Рјечник

sr Годишња доба и време   »   pa ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [ਸੋਲਾਂ]

16 [Sōlāṁ]

ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

[rutāṁ atē mausama]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Ово су годишња доба: ਰੁੱਤ-- -ਸ-ਪ੍ਰ-ਾ- --ੰ--ਆ- --: ਰੁੱ_ ਇ_ ਪ੍___ ਹੁੰ__ ਹ__ ਰ-ੱ-ਾ- ਇ- ਪ-ਰ-ਾ- ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-: ---------------------------- ਰੁੱਤਾਂ ਇਸ ਪ੍ਰਕਾਰ ਹੁੰਦੀਆਂ ਹਨ: 0
rut----sa -rak-ra h-dī-ā- ----: r____ i__ p______ h______ h____ r-t-ṁ i-a p-a-ā-a h-d-'-ṁ h-n-: ------------------------------- rutāṁ isa prakāra hudī'āṁ hana:
Пролеће, лето, ਬ--ਤ,ਗ--ੀ ਬ______ ਬ-ੰ-,-ਰ-ੀ --------- ਬਸੰਤ,ਗਰਮੀ 0
B-------aramī B____________ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
jесен и зима. ਪ----ਅਤੇ ---ੀ ਪ___ ਅ_ ਸ__ ਪ-ਝ- ਅ-ੇ ਸ-ਦ- ------------- ਪਤਝੜ ਅਤੇ ਸਰਦੀ 0
p-t-jhaṛ---t- s--a-ī p________ a__ s_____ p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Лето је вруће. ਗ--- ਗ-ਮ -ੁ--ੀ ਹੈ। ਗ__ ਗ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਗ-ਮ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------ ਗਰਮੀ ਗਰਮ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
ga--mī ---a-- h-dī-h--. g_____ g_____ h___ h___ g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Лети сија сунце. ਗ--ੀ -ਿੱਚ -ੂ-- ਚ-----ਹ-। ਗ__ ਵਿੱ_ ਸੂ__ ਚ___ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਸ-ਰ- ਚ-ਕ-ਾ ਹ-। ------------------------ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਸੂਰਜ ਚਮਕਦਾ ਹੈ। 0
Ga---ī--ic--sū---a --m--adā ha-. G_____ v___ s_____ c_______ h___ G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Лети радо идемо шетати. ਸ-ਨ---ਗਰ-- ---- -ਹ-ਲ------ਾ ਲੱ-ਦਾ ਹ-। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਟ___ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। ------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਟਹਿਲਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
Sānū--aram--vica ---ila-- cagā -agad----i. S___ g_____ v___ ṭ_______ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.
Зима је хладна. ਸ--ੀ-ਠੰਡ- ਹੁੰ----ੈ। ਸ__ ਠੰ_ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਠ-ਡ- ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------- ਸਰਦੀ ਠੰਡੀ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
S--a-ī ṭha-ī --d- -ai. S_____ ṭ____ h___ h___ S-r-d- ṭ-a-ī h-d- h-i- ---------------------- Saradī ṭhaḍī hudī hai.
Зими пада снег или киша. ਸਰ----ਿੱ--ਬਰ-----ਦ---- ਜ-- -ਾਰ---ਹੁ--ੀ -ੈ। ਸ__ ਵਿੱ_ ਬ__ ਪੈਂ_ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਵ-ੱ- ਬ-ਫ ਪ-ਂ-ੀ ਹ- ਜ-ਂ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------------ ਸਰਦੀ ਵਿੱਚ ਬਰਫ ਪੈਂਦੀ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾਰਿਸ਼ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
S---dī v-c--bara--- p---d- h-i j---b-riś- hu-- hai. S_____ v___ b______ p_____ h__ j__ b_____ h___ h___ S-r-d- v-c- b-r-p-a p-i-d- h-i j-ṁ b-r-ś- h-d- h-i- --------------------------------------------------- Saradī vica barapha paindī hai jāṁ bāriśa hudī hai.
Зими радо остајемо код куће. ਸ-ਨ-ੰ-ਗਰਮੀ -ਿ-ਚ ਘ- -ਿ-- --ਿ-ਾ-ਚੰਗਾ-ਲੱਗਦ- --। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਘ_ ਵਿੱ_ ਰ__ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਘ- ਵ-ੱ- ਰ-ਿ-ਾ ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। -------------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਘਰ ਵਿੱਚ ਰਹਿਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
Sā-ū-ga-a--------g------ic- ------ c-gā--a---ā -a-. S___ g_____ v___ g____ v___ r_____ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- g-a-a v-c- r-h-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- --------------------------------------------------- Sānū garamī vica ghara vica rahiṇā cagā lagadā hai.
Хладно је. ਠੰਡ---। ਠੰ_ ਹੈ_ ਠ-ਡ ਹ-। ------- ਠੰਡ ਹੈ। 0
Ṭhaḍ--ha-. Ṭ____ h___ Ṭ-a-a h-i- ---------- Ṭhaḍa hai.
Пада киша. ਬਾਰਿ-------ੀ---। ਬਾ__ ਹੋ ਰ_ ਹੈ_ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ- ਰ-ੀ ਹ-। ---------------- ਬਾਰਿਸ਼ ਹੋ ਰਹੀ ਹੈ। 0
Bā--śa -ō-r-h---ai. B_____ h_ r___ h___ B-r-ś- h- r-h- h-i- ------------------- Bāriśa hō rahī hai.
Ветровито је. ਤ-ਫਾ-ੀ ਹੈ। ਤੂ__ ਹੈ_ ਤ-ਫ-ਨ- ਹ-। ---------- ਤੂਫਾਨੀ ਹੈ। 0
Tū---nī-h--. T______ h___ T-p-ā-ī h-i- ------------ Tūphānī hai.
Топло је. ਗ--- -ੈ। ਗ__ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਹ-। -------- ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
Garamī --i. G_____ h___ G-r-m- h-i- ----------- Garamī hai.
Сунчано је. ਧ-ੱਪ -ੈ। ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਧ-ੱ- ਹ-। -------- ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
D--p- -ai. D____ h___ D-u-a h-i- ---------- Dhupa hai.
Ведро је. ਤ-ੱਖੀ -ੁੱਪ---। ਤਿੱ_ ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਤ-ੱ-ੀ ਧ-ੱ- ਹ-। -------------- ਤਿੱਖੀ ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
Ti--ī ---p- -ai. T____ d____ h___ T-k-ī d-u-a h-i- ---------------- Tikhī dhupa hai.
Какво је време данас? ਅੱਜ ਮੌ-- --ਹ------ -ੈ? ਅੱ_ ਮੌ__ ਕਿ_ ਜਿ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਮ-ਸ- ਕ-ਹ- ਜ-ਹ- ਹ-? ---------------------- ਅੱਜ ਮੌਸਮ ਕਿਹੋ ਜਿਹਾ ਹੈ? 0
A-- m--s------hō-jih--ha-? A__ m______ k___ j___ h___ A-a m-u-a-a k-h- j-h- h-i- -------------------------- Aja mausama kihō jihā hai?
Данас је хладно. ਅੱ- ----ਹ-। ਅੱ_ ਠੰ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਠ-ਡ ਹ-। ----------- ਅੱਜ ਠੰਡ ਹੈ। 0
Aja ṭhaḍa ---. A__ ṭ____ h___ A-a ṭ-a-a h-i- -------------- Aja ṭhaḍa hai.
Данас је топло. ਅੱਜ -ਰ----ੈ। ਅੱ_ ਗ__ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਗ-ਮ- ਹ-। ------------ ਅੱਜ ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
Aj- ----mī -ai. A__ g_____ h___ A-a g-r-m- h-i- --------------- Aja garamī hai.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...