Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   ru Общественный транспорт

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [тридцать шесть]

36 [tridtsatʹ shestʹ]

Общественный транспорт

[Obshchestvennyy transport]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
Gdje je autobuska stanica? Г-е--в-о-усн-я -стан---а? Где автобусная остановка? Г-е а-т-б-с-а- о-т-н-в-а- ------------------------- Где автобусная остановка? 0
Gde-avt--usnay---s-----k-? Gde avtobusnaya ostanovka? G-e a-t-b-s-a-a o-t-n-v-a- -------------------------- Gde avtobusnaya ostanovka?
Koji autobus vozi u centar? К--ой а--о--с идё- - ц-н--? Какой автобус идёт в центр? К-к-й а-т-б-с и-ё- в ц-н-р- --------------------------- Какой автобус идёт в центр? 0
Ka-oy -v--b-s-i--t v tse-t-? Kakoy avtobus idët v tsentr? K-k-y a-t-b-s i-ë- v t-e-t-? ---------------------------- Kakoy avtobus idët v tsentr?
Koju liniju moram uzeti? К--а- --ни- м---нуж--? Какая линия мне нужна? К-к-я л-н-я м-е н-ж-а- ---------------------- Какая линия мне нужна? 0
Kak----lin-y- -----u-hn-? Kakaya liniya mne nuzhna? K-k-y- l-n-y- m-e n-z-n-? ------------------------- Kakaya liniya mne nuzhna?
Moram li presjedati? Мн- -а-о --ре---и-ать-я? Мне надо пересаживаться? М-е н-д- п-р-с-ж-в-т-с-? ------------------------ Мне надо пересаживаться? 0
M---na-o -e--s---ivat----? Mne nado peresazhivatʹsya? M-e n-d- p-r-s-z-i-a-ʹ-y-? -------------------------- Mne nado peresazhivatʹsya?
Gdje moram presjesti? Где мне --д- --р--а-и-а-ь--? Где мне надо пересаживаться? Г-е м-е н-д- п-р-с-ж-в-т-с-? ---------------------------- Где мне надо пересаживаться? 0
Gd--mne -ad- --res--hiv---s--? Gde mne nado peresazhivatʹsya? G-e m-e n-d- p-r-s-z-i-a-ʹ-y-? ------------------------------ Gde mne nado peresazhivatʹsya?
Koliko košta karta? Ск-ль-- ---и--од-н -илет? Сколько стоит один билет? С-о-ь-о с-о-т о-и- б-л-т- ------------------------- Сколько стоит один билет? 0
Skol-k- s-----o--n--i-e-? Skolʹko stoit odin bilet? S-o-ʹ-o s-o-t o-i- b-l-t- ------------------------- Skolʹko stoit odin bilet?
Koliko stanica ima do centra? Ск--ьк- --танов-- до -ен-ра? Сколько остановок до центра? С-о-ь-о о-т-н-в-к д- ц-н-р-? ---------------------------- Сколько остановок до центра? 0
S-o------s-ano-ok--- -s-ntra? Skolʹko ostanovok do tsentra? S-o-ʹ-o o-t-n-v-k d- t-e-t-a- ----------------------------- Skolʹko ostanovok do tsentra?
Morate ovdje izaći. Вам-н-жно вых--и-- -де-ь. Вам нужно выходить здесь. В-м н-ж-о в-х-д-т- з-е-ь- ------------------------- Вам нужно выходить здесь. 0
V-- nuz--o-v--h--it--z-e--. Vam nuzhno vykhoditʹ zdesʹ. V-m n-z-n- v-k-o-i-ʹ z-e-ʹ- --------------------------- Vam nuzhno vykhoditʹ zdesʹ.
Morate izaći nazad. Вы-дол----------ть ---ди. Вы должны выходить сзади. В- д-л-н- в-х-д-т- с-а-и- ------------------------- Вы должны выходить сзади. 0
Vy-d-lzh-y-v-----i----zadi. Vy dolzhny vykhoditʹ szadi. V- d-l-h-y v-k-o-i-ʹ s-a-i- --------------------------- Vy dolzhny vykhoditʹ szadi.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. След-ющ-- ---з----т-- прид-т ---е- ----н-т. Следующий поезд метро придёт через 5 минут. С-е-у-щ-й п-е-д м-т-о п-и-ё- ч-р-з 5 м-н-т- ------------------------------------------- Следующий поезд метро придёт через 5 минут. 0
S----yu---h-- -oye---m---- -r--ë--c-erez-5-m-nu-. Sleduyushchiy poyezd metro pridët cherez 5 minut. S-e-u-u-h-h-y p-y-z- m-t-o p-i-ë- c-e-e- 5 m-n-t- ------------------------------------------------- Sleduyushchiy poyezd metro pridët cherez 5 minut.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. С--дующий -ра-в---п---ёт че-ез 1- м-н-т. Следующий трамвай придёт через 10 минут. С-е-у-щ-й т-а-в-й п-и-ё- ч-р-з 1- м-н-т- ---------------------------------------- Следующий трамвай придёт через 10 минут. 0
S-e-uyu--c--- tra-va- --id---cher-- ------ut. Sleduyushchiy tramvay pridët cherez 10 minut. S-e-u-u-h-h-y t-a-v-y p-i-ë- c-e-e- 1- m-n-t- --------------------------------------------- Sleduyushchiy tramvay pridët cherez 10 minut.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. С---у--и--ав-о-ус п--д---ч--ез--- минут. Следующий автобус придёт через 15 минут. С-е-у-щ-й а-т-б-с п-и-ё- ч-р-з 1- м-н-т- ---------------------------------------- Следующий автобус придёт через 15 минут. 0
Sled--------y a-t-b-------ë--ch-re- -5-mi---. Sleduyushchiy avtobus pridët cherez 15 minut. S-e-u-u-h-h-y a-t-b-s p-i-ë- c-e-e- 1- m-n-t- --------------------------------------------- Sleduyushchiy avtobus pridët cherez 15 minut.
Kada vozi zadnji metro? К-г-а-у-од-т-по-----ий-по-з--ме-ро? Когда уходит последний поезд метро? К-г-а у-о-и- п-с-е-н-й п-е-д м-т-о- ----------------------------------- Когда уходит последний поезд метро? 0
Ko-----k-o--t ----e--iy -oyezd------? Kogda ukhodit posledniy poyezd metro? K-g-a u-h-d-t p-s-e-n-y p-y-z- m-t-o- ------------------------------------- Kogda ukhodit posledniy poyezd metro?
Kada vozi zadnji tramvaj? Когда----д-----с-едни--т-амв-й? Когда уходит последний трамвай? К-г-а у-о-и- п-с-е-н-й т-а-в-й- ------------------------------- Когда уходит последний трамвай? 0
Ko-da-ukh-di- p--ledni- tr-mvay? Kogda ukhodit posledniy tramvay? K-g-a u-h-d-t p-s-e-n-y t-a-v-y- -------------------------------- Kogda ukhodit posledniy tramvay?
Kada vozi zadnji autobus? Ко-д--ух-д-т-п-с-е-----а--об--? Когда уходит последний автобус? К-г-а у-о-и- п-с-е-н-й а-т-б-с- ------------------------------- Когда уходит последний автобус? 0
Ko-d- ukh--it--o-l--n-y a--o-u-? Kogda ukhodit posledniy avtobus? K-g-a u-h-d-t p-s-e-n-y a-t-b-s- -------------------------------- Kogda ukhodit posledniy avtobus?
Imate li voznu kartu? У-В------ь--ил--? У Вас есть билет? У В-с е-т- б-л-т- ----------------- У Вас есть билет? 0
U--as --s-ʹ b-le-? U Vas yestʹ bilet? U V-s y-s-ʹ b-l-t- ------------------ U Vas yestʹ bilet?
Voznu kartu? – Ne, nemam. Б---т?------,-у-м-н- е-- н--. Билет? – Нет, у меня его нет. Б-л-т- – Н-т- у м-н- е-о н-т- ----------------------------- Билет? – Нет, у меня его нет. 0
B---t- –----, ---e--a ye---n-t. Bilet? – Net, u menya yego net. B-l-t- – N-t- u m-n-a y-g- n-t- ------------------------------- Bilet? – Net, u menya yego net.
Onda morate platiti kaznu. Т-гд- --м пр-д--ся-------ь --р--. Тогда Вам придётся платить штраф. Т-г-а В-м п-и-ё-с- п-а-и-ь ш-р-ф- --------------------------------- Тогда Вам придётся платить штраф. 0
To-da -a-----dë-s-- ----i-- ----a-. Togda Vam pridëtsya platitʹ shtraf. T-g-a V-m p-i-ë-s-a p-a-i-ʹ s-t-a-. ----------------------------------- Togda Vam pridëtsya platitʹ shtraf.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!