Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   et Tee küsimine

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [nelikümmend]

Tee küsimine

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Izvinite! V--an-a-e! V_________ V-b-n-a-e- ---------- Vabandage! 0
Možete li mi pomoći? S-at--te ---- ai--ta? S____ t_ m___ a______ S-a-e t- m-n- a-d-t-? --------------------- Saate te mind aidata? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? Ku-------i--he- ----o-a-? K__ o_ s___ h__ r________ K-s o- s-i- h-a r-s-o-a-? ------------------------- Kus on siin hea restoran? 0
Idite lijevo iza ugla. M---e va---u-e--m-er-n--g-. M____ v_______ ü____ n_____ M-n-e v-s-k-l- ü-b-r n-r-a- --------------------------- Minge vasakule ümber nurga. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. M-ng- --e---el v---i m--- ----. M____ s_______ v____ m___ o____ M-n-e s-e-ä-e- v-i-i m-a- o-s-. ------------------------------- Minge seejärel veidi maad otse. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. M-n-e-siis-sa-a--e---it p--e--l-. M____ s___ s___ m______ p________ M-n-e s-i- s-d- m-e-r-t p-r-m-l-. --------------------------------- Minge siis sada meetrit paremale. 0
Možete također uzeti autobus. T- v------- ------a m-nna. T_ v____ k_ b______ m_____ T- v-i-e k- b-s-i-a m-n-a- -------------------------- Te võite ka bussiga minna. 0
Možete također uzeti tramvaj. T- või----- t--m-i-a --nna. T_ v____ k_ t_______ m_____ T- v-i-e k- t-a-m-g- m-n-a- --------------------------- Te võite ka trammiga minna. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Te v---e--a-min- järel s--t-. T_ v____ k_ m___ j____ s_____ T- v-i-e k- m-n- j-r-l s-i-a- ----------------------------- Te võite ka minu järel sõita. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Kui-as-saan-m- -a--pall-s-a-d-on-le? K_____ s___ m_ j____________________ K-i-a- s-a- m- j-l-p-l-i-t-a-i-n-l-? ------------------------------------ Kuidas saan ma jalgpallistaadionile? 0
Pređite most! Üle---e-si-d! Ü______ s____ Ü-e-a-e s-l-! ------------- Ületage sild! 0
Vozite kroz tunel! Sõ--k---ä-i tunn--i! S_____ l___ t_______ S-i-k- l-b- t-n-e-i- -------------------- Sõitke läbi tunneli! 0
Vozite do trećeg semafora. S---k--kolm-nda foo--n-. S_____ k_______ f_______ S-i-k- k-l-a-d- f-o-i-i- ------------------------ Sõitke kolmanda foorini. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Pööra-e----järel e----s--- --n-v--e-p----a-. P______ s_______ e________ t_______ p_______ P-ö-a-e s-e-ä-e- e-i-e-e-e t-n-v-l- p-r-m-l- -------------------------------------------- Pöörake seejärel esimesele tänavale paremal. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Sõi-ke-s-is ots--ü---jä-gm--e-r-s-m---. S_____ s___ o___ ü__ j_______ r________ S-i-k- s-i- o-s- ü-e j-r-m-s- r-s-m-k-. --------------------------------------- Sõitke siis otse üle järgmise ristmiku. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? Vaba-d---- kuida- ma jõuan----n--a-m-? V_________ k_____ m_ j____ l__________ V-b-n-a-e- k-i-a- m- j-u-n l-n-u-a-m-? -------------------------------------- Vabandage, kuidas ma jõuan lennujaama? 0
Najbolje je da uzmete metro. P-rem ole-s,--ui -- metr-oga-läh-k---e. P____ o_____ k__ t_ m_______ l_________ P-r-m o-e-s- k-i t- m-t-o-g- l-h-k-i-e- --------------------------------------- Parem oleks, kui te metrooga läheksite. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Sõi-k----h---l- --p-j-ama-i. S_____ l_______ l___________ S-i-k- l-h-s-l- l-p-j-a-a-i- ---------------------------- Sõitke lihtsalt lõppjaamani. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!