Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   el Αστική συγκοινωνία

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [τριάντα έξι]

36 [triánta éxi]

Αστική συγκοινωνία

[Astikḗ synkoinōnía]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Gdje je autobuska stanica? Πού--ίναι-η-στ--η --- -------ίου; Π__ ε____ η σ____ τ__ λ__________ Π-ύ ε-ν-ι η σ-ά-η τ-υ λ-ω-ο-ε-ο-; --------------------------------- Πού είναι η στάση του λεωφορείου; 0
Po--e---i-- -t--- --u--e---o-e--u? P__ e____ ē s____ t__ l___________ P-ú e-n-i ē s-á-ē t-u l-ō-h-r-í-u- ---------------------------------- Poú eínai ē stásē tou leōphoreíou?
Koji autobus vozi u centar? Π--ο----φο-ε-ο-π-ε--σ-- κ----ο; Π___ λ________ π___ σ__ κ______ Π-ι- λ-ω-ο-ε-ο π-ε- σ-ο κ-ν-ρ-; ------------------------------- Ποιο λεωφορείο πάει στο κέντρο; 0
P-i- l--p----ío p-e----- kén-ro? P___ l_________ p___ s__ k______ P-i- l-ō-h-r-í- p-e- s-o k-n-r-? -------------------------------- Poio leōphoreío páei sto kéntro?
Koju liniju moram uzeti? Πο---γ-αμμ- πρ--ε--ν- -άρ-; Π___ γ_____ π_____ ν_ π____ Π-ι- γ-α-μ- π-έ-ε- ν- π-ρ-; --------------------------- Ποια γραμμή πρέπει να πάρω; 0
Poia g----- -répe- -a -á-ō? P___ g_____ p_____ n_ p____ P-i- g-a-m- p-é-e- n- p-r-? --------------------------- Poia grammḗ prépei na párō?
Moram li presjedati? Πρ-π-- -- κ-νω μ--επ---β--η; Π_____ ν_ κ___ μ____________ Π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; ---------------------------- Πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
Prép-- -a ká-ō m----ib---s-? P_____ n_ k___ m____________ P-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? ---------------------------- Prépei na kánō metepibíbasē?
Gdje moram presjesti? Πο- --έ-ει--- κ-νω---τε---ίβ---; Π__ π_____ ν_ κ___ μ____________ Π-ύ π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; -------------------------------- Πού πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
Poú-pré-ei-na-ká-ō mete-ibíb---? P__ p_____ n_ k___ m____________ P-ú p-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? -------------------------------- Poú prépei na kánō metepibíbasē?
Koliko košta karta? Πό----οσ-ί----έ-α-----τή---; Π___ κ_______ έ__ ε_________ Π-σ- κ-σ-ί-ε- έ-α ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------------------- Πόσο κοστίζει ένα εισιτήριο; 0
Pós--k----z-i--na -isitḗ-i-? P___ k_______ é__ e_________ P-s- k-s-í-e- é-a e-s-t-r-o- ---------------------------- Póso kostízei éna eisitḗrio?
Koliko stanica ima do centra? Π---- στάσε-ς-εί------χρι-τ- -έντ-ο; Π____ σ______ ε____ μ____ τ_ κ______ Π-σ-ς σ-ά-ε-ς ε-ν-ι μ-χ-ι τ- κ-ν-ρ-; ------------------------------------ Πόσες στάσεις είναι μέχρι το κέντρο; 0
Pós-s-s-ásei------------ri to -é-tro? P____ s______ e____ m_____ t_ k______ P-s-s s-á-e-s e-n-i m-c-r- t- k-n-r-? ------------------------------------- Póses stáseis eínai méchri to kéntro?
Morate ovdje izaći. Π-έ----να -ατ-βε---ε-ώ. Π_____ ν_ κ_______ ε___ Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- ε-ώ- ----------------------- Πρέπει να κατέβετε εδώ. 0
P-é--- -a--a-ébe-e --ṓ. P_____ n_ k_______ e___ P-é-e- n- k-t-b-t- e-ṓ- ----------------------- Prépei na katébete edṓ.
Morate izaći nazad. Π--πει ν------βε-ε--π- ----πί---πό---. Π_____ ν_ κ_______ α__ τ__ π___ π_____ Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- α-ό τ-ν π-σ- π-ρ-α- -------------------------------------- Πρέπει να κατέβετε από την πίσω πόρτα. 0
Pr--e- -a-kat-be-e ap--tēn písō-p-r--. P_____ n_ k_______ a__ t__ p___ p_____ P-é-e- n- k-t-b-t- a-ó t-n p-s- p-r-a- -------------------------------------- Prépei na katébete apó tēn písō pórta.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Ο --ό-ενο- --ρμ---το- μ-τ-ό-έρ---αι -ε - -ε-τ-. Ο ε_______ σ_____ τ__ μ____ έ______ σ_ 5 λ_____ Ο ε-ό-ε-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό έ-χ-τ-ι σ- 5 λ-π-ά- ----------------------------------------------- Ο επόμενος συρμός του μετρό έρχεται σε 5 λεπτά. 0
O -pó-en------mós-t-u -e-r- -rche-ai -e-5 ----á. O e_______ s_____ t__ m____ é_______ s_ 5 l_____ O e-ó-e-o- s-r-ó- t-u m-t-ó é-c-e-a- s- 5 l-p-á- ------------------------------------------------ O epómenos syrmós tou metró érchetai se 5 leptá.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Το -πόμ-ν- --α- --χ-τ-ι σ--10-λ---ά. Τ_ ε______ τ___ έ______ σ_ 1_ λ_____ Τ- ε-ό-ε-ο τ-α- έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ------------------------------------ Το επόμενο τραμ έρχεται σε 10 λεπτά. 0
T- e-óm-n- t--m-érch---- ---10 le-t-. T_ e______ t___ é_______ s_ 1_ l_____ T- e-ó-e-o t-a- é-c-e-a- s- 1- l-p-á- ------------------------------------- To epómeno tram érchetai se 10 leptá.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Το ε-ό--ν- λ--φορε---έ-χ-τ----ε 1--λ---ά. Τ_ ε______ λ________ έ______ σ_ 1_ λ_____ Τ- ε-ό-ε-ο λ-ω-ο-ε-ο έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ----------------------------------------- Το επόμενο λεωφορείο έρχεται σε 15 λεπτά. 0
To--p-men-----p--re------h--a---e 1--le-t-. T_ e______ l_________ é_______ s_ 1_ l_____ T- e-ó-e-o l-ō-h-r-í- é-c-e-a- s- 1- l-p-á- ------------------------------------------- To epómeno leōphoreío érchetai se 15 leptá.
Kada vozi zadnji metro? Π-τ- α--χ-ρ-- - τ--ευ----ς σ-ρ-----ου μετρό; Π___ α_______ ο τ_________ σ_____ τ__ μ_____ Π-τ- α-α-ω-ε- ο τ-λ-υ-α-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό- -------------------------------------------- Πότε αναχωρεί ο τελευταίος συρμός του μετρό; 0
Póte-ana---reí-o -el-utaío--s-r-ó--to- me--ó? P___ a________ o t_________ s_____ t__ m_____ P-t- a-a-h-r-í o t-l-u-a-o- s-r-ó- t-u m-t-ó- --------------------------------------------- Póte anachōreí o teleutaíos syrmós tou metró?
Kada vozi zadnji tramvaj? Πότ--ανα--ρεί-τ--τ-λε-τα-- τ-αμ; Π___ α_______ τ_ τ________ τ____ Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο τ-α-; -------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο τραμ; 0
P-t- -na--ōreí-t--t--e--aí--t---? P___ a________ t_ t________ t____ P-t- a-a-h-r-í t- t-l-u-a-o t-a-? --------------------------------- Póte anachōreí to teleutaío tram?
Kada vozi zadnji autobus? Π--ε ----ωρ-- το-τ-λ---α-- λεωφορείο; Π___ α_______ τ_ τ________ λ_________ Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο λεωφορείο; 0
P----a---h-r-í t- te--u-----l-ōp--re--? P___ a________ t_ t________ l__________ P-t- a-a-h-r-í t- t-l-u-a-o l-ō-h-r-í-? --------------------------------------- Póte anachōreí to teleutaío leōphoreío?
Imate li voznu kartu? Έ-ε--------ήρ-ο; Έ____ ε_________ Έ-ε-ε ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------- Έχετε εισιτήριο; 0
Éch--e --si---i-? É_____ e_________ É-h-t- e-s-t-r-o- ----------------- Échete eisitḗrio?
Voznu kartu? – Ne, nemam. Ε-σι--ρι---- --ι- δεν---ω. Ε_________ – Ό___ δ__ έ___ Ε-σ-τ-ρ-ο- – Ό-ι- δ-ν έ-ω- -------------------------- Εισιτήριο; – Όχι, δεν έχω. 0
E-si-ḗ-----– Óchi----n--c--. E_________ – Ó____ d__ é____ E-s-t-r-o- – Ó-h-, d-n é-h-. ---------------------------- Eisitḗrio? – Óchi, den échō.
Onda morate platiti kaznu. Τό-----έπ-- ν--------ετε --όσ--μ-. Τ___ π_____ ν_ π________ π________ Τ-τ- π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ε-ε π-ό-τ-μ-. ---------------------------------- Τότε πρέπει να πληρώσετε πρόστιμο. 0
Tóte-pré-e--na plērṓs--e-p-ó-timo. T___ p_____ n_ p________ p________ T-t- p-é-e- n- p-ē-ṓ-e-e p-ó-t-m-. ---------------------------------- Tóte prépei na plērṓsete próstimo.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!