Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   lv Jautāt ceļu

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [četrdesmit]

Jautāt ceļu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Izvinite! Atva-n-ji--,-l---u! A___________ l_____ A-v-i-o-i-t- l-d-u- ------------------- Atvainojiet, lūdzu! 0
Možete li mi pomoći? V-i --s--a--t ma- ----d---? V__ J__ v____ m__ p________ V-i J-s v-r-t m-n p-l-d-ē-? --------------------------- Vai Jūs varat man palīdzēt? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-- še---ir--ab- r--tor--s? K__ š___ i_ l___ r_________ K-r š-i- i- l-b- r-s-o-ā-s- --------------------------- Kur šeit ir labs restorāns? 0
Idite lijevo iza ugla. K-u-t---mā-ej-et p---re-si. K_________ e____ p_ k______ K-u-t-j-m- e-i-t p- k-e-s-. --------------------------- Krustojumā ejiet pa kreisi. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. Ta- ej-et-------u -a---u--a--n-. T__ e____ n______ g_____ t______ T-d e-i-t n-l-e-u g-b-l- t-i-n-. -------------------------------- Tad ejiet nelielu gabalu taisni. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. Tad-ejie---imts m-t-us ---lab-. T__ e____ s____ m_____ p_ l____ T-d e-i-t s-m-s m-t-u- p- l-b-. ------------------------------- Tad ejiet simts metrus pa labi. 0
Možete također uzeti autobus. J-s-v---t-b-au-t------r-auto--s-. J__ v____ b_____ a__ a_ a________ J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- a-t-b-s-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar autobusu. 0
Možete također uzeti tramvaj. Jū-----at ---u-- --ī--- -ramva-u. J__ v____ b_____ a__ a_ t________ J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- t-a-v-j-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar tramvaju. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Jūs -ar-- ----k---i -ra-k--a---ma---. J__ v____ v________ b_____ a__ m_____ J-s v-r-t v-e-k-r-i b-a-k- a-z m-n-s- ------------------------------------- Jūs varat vienkārši braukt aiz manis. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? K--e- ------ok-ūt-līd- fu-bo----t----n--? K_ e_ v___ n_____ l___ f______ s_________ K- e- v-r- n-k-ū- l-d- f-t-o-a s-a-i-n-m- ----------------------------------------- Kā es varu nokļūt līdz futbola stadionam? 0
Pređite most! B-a-c-et -ā-- t-lta-! B_______ p___ t______ B-a-c-e- p-r- t-l-a-! --------------------- Brauciet pāri tiltam! 0
Vozite kroz tunel! B----ie- c--r- t---lim! B_______ c____ t_______ B-a-c-e- c-u-i t-n-l-m- ----------------------- Brauciet cauri tunelim! 0
Vozite do trećeg semafora. Bra-c-e- l-d--tr-šaj-m -----fo---. B_______ l___ t_______ l__________ B-a-c-e- l-d- t-e-a-a- l-k-o-o-a-. ---------------------------------- Brauciet līdz trešajam luksoforam. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. T---nogri--i-ti-- pi-m-jā----- p- ----. T__ n____________ p______ i___ p_ l____ T-d n-g-i-z-e-i-s p-r-a-ā i-l- p- l-b-. --------------------------------------- Tad nogriezieties pirmajā ielā pa labi. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. T-- braucie---a-s-i-pā-i-n-koš--am ---s---u-a-. T__ b_______ t_____ p___ n________ k___________ T-d b-a-c-e- t-i-n- p-r- n-k-š-j-m k-u-t-j-m-m- ----------------------------------------------- Tad brauciet taisni pāri nākošajam krustojumam. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? A-va--o-i-t--kā-es v-----o--ūt-l-d---ā? A___________ k_ e_ v___ n_____ l_______ A-v-i-o-i-t- k- e- v-r- n-k-ū- l-d-s-ā- --------------------------------------- Atvainojiet, kā es varu nokļūt lidostā? 0
Najbolje je da uzmete metro. Vis--b-- ---u-ie--ar---tro. V_______ b_______ a_ m_____ V-s-a-ā- b-a-c-e- a- m-t-o- --------------------------- Vislabāk brauciet ar metro. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Br---ie- līd--gal- -t-ci-ai! B_______ l___ g___ s________ B-a-c-e- l-d- g-l- s-a-i-a-! ---------------------------- Brauciet līdz gala stacijai! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + letonski (1-100) MP3 letonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!