Knjiga fraza

bs Prilozi   »   sl Adverbi (prislovi)

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [sto]

Adverbi (prislovi)

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
već jednom – još nikada ž- -n-rat --e-kdaj) – š--niko-i ž_ e_____ (__ k____ – š_ n_____ ž- e-k-a- (-e k-a-) – š- n-k-l- ------------------------------- že enkrat (že kdaj) – še nikoli 0
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Al---t- ž- bil-----j v --r--nu? A__ s__ ž_ b___ k___ v B_______ A-i s-e ž- b-l- k-a- v B-r-i-u- ------------------------------- Ali ste že bili kdaj v Berlinu? 0
Ne, još nikada. N-- še---ko--. N__ š_ n______ N-, š- n-k-l-. -------------- Ne, še nikoli. 0
neko – niko ne--o --n--če n____ – n____ n-k-o – n-h-e ------------- nekdo – nihče 0
Poznajete li ovdje nekoga? P--n--- tu--j koga? P______ t____ k____ P-z-a-e t-k-j k-g-? ------------------- Poznate tukaj koga? 0
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Ne- ---a- n---o-na----ko--r. N__ t____ n_ p_____ n_______ N-, t-k-j n- p-z-a- n-k-g-r- ---------------------------- Ne, tukaj ne poznam nikogar. 0
još – ne više še –-n-- več š_ – n__ v__ š- – n-č v-č ------------ še – nič več 0
Ostajete li još dugo ovdje? A-- --t-jat--še --lgo --? A__ o_______ š_ d____ t__ A-i o-t-j-t- š- d-l-o t-? ------------------------- Ali ostajate še dolgo tu? 0
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. N-, ne -s-ane----č-----o---. N__ n_ o______ v__ d____ t__ N-, n- o-t-n-m v-č d-l-o t-. ---------------------------- Ne, ne ostanem več dolgo tu. 0
još nešto – ništa više š---n-)--j-–-n-č v-č š_ (______ – n__ v__ š- (-e-k-j – n-č v-č -------------------- še (ne)kaj – nič več 0
Želite li još nešto popiti? B- ra----e ka--po-il-? B_ r___ š_ k__ p______ B- r-d- š- k-j p-p-l-? ---------------------- Bi radi še kaj popili? 0
Ne, ja ne želim ništa više. N-- n- ---im--ič ve-. N__ n_ ž____ n__ v___ N-, n- ž-l-m n-č v-č- --------------------- Ne, ne želim nič več. 0
već nešto – još ništa že (n--k-j –--- --č ž_ (______ – š_ n__ ž- (-e-k-j – š- n-č ------------------- že (ne)kaj – še nič 0
Jeste li već nešto jeli? A-i--t--že ka- -oje--i? A__ s__ ž_ k__ p_______ A-i s-e ž- k-j p-j-d-i- ----------------------- Ali ste že kaj pojedli? 0
Ne, ja još nisam ništa jeo. N-,---č--e ----- -o--d-l-(po-ed-a-. N__ n__ š_ n____ p______ (_________ N-, n-č š- n-s-m p-j-d-l (-o-e-l-)- ----------------------------------- Ne, nič še nisem pojedel (pojedla). 0
još neko – niko više š- (ne---- - -i--e v-č š_ (______ – n____ v__ š- (-e-k-o – n-h-e v-č ---------------------- še (ne)kdo – nihče več 0
Želi li još neko kafu? B- -e -d--r-- kav-? B_ š_ k__ r__ k____ B- š- k-o r-d k-v-? ------------------- Bi še kdo rad kavo? 0
Ne, niko više. N-- ni-če --č. N__ n____ v___ N-, n-h-e v-č- -------------- Ne, nihče več. 0

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...