Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   sk Mestská hromadná doprava

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [tridsaťšesť]

Mestská hromadná doprava

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Gdje je autobuska stanica? K-- j--a-tobusová-----áv-a? K__ j_ a_________ z________ K-e j- a-t-b-s-v- z-s-á-k-? --------------------------- Kde je autobusová zastávka? 0
Koji autobus vozi u centar? K-------t---------do -e--ra? K____ a______ i__ d_ c______ K-o-ý a-t-b-s i-e d- c-n-r-? ---------------------------- Ktorý autobus ide do centra? 0
Koju liniju moram uzeti? Kto------nko- ----- --ť? K_____ l_____ m____ í___ K-o-o- l-n-o- m-s-m í-ť- ------------------------ Ktorou linkou musím ísť? 0
Moram li presjedati? M-s-m p-e-t-p-ť? M____ p_________ M-s-m p-e-t-p-ť- ---------------- Musím prestúpiť? 0
Gdje moram presjesti? Kd------m pre-t--iť? K__ m____ p_________ K-e m-s-m p-e-t-p-ť- -------------------- Kde musím prestúpiť? 0
Koliko košta karta? K-ľk- st--í-c--t---ý--ís--k? K____ s____ c_______ l______ K-ľ-o s-o-í c-s-o-n- l-s-o-? ---------------------------- Koľko stojí cestovný lístok? 0
Koliko stanica ima do centra? K--ko -------- -- to eš-e-do---n--a? K____ z_______ j_ t_ e___ d_ c______ K-ľ-o z-s-á-o- j- t- e-t- d- c-n-r-? ------------------------------------ Koľko zastávok je to ešte do centra? 0
Morate ovdje izaći. T- -u-ít-----tú---. T_ m_____ v________ T- m-s-t- v-s-ú-i-. ------------------- Tu musíte vystúpiť. 0
Morate izaći nazad. Mus--e --s-úp-ť -z-d-. M_____ v_______ v_____ M-s-t- v-s-ú-i- v-a-u- ---------------------- Musíte vystúpiť vzadu. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Ď-------et-o --íde o ---i-ú-. Ď_____ m____ p____ o 5 m_____ Ď-l-i- m-t-o p-í-e o 5 m-n-t- ----------------------------- Ďalšie metro príde o 5 minút. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Ď-lš-a -lek----ka -ríde o -0 -i--t. Ď_____ e_________ p____ o 1_ m_____ Ď-l-i- e-e-t-i-k- p-í-e o 1- m-n-t- ----------------------------------- Ďalšia električka príde o 10 minút. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Ď---í a---bus--ríd--o 1- m--ú-. Ď____ a______ p____ o 1_ m_____ Ď-l-í a-t-b-s p-í-e o 1- m-n-t- ------------------------------- Ďalší autobus príde o 15 minút. 0
Kada vozi zadnji metro? K-d---d--p------- -et--? K___ i__ p_______ m_____ K-d- i-e p-s-e-n- m-t-o- ------------------------ Kedy ide posledné metro? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? Ked- --e--o--e--á--lekt--č-a? K___ i__ p_______ e__________ K-d- i-e p-s-e-n- e-e-t-i-k-? ----------------------------- Kedy ide posledná električka? 0
Kada vozi zadnji autobus? K--y---e -os--dný --t---s? K___ i__ p_______ a_______ K-d- i-e p-s-e-n- a-t-b-s- -------------------------- Kedy ide posledný autobus? 0
Imate li voznu kartu? Máte--es-o--ý -í-t--? M___ c_______ l______ M-t- c-s-o-n- l-s-o-? --------------------- Máte cestovný lístok? 0
Voznu kartu? – Ne, nemam. C-st-vn- --st-k- - N-e---e--m ž--dn-. C_______ l______ – N___ n____ ž______ C-s-o-n- l-s-o-? – N-e- n-m-m ž-a-n-. ------------------------------------- Cestovný lístok? – Nie, nemám žiadny. 0
Onda morate platiti kaznu. Po-om---s-te za--a-iť-po-u-u. P____ m_____ z_______ p______ P-t-m m-s-t- z-p-a-i- p-k-t-. ----------------------------- Potom musíte zaplatiť pokutu. 0

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!