metro? Nä--g-- -i-t-----ne--anet---t? N__ g__ s____ t_______________ N-r g-r s-s-a t-n-e-b-n-t-g-t- ------------------------------ När går sista tunnelbanetåget? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? När-gå----sta----r-----n? N__ g__ s____ s__________ N-r g-r s-s-a s-å-v-g-e-? ------------------------- När går sista spårvagnen? 0
Kada vozi zadnji autobus? Nä---å---ist- buss--? N__ g__ s____ b______ N-r g-r s-s-a b-s-e-? --------------------- När går sista bussen? 0
Imate li voznu kartu? H-r--i -----l-e--? H__ n_ e_ b_______ H-r n- e- b-l-e-t- ------------------ Har ni en biljett? 0
Voznu kartu? – Ne, nemam. E- b--j---- - -ej, --g har i--en. E_ b_______ – N___ j__ h__ i_____ E- b-l-e-t- – N-j- j-g h-r i-g-n- --------------------------------- En biljett? – Nej, jag har ingen. 0
Onda morate platiti kaznu. Då ---t--n- -e-ala-b--e-. D_ m____ n_ b_____ b_____ D- m-s-e n- b-t-l- b-t-r- ------------------------- Då måste ni betala böter. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + švedski (1-100) MP3 švedski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!