Knjiga fraza

bs Prilozi   »   el Επιρρήματα

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [εκατό]

100 [ekató]

Επιρρήματα

[Epirrḗmata]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
već jednom – još nikada ή-η ----τέ -έχ----ώ-α ή__ – π___ μ____ τ___ ή-η – π-τ- μ-χ-ι τ-ρ- --------------------- ήδη – ποτέ μέχρι τώρα 0
ḗ---–--ot---é-h-i --ra ḗ__ – p___ m_____ t___ ḗ-ē – p-t- m-c-r- t-r- ---------------------- ḗdē – poté méchri tṓra
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Έ-ετε επι-κ-φ--ί----έ--ο Βε-ο-ί-ο; Έ____ ε_________ π___ τ_ Β________ Έ-ε-ε ε-ι-κ-φ-ε- π-τ- τ- Β-ρ-λ-ν-; ---------------------------------- Έχετε επισκεφτεί ποτέ το Βερολίνο; 0
Éc-----ep-----h--í --té ---Bero----? É_____ e__________ p___ t_ B________ É-h-t- e-i-k-p-t-í p-t- t- B-r-l-n-? ------------------------------------ Échete episkephteí poté to Berolíno?
Ne, još nikada. Όχι,---τ- μέχ-- ---α. Ό___ π___ μ____ τ____ Ό-ι- π-τ- μ-χ-ι τ-ρ-. --------------------- Όχι, ποτέ μέχρι τώρα. 0
Ó--i- -ot---é--ri---r-. Ó____ p___ m_____ t____ Ó-h-, p-t- m-c-r- t-r-. ----------------------- Óchi, poté méchri tṓra.
neko – niko κ----ο--– --ν----/--α-έ--ς κ______ – κ_____ / κ______ κ-π-ι-ς – κ-ν-ί- / κ-ν-ν-ς -------------------------- κάποιος – κανείς / κανένας 0
k-poi-s----ane-- --k----as k______ – k_____ / k______ k-p-i-s – k-n-í- / k-n-n-s -------------------------- kápoios – kaneís / kanénas
Poznajete li ovdje nekoga? Ξ--ετ---άπ-ι-ν--δ-; Ξ_____ κ______ ε___ Ξ-ρ-τ- κ-π-ι-ν ε-ώ- ------------------- Ξέρετε κάποιον εδώ; 0
Xér-t---á-o--- --ṓ? X_____ k______ e___ X-r-t- k-p-i-n e-ṓ- ------------------- Xérete kápoion edṓ?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Ό------ν-ξέ-- κ-ν-ναν---ώ. Ό___ δ__ ξ___ κ______ ε___ Ό-ι- δ-ν ξ-ρ- κ-ν-ν-ν ε-ώ- -------------------------- Όχι, δεν ξέρω κανέναν εδώ. 0
Óc--, d-n -érō--an--an e-ṓ. Ó____ d__ x___ k______ e___ Ó-h-, d-n x-r- k-n-n-n e-ṓ- --------------------------- Óchi, den xérō kanénan edṓ.
još – ne više ακ--- - -χι πι- /-π-έ-ν α____ – ό__ π__ / π____ α-ό-α – ό-ι π-α / π-έ-ν ----------------------- ακόμα – όχι πια / πλέον 0
akó-a --óc-i --a / --éon a____ – ó___ p__ / p____ a-ó-a – ó-h- p-a / p-é-n ------------------------ akóma – óchi pia / pléon
Ostajete li još dugo ovdje? Θα --ίνε-- π--ύ ----α----; Θ_ μ______ π___ α____ ε___ Θ- μ-ί-ε-ε π-λ- α-ό-α ε-ώ- -------------------------- Θα μείνετε πολύ ακόμα εδώ; 0
T-a m-ín-te -olý-a-ó-a---ṓ? T__ m______ p___ a____ e___ T-a m-í-e-e p-l- a-ó-a e-ṓ- --------------------------- Tha meínete polý akóma edṓ?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Ό--,------α--ε----π-λ--α-ό-η--δώ. Ό___ δ__ θ_ μ____ π___ α____ ε___ Ό-ι- δ-ν θ- μ-ί-ω π-λ- α-ό-η ε-ώ- --------------------------------- Όχι, δεν θα μείνω πολύ ακόμη εδώ. 0
Ó--i,-d-- t---m-ínō-p-lý-akó-ē-ed-. Ó____ d__ t__ m____ p___ a____ e___ Ó-h-, d-n t-a m-í-ō p-l- a-ó-ē e-ṓ- ----------------------------------- Óchi, den tha meínō polý akómē edṓ.
još nešto – ništa više κά-- ------–----ο-α---λο κ___ α____ – τ_____ ά___ κ-τ- α-ό-α – τ-π-τ- ά-λ- ------------------------ κάτι ακόμα – τίποτα άλλο 0
k-ti--k-m----tí--t--á--o k___ a____ – t_____ á___ k-t- a-ó-a – t-p-t- á-l- ------------------------ káti akóma – típota állo
Želite li još nešto popiti? Θα-θέ---- να-----τε -άτι-----α; Θ_ θ_____ ν_ π_____ κ___ α_____ Θ- θ-λ-τ- ν- π-ε-τ- κ-τ- α-ό-α- ------------------------------- Θα θέλατε να πιείτε κάτι ακόμα; 0
Tha ---l--- -a pi---- kát----ó--? T__ t______ n_ p_____ k___ a_____ T-a t-é-a-e n- p-e-t- k-t- a-ó-a- --------------------------------- Tha thélate na pieíte káti akóma?
Ne, ja ne želim ništa više. Ό-ι,-δ- -α -θ-λα--ίπ-τα --λο. Ό___ δ_ θ_ ή____ τ_____ ά____ Ό-ι- δ- θ- ή-ε-α τ-π-τ- ά-λ-. ----------------------------- Όχι, δε θα ήθελα τίποτα άλλο. 0
Óchi, -e--h--ḗ-hel--t-pota á--o. Ó____ d_ t__ ḗ_____ t_____ á____ Ó-h-, d- t-a ḗ-h-l- t-p-t- á-l-. -------------------------------- Óchi, de tha ḗthela típota állo.
već nešto – još ništa ήδ- κ--ι --τ-π-τ--α---α ή__ κ___ – τ_____ α____ ή-η κ-τ- – τ-π-τ- α-ό-α ----------------------- ήδη κάτι – τίποτα ακόμα 0
ḗdē kát- – --pota a---a ḗ__ k___ – t_____ a____ ḗ-ē k-t- – t-p-t- a-ó-a ----------------------- ḗdē káti – típota akóma
Jeste li već nešto jeli? Έ-ετ- φ-ε--ή---κά-ι; Έ____ φ___ ή__ κ____ Έ-ε-ε φ-ε- ή-η κ-τ-; -------------------- Έχετε φάει ήδη κάτι; 0
É-het--p-áe- ḗdē-ká--? É_____ p____ ḗ__ k____ É-h-t- p-á-i ḗ-ē k-t-? ---------------------- Échete pháei ḗdē káti?
Ne, ja još nisam ništa jeo. Όχ-- -ε- έ---φ-ει -----α---ό--. Ό___ δ__ έ__ φ___ τ_____ α_____ Ό-ι- δ-ν έ-ω φ-ε- τ-π-τ- α-ό-α- ------------------------------- Όχι, δεν έχω φάει τίποτα ακόμα. 0
Ó--i,-d-- é-hō pháe- -íp----ak-ma. Ó____ d__ é___ p____ t_____ a_____ Ó-h-, d-n é-h- p-á-i t-p-t- a-ó-a- ---------------------------------- Óchi, den échō pháei típota akóma.
još neko – niko više κάπ------κό-α –-κ--ε---ά-λος κ______ α____ – κ_____ ά____ κ-π-ι-ς α-ό-α – κ-ν-ί- ά-λ-ς ---------------------------- κάποιος ακόμα – κανείς άλλος 0
k---i-s-ak-ma-–--a--ís-á-l-s k______ a____ – k_____ á____ k-p-i-s a-ó-a – k-n-í- á-l-s ---------------------------- kápoios akóma – kaneís állos
Želi li još neko kafu? Θ- ήθ--ε-κά-ο-ος ---μ------; Θ_ ή____ κ______ α____ κ____ Θ- ή-ε-ε κ-π-ι-ς α-ό-α κ-φ-; ---------------------------- Θα ήθελε κάποιος ακόμα καφέ; 0
Th----h-le k---io---k-ma -aphé? T__ ḗ_____ k______ a____ k_____ T-a ḗ-h-l- k-p-i-s a-ó-a k-p-é- ------------------------------- Tha ḗthele kápoios akóma kaphé?
Ne, niko više. Ό-ι--κα--ί- άλλ-ς. Ό___ κ_____ ά_____ Ό-ι- κ-ν-ί- ά-λ-ς- ------------------ Όχι, κανείς άλλος. 0
Ó---, ka--ís -----. Ó____ k_____ á_____ Ó-h-, k-n-í- á-l-s- ------------------- Óchi, kaneís állos.

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...