Knjiga fraza

bs Prilozi   »   bg Наречия

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
već jednom – još nikada ве---- -ще -е в___ – о__ н_ в-ч- – о-е н- ------------- вече – още не 0
vec-e - o-hch- ne v____ – o_____ n_ v-c-e – o-h-h- n- ----------------- veche – oshche ne
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Бил--ли--те веч- - -ерлин? Б___ л_ с__ в___ в Б______ Б-л- л- с-е в-ч- в Б-р-и-? -------------------------- Били ли сте вече в Берлин? 0
B-l- -- --e -e-he-- B-r-i-? B___ l_ s__ v____ v B______ B-l- l- s-e v-c-e v B-r-i-? --------------------------- Bili li ste veche v Berlin?
Ne, još nikada. Н-,-ощ- не. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
Ne- -s-c----e. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
neko – niko н-кой-- н-кой н____ – н____ н-к-й – н-к-й ------------- някой – никой 0
ny-ko- - ---oy n_____ – n____ n-a-o- – n-k-y -------------- nyakoy – nikoy
Poznajete li ovdje nekoga? П--нава-е-л--н-ко-о ту-? П________ л_ н_____ т___ П-з-а-а-е л- н-к-г- т-к- ------------------------ Познавате ли някого тук? 0
P--na--te-l--nya-o-o-tu-? P________ l_ n______ t___ P-z-a-a-e l- n-a-o-o t-k- ------------------------- Poznavate li nyakogo tuk?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Н-, не п-зн--ам н--ог- --к. Н__ н_ п_______ н_____ т___ Н-, н- п-з-а-а- н-к-г- т-к- --------------------------- Не, не познавам никого тук. 0
Ne,--e-p-zna--m ni-o-- -uk. N__ n_ p_______ n_____ t___ N-, n- p-z-a-a- n-k-g- t-k- --------------------------- Ne, ne poznavam nikogo tuk.
još – ne više о-е –---ма о__ – н___ о-е – н-м- ---------- още – няма 0
os-c-e-- ny-ma o_____ – n____ o-h-h- – n-a-a -------------- oshche – nyama
Ostajete li još dugo ovdje? Ще--ста-е-е -и --е---л-о-т--? Щ_ о_______ л_ о__ д____ т___ Щ- о-т-н-т- л- о-е д-л-о т-к- ----------------------------- Ще останете ли още дълго тук? 0
S--h- -st-nete li-o-hch- d---o tuk? S____ o_______ l_ o_____ d____ t___ S-c-e o-t-n-t- l- o-h-h- d-l-o t-k- ----------------------------------- Shche ostanete li oshche dylgo tuk?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Н----я-а да -с-а-- дъ-го т--. Н__ н___ д_ о_____ д____ т___ Н-, н-м- д- о-т-н- д-л-о т-к- ----------------------------- Не, няма да остана дълго тук. 0
N-- nya----a -st--a --lg- tuk. N__ n____ d_ o_____ d____ t___ N-, n-a-a d- o-t-n- d-l-o t-k- ------------------------------ Ne, nyama da ostana dylgo tuk.
još nešto – ništa više о-е-н--о – нищо -ове-е о__ н___ – н___ п_____ о-е н-щ- – н-щ- п-в-ч- ---------------------- още нещо – нищо повече 0
osh-he -eshc-o --n----h--po--c-e o_____ n______ – n______ p______ o-h-h- n-s-c-o – n-s-c-o p-v-c-e -------------------------------- oshche neshcho – nishcho poveche
Želite li još nešto popiti? Ж-л--т------щ--н-----а-пи-н-? Ж______ л_ о__ н___ з_ п_____ Ж-л-е-е л- о-е н-щ- з- п-е-е- ----------------------------- Желаете ли още нещо за пиене? 0
Z-el--te--- os---- nes-c-o--a p-e-e? Z_______ l_ o_____ n______ z_ p_____ Z-e-a-t- l- o-h-h- n-s-c-o z- p-e-e- ------------------------------------ Zhelaete li oshche neshcho za piene?
Ne, ja ne želim ništa više. Н-, н- -е--я------по-еч-. Н__ н_ ж____ н___ п______ Н-, н- ж-л-я н-щ- п-в-ч-. ------------------------- Не, не желая нищо повече. 0
N-,-ne z--la---n-----o--o-ec-e. N__ n_ z______ n______ p_______ N-, n- z-e-a-a n-s-c-o p-v-c-e- ------------------------------- Ne, ne zhelaya nishcho poveche.
već nešto – još ništa ве-- нещ- – -щ- --що в___ н___ – о__ н___ в-ч- н-щ- – о-е н-щ- -------------------- вече нещо – още нищо 0
v---- ne-hch- –--s--he-n-s-cho v____ n______ – o_____ n______ v-c-e n-s-c-o – o-h-h- n-s-c-o ------------------------------ veche neshcho – oshche nishcho
Jeste li već nešto jeli? Я-о-те л- --ч- нещ-? Я_____ л_ в___ н____ Я-о-т- л- в-ч- н-щ-? -------------------- Ядохте ли вече нещо? 0
Yado--t- -- v-c-e n---c--? Y_______ l_ v____ n_______ Y-d-k-t- l- v-c-e n-s-c-o- -------------------------- Yadokhte li veche neshcho?
Ne, ja još nisam ništa jeo. Н-- о-----що -е--ъ- я-. Н__ о__ н___ н_ с__ я__ Н-, о-е н-щ- н- с-м я-. ----------------------- Не, още нищо не съм ял. 0
Ne- --hc-e ---------e--ym-y--. N__ o_____ n______ n_ s__ y___ N-, o-h-h- n-s-c-o n- s-m y-l- ------------------------------ Ne, oshche nishcho ne sym yal.
još neko – niko više ощ- -я--й-– --кой-п-в-че о__ н____ – н____ п_____ о-е н-к-й – н-к-й п-в-ч- ------------------------ още някой – никой повече 0
o-hche n--ko- –--i--- pov-che o_____ n_____ – n____ p______ o-h-h- n-a-o- – n-k-y p-v-c-e ----------------------------- oshche nyakoy – nikoy poveche
Želi li još neko kafu? Желае-ли о-- н------а--? Ж____ л_ о__ н____ к____ Ж-л-е л- о-е н-к-й к-ф-? ------------------------ Желае ли още някой кафе? 0
Zhe-a---i--s--he -yak---kafe? Z_____ l_ o_____ n_____ k____ Z-e-a- l- o-h-h- n-a-o- k-f-? ----------------------------- Zhelae li oshche nyakoy kafe?
Ne, niko više. Н-,-н-к-й. Н__ н_____ Н-, н-к-й- ---------- Не, никой. 0
Ne--ni-oy. N__ n_____ N-, n-k-y- ---------- Ne, nikoy.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...