Knjiga fraza

bs Prilozi   »   sr Прилози

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
već jednom – još nikada ве- ј-дно----ј-ш--и-ада в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v--́ j----m-– --- ---a-a v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Ј--т- -- ------------и-- - Бер-ину? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
J-st- li---c--jed--- b-li-u -erl-nu? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ne, još nikada. Н-, -о- ник--а. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N-- -oš-n---d-. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
neko – niko нек--- нико н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n--- -----o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Poznajete li ovdje nekoga? Поз-аје---ли----е не-о-а? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Pozna-et--l- ---e ne---a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Не--ја--- п-з----м--в--------а. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
N---j- ne p------m --de --k-g-. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
još – ne više ј-ш - н- ви-е ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
j-- - ne-v-še j__ – n_ v___ j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Ostajete li još dugo ovdje? Ос---ет- -и ј-ш-дуго ов-е? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Ostaje---l--još-d-------e? O_______ l_ j__ d___ o____ O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Н---ја н- ---ај-- в-ш--д-го---д-. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne,-j-------taj---viš- d--o --de. N__ j_ n_ o______ v___ d___ o____ N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
još nešto – ništa više ј-- -е-то - -и-т- ---е ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
j------t- –-ni-t---iše j__ n____ – n____ v___ j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Želite li još nešto popiti? Же-ите -и ј-- н-ш-- -о-и--? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-li-e -i --š n-š-o --p--i? Ž_____ l_ j__ n____ p______ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Ne, ja ne želim ništa više. Не, ја -е ж--и- -и--а-ви-е. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
Ne- -a-n---e--- n---a v-še. N__ j_ n_ ž____ n____ v____ N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
već nešto – još ništa в-ћ --ш-о---ј-- ништа в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
ve---neš-o-- ----ni-ta v__ n____ – j__ n____ v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Jeste li već nešto jeli? Је--е-ли-в-- н-------л-? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
Je--e----vec- ---t-----i? J____ l_ v__ n____ j____ J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Ne, ja još nisam ništa jeo. Не--ја --ш -ис-м-н---а ----- јел-. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N---j- --- n-s-- -išta---o /--ela. N__ j_ j__ n____ n____ j__ / j____ N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
još neko – niko više још не-о ---и----и-е ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-- ne-o-–-------i-e j__ n___ – n___ v___ j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Želi li još neko kafu? Же-и -и ------ко-к-фу? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž----l---oš---k---a--? Ž___ l_ j__ n___ k____ Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Ne, niko više. Не, н-ко-в-ш-. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne,-n--o v-še. N__ n___ v____ N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...