Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   sr Питати за пут

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [четрдесет]

40 [četrdeset]

Питати за пут

[Pitati za put]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Izvinite! Изв--и-е! Извините! И-в-н-т-! --------- Извините! 0
Izvini--! Izvinite! I-v-n-t-! --------- Izvinite!
Možete li mi pomoći? М-жете -и-м--п-м-ћ-? Можете ли ми помоћи? М-ж-т- л- м- п-м-ћ-? -------------------- Можете ли ми помоћи? 0
Mož-te -i m- pomoc--? Možete li mi pomoc-i? M-ž-t- l- m- p-m-c-i- --------------------- Možete li mi pomoći?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Где -----и-а до--р -естор--? Где овде има добар ресторан? Г-е о-д- и-а д-б-р р-с-о-а-? ---------------------------- Где овде има добар ресторан? 0
Gde--v-----a-d-bar r-----a-? Gde ovde ima dobar restoran? G-e o-d- i-a d-b-r r-s-o-a-? ---------------------------- Gde ovde ima dobar restoran?
Idite lijevo iza ugla. Ид-----ево-и-- -г-а. Идите лево иза угла. И-и-е л-в- и-а у-л-. -------------------- Идите лево иза угла. 0
I--t- --vo i-- u---. Idite levo iza ugla. I-i-e l-v- i-a u-l-. -------------------- Idite levo iza ugla.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Зат-м-и-и---пр--о-ј-да- -е- пу--. Затим идите право један део пута. З-т-м и-и-е п-а-о ј-д-н д-о п-т-. --------------------------------- Затим идите право један део пута. 0
Z--im i---e p--vo ---an -e--p-t-. Zatim idite pravo jedan deo puta. Z-t-m i-i-e p-a-o j-d-n d-o p-t-. --------------------------------- Zatim idite pravo jedan deo puta.
Zatim idite stotinu metara udesno. З-------и-е ---ти-- ме--р- удес-о. Затим идите стотину метара удесно. З-т-м и-и-е с-о-и-у м-т-р- у-е-н-. ---------------------------------- Затим идите стотину метара удесно. 0
Za-------te--t-ti-- -et-ra u-es--. Zatim idite stotinu metara udesno. Z-t-m i-i-e s-o-i-u m-t-r- u-e-n-. ---------------------------------- Zatim idite stotinu metara udesno.
Možete također uzeti autobus. М-же-е---к-ђ- узети -уто-ус. Можете такође узети аутобус. М-ж-т- т-к-ђ- у-е-и а-т-б-с- ---------------------------- Можете такође узети аутобус. 0
Mož--- -ak-đe-uzet- ---o--s. Možete takođe uzeti autobus. M-ž-t- t-k-đ- u-e-i a-t-b-s- ---------------------------- Možete takođe uzeti autobus.
Možete također uzeti tramvaj. М-же-- ----ђе-узет--тр-м-а-. Можете такође узети трамвај. М-ж-т- т-к-ђ- у-е-и т-а-в-ј- ---------------------------- Можете такође узети трамвај. 0
Može-e tako-e -zeti-----v-j. Možete takođe uzeti tramvaj. M-ž-t- t-k-đ- u-e-i t-a-v-j- ---------------------------- Možete takođe uzeti tramvaj.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Мо-ете-т--ође--е-но-т-в-- --------- мн--. Можете такође једноставно возити за мном. М-ж-т- т-к-ђ- ј-д-о-т-в-о в-з-т- з- м-о-. ----------------------------------------- Можете такође једноставно возити за мном. 0
M-žete t-k-đe--e--ost--n----zit------n--. Možete takođe jednostavno voziti za mnom. M-ž-t- t-k-đ- j-d-o-t-v-o v-z-t- z- m-o-. ----------------------------------------- Možete takođe jednostavno voziti za mnom.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? К--о--а-до-е- -- --дб-л-ко- -т-д---а? Како да доћем до фудбалског стадиона? К-к- д- д-ћ-м д- ф-д-а-с-о- с-а-и-н-? ------------------------------------- Како да доћем до фудбалског стадиона? 0
Ka-o ---d----m----fudb-lskog--t--i---? Kako da doc-em do fudbalskog stadiona? K-k- d- d-c-e- d- f-d-a-s-o- s-a-i-n-? -------------------------------------- Kako da doćem do fudbalskog stadiona?
Pređite most! П-еђ--- мо--! Пређите мост! П-е-и-е м-с-! ------------- Пређите мост! 0
Pre---e -o-t! Pređite most! P-e-i-e m-s-! ------------- Pređite most!
Vozite kroz tunel! В-зи-- к--з-тун-л! Возите кроз тунел! В-з-т- к-о- т-н-л- ------------------ Возите кроз тунел! 0
Vozi-- kr-z tun-l! Vozite kroz tunel! V-z-t- k-o- t-n-l- ------------------ Vozite kroz tunel!
Vozite do trećeg semafora. В--ите д---р-ћ-- -ем---р-. Возите до трећег семафора. В-з-т- д- т-е-е- с-м-ф-р-. -------------------------- Возите до трећег семафора. 0
Voz-te--- -re--e- -ema-o-a. Vozite do trec-eg semafora. V-z-t- d- t-e-́-g s-m-f-r-. --------------------------- Vozite do trećeg semafora.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Ск-е---е з--им-- п-ву -лицу-д---о. Скрените затим у прву улицу десно. С-р-н-т- з-т-м у п-в- у-и-у д-с-о- ---------------------------------- Скрените затим у прву улицу десно. 0
Sk-eni-e-za--m-u--rv------- -e-no. Skrenite zatim u prvu ulicu desno. S-r-n-t- z-t-m u p-v- u-i-u d-s-o- ---------------------------------- Skrenite zatim u prvu ulicu desno.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Зат-- в---т----аво---ек- -----ће-р---р-нице. Затим возите право преко следеће раскрснице. З-т-м в-з-т- п-а-о п-е-о с-е-е-е р-с-р-н-ц-. -------------------------------------------- Затим возите право преко следеће раскрснице. 0
Z-ti- vo--t-----vo -re-- --edeće r--k------. Zatim vozite pravo preko sledec-e raskrsnice. Z-t-m v-z-t- p-a-o p-e-o s-e-e-́- r-s-r-n-c-. --------------------------------------------- Zatim vozite pravo preko sledeće raskrsnice.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? И--и---е- к--о да---ћем----а-родр---? Извините, како да доћем до аеродрома? И-в-н-т-, к-к- д- д-ћ-м д- а-р-д-о-а- ------------------------------------- Извините, како да доћем до аеродрома? 0
I-vi-i--- --k- -a--o--e--d--ae---roma? Izvinite, kako da doc-em do aerodroma? I-v-n-t-, k-k- d- d-c-e- d- a-r-d-o-a- -------------------------------------- Izvinite, kako da doćem do aerodroma?
Najbolje je da uzmete metro. На--оље-је д--у--ет-----р-. Најбоље је да узмете метро. Н-ј-о-е ј- д- у-м-т- м-т-о- --------------------------- Најбоље је да узмете метро. 0
Najb-l---j- -- uzmet----tr-. Najbolje je da uzmete metro. N-j-o-j- j- d- u-m-t- m-t-o- ---------------------------- Najbolje je da uzmete metro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Во-ите -е ј-д----а----до-за-ње-стани--. Возите се једноставно до задње станице. В-з-т- с- ј-д-о-т-в-о д- з-д-е с-а-и-е- --------------------------------------- Возите се једноставно до задње станице. 0
V-z-t- -- j-d----a--o----za---e-s-an-c-. Vozite se jednostavno do zadnje stanice. V-z-t- s- j-d-o-t-v-o d- z-d-j- s-a-i-e- ---------------------------------------- Vozite se jednostavno do zadnje stanice.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!