Рјечник

sr Прошлост 3   »   pa ਭੂਤਕਾਲ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ਤਰਿਆਸੀ]

83 [Tari\'āsī]

ਭੂਤਕਾਲ 3

[bhūtakāla 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
телефонирати ਟੈ------ਕ--ਾ ਟੈ___ ਕ__ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਨ- ------------ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕਰਨਾ 0
ṭ---īp-ōn--k-r--ā ṭ_________ k_____ ṭ-i-ī-h-n- k-r-n- ----------------- ṭailīphōna karanā
Ја сам телефонирао / телефонирала. ਮ-- ਟ-------ਕੀ-ਾ-ਹ-। ਮੈਂ ਟੈ___ ਕੀ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਤ- ਹ-। -------------------- ਮੈਂ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
ma-ṁ ṭail-phōn- -ī-ā---i. m___ ṭ_________ k___ h___ m-i- ṭ-i-ī-h-n- k-t- h-i- ------------------------- maiṁ ṭailīphōna kītā hai.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ਮ-- ----–-ਬ-ਰ-ਟ--ੀ--- ਕੀ-- --। ਮੈਂ ਬਾ_ – ਬਾ_ ਟੈ___ ਕੀ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਬ-ਰ – ਬ-ਰ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਤ- ਹ-। ------------------------------ ਮੈਂ ਬਾਰ – ਬਾਰ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
Maiṁ-bā-- - b-r- -ailī--ōna --tā-h-i. M___ b___ – b___ ṭ_________ k___ h___ M-i- b-r- – b-r- ṭ-i-ī-h-n- k-t- h-i- ------------------------------------- Maiṁ bāra – bāra ṭailīphōna kītā hai.
питати ਪ--ਛ-ਾ ਪੁੱ__ ਪ-ੱ-ਣ- ------ ਪੁੱਛਣਾ 0
Pu---ṇā P______ P-c-a-ā ------- Puchaṇā
Ја сам питао / питала. ਮ-ਂ -ੁ-ਛ-ਆ ਹੈ। ਮੈਂ ਪੁੱ__ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਪ-ੱ-ਿ- ਹ-। -------------- ਮੈਂ ਪੁੱਛਿਆ ਹੈ। 0
mai---u--i-ā -a-. m___ p______ h___ m-i- p-c-i-ā h-i- ----------------- maiṁ puchi'ā hai.
Ја сам увек питао / питала. ਮੈ--ਬਾਰ –-----ਪੁ--ਿ--ਹੈ। ਮੈਂ ਬਾ_ – ਬਾ_ ਪੁੱ__ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਬ-ਰ – ਬ-ਰ ਪ-ੱ-ਿ- ਹ-। ------------------------ ਮੈਂ ਬਾਰ – ਬਾਰ ਪੁੱਛਿਆ ਹੈ। 0
M-i- b-r--– bār- -----'- --i. M___ b___ – b___ p______ h___ M-i- b-r- – b-r- p-c-i-ā h-i- ----------------------------- Maiṁ bāra – bāra puchi'ā hai.
испричати ਸੁ---ਣਾ ਸੁ___ ਸ-ਣ-ਉ-ਾ ------- ਸੁਣਾਉਣਾ 0
Suṇ--uṇā S_______ S-ṇ-'-ṇ- -------- Suṇā'uṇā
Ја сам испричао / испричала. ਮ-ਂ-ਸ---ਇ- --। ਮੈਂ ਸੁ___ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਸ-ਣ-ਇ- ਹ-। -------------- ਮੈਂ ਸੁਣਾਇਆ ਹੈ। 0
m-iṁ suṇā'i-ā---i. m___ s_______ h___ m-i- s-ṇ-'-'- h-i- ------------------ maiṁ suṇā'i'ā hai.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ਮੈ- ਪੂਰੀ ਕ-ਾਣ-----ਾਈ-ਹ-। ਮੈਂ ਪੂ_ ਕ__ ਸੁ__ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਪ-ਰ- ਕ-ਾ-ੀ ਸ-ਣ-ਈ ਹ-। ------------------------ ਮੈਂ ਪੂਰੀ ਕਹਾਣੀ ਸੁਣਾਈ ਹੈ। 0
Ma-- -ū---kahā-ī-suṇ--- -ai. M___ p___ k_____ s_____ h___ M-i- p-r- k-h-ṇ- s-ṇ-'- h-i- ---------------------------- Maiṁ pūrī kahāṇī suṇā'ī hai.
учити ਸ-ੱ-ਣਾ ਸਿੱ__ ਸ-ੱ-ਣ- ------ ਸਿੱਖਣਾ 0
Sik-aṇā S______ S-k-a-ā ------- Sikhaṇā
Ја сам учио / учила. ਮੈਂ-ਸ--ਖਿਆ --। ਮੈਂ ਸਿੱ__ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਸ-ੱ-ਿ- ਹ-। -------------- ਮੈਂ ਸਿੱਖਿਆ ਹੈ। 0
mai---ik-----hai. m___ s______ h___ m-i- s-k-i-ā h-i- ----------------- maiṁ sikhi'ā hai.
Ја сам учио / учила цело вече. ਮੈਂ -ਾ-ੀ -ਾ-----ਖ-ਆ ਹ-। ਮੈਂ ਸਾ_ ਸ਼ਾ_ ਸਿੱ__ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਸ-ਰ- ਸ਼-ਮ ਸ-ੱ-ਿ- ਹ-। ----------------------- ਮੈਂ ਸਾਰੀ ਸ਼ਾਮ ਸਿੱਖਿਆ ਹੈ। 0
Ma-ṁ---rī-ś-ma-s----'ā --i. M___ s___ ś___ s______ h___ M-i- s-r- ś-m- s-k-i-ā h-i- --------------------------- Maiṁ sārī śāma sikhi'ā hai.
радити ਕੰਮ ਕਰ-ਾ ਕੰ_ ਕ__ ਕ-ਮ ਕ-ਨ- -------- ਕੰਮ ਕਰਨਾ 0
Kama k--a-ā K___ k_____ K-m- k-r-n- ----------- Kama karanā
Ја сам радио / радила. ਮ-- ਕੰ- ਕ--ਾ-ਹੈ। ਮੈਂ ਕੰ_ ਕੀ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਕ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-। ---------------- ਮੈਂ ਕੰਮ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
m-i- k-m- kī-ā -ai. m___ k___ k___ h___ m-i- k-m- k-t- h-i- ------------------- maiṁ kama kītā hai.
Ја сам радио / радила цели дан. ਮੈ--ਪ-ਰਾ-ਦ-ਨ ਕ-ਮ-ਕੀ-ਾ-ਹੈ। ਮੈਂ ਪੂ_ ਦਿ_ ਕੰ_ ਕੀ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਪ-ਰ- ਦ-ਨ ਕ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-। ------------------------- ਮੈਂ ਪੂਰਾ ਦਿਨ ਕੰਮ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
M--ṁ ---- --n- -ama------h-i. M___ p___ d___ k___ k___ h___ M-i- p-r- d-n- k-m- k-t- h-i- ----------------------------- Maiṁ pūrā dina kama kītā hai.
јести ਖ-ਣਾ ਖਾ_ ਖ-ਣ- ---- ਖਾਣਾ 0
K---ā K____ K-ā-ā ----- Khāṇā
Ја сам јео / јела. ਮ-ਂ -ਾਧ- ਹ-। ਮੈਂ ਖਾ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਖ-ਧ- ਹ-। ------------ ਮੈਂ ਖਾਧਾ ਹੈ। 0
ma-- ---d-ā-ha-. m___ k_____ h___ m-i- k-ā-h- h-i- ---------------- maiṁ khādhā hai.
Ја сам појео / појела сву храну. ਮੈ- -ਾਰਾ ਭੋ-- ਖਾ -----ੈ। ਮੈਂ ਸਾ_ ਭੋ__ ਖਾ ਲਿ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਸ-ਰ- ਭ-ਜ- ਖ- ਲ-ਆ ਹ-। ------------------------ ਮੈਂ ਸਾਰਾ ਭੋਜਨ ਖਾ ਲਿਆ ਹੈ। 0
M----sā-ā-bhō-an- k-- l--- hai. M___ s___ b______ k__ l___ h___ M-i- s-r- b-ō-a-a k-ā l-'- h-i- ------------------------------- Maiṁ sārā bhōjana khā li'ā hai.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пунџаби (1-100) МП3 пунџаби (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.