Рјечник

sr Питати за пут   »   pa ਰਸਤਾ ਪੁੱਛਣ ਦੇ ਲਈ

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [ਚਾਲੀ]

40 [Cālī]

ਰਸਤਾ ਪੁੱਛਣ ਦੇ ਲਈ

rasatā puchaṇa dē la'ī

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Извините! ਇੱ- --ੰ-- /-ਮ-ਫ -ਰ-ਾ, ਇੱ_ ਮਿੰ__ / ਮਾ_ ਕ___ ਇ-ਕ ਮ-ੰ-! / ਮ-ਫ ਕ-ਨ-, --------------------- ਇੱਕ ਮਿੰਟ! / ਮਾਫ ਕਰਨਾ, 0
ik- mi--!-- Mā----karan-, i__ m____ / M____ k______ i-a m-ṭ-! / M-p-a k-r-n-, ------------------------- ika miṭa! / Māpha karanā,
Можете ли ми помоћи? ਕ--ਤੁਸੀ--ਮ-ਰ- -ਦਦ-ਕ---ਕਦੇ -ੋ? ਕੀ ਤੁ_ ਮੇ_ ਮ__ ਕ_ ਸ__ ਹੋ_ ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਮ-ਰ- ਮ-ਦ ਕ- ਸ-ਦ- ਹ-? ----------------------------- ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਮੇਰੀ ਮਦਦ ਕਰ ਸਕਦੇ ਹੋ? 0
k- t--īṁ-m----m--a-a -ara -ak-d- hō? k_ t____ m___ m_____ k___ s_____ h__ k- t-s-ṁ m-r- m-d-d- k-r- s-k-d- h-? ------------------------------------ kī tusīṁ mērī madada kara sakadē hō?
Где овде има добар ресторан? ਇ-ਥੇ --ਕ --ਗ--ਰੈ-ਟ---ਂ--ਕ---ੇ ਹੈ? ਇੱ_ ਇੱ_ ਚੰ_ ਰੈ____ ਕਿੱ_ ਹੈ_ ਇ-ਥ- ਇ-ਕ ਚ-ਗ- ਰ-ਸ-ੋ-ੈ-ਟ ਕ-ੱ-ੇ ਹ-? --------------------------------- ਇੱਥੇ ਇੱਕ ਚੰਗਾ ਰੈਸਟੋਰੈਂਟ ਕਿੱਥੇ ਹੈ? 0
I-hē-ik- ---ā rai-aṭ-r--ṇṭ- ---hē ---? I___ i__ c___ r____________ k____ h___ I-h- i-a c-g- r-i-a-ō-a-ṇ-a k-t-ē h-i- -------------------------------------- Ithē ika cagā raisaṭōraiṇṭa kithē hai?
Идите лево иза угла. ਉ----ੜ-ਤ---ਖੱ-ੇ-ਹ-ਥ --ੜ-। ਉ_ ਮੋ_ ਤੋਂ ਖੱ_ ਹੱ_ ਮੁ__ ਉ- ਮ-ੜ ਤ-ਂ ਖ-ਬ- ਹ-ਥ ਮ-ੜ-। ------------------------- ਉਸ ਮੋੜ ਤੋਂ ਖੱਬੇ ਹੱਥ ਮੁੜੋ। 0
Usa -ōṛ--tō-----------h- ----. U__ m___ t__ k____ h____ m____ U-a m-ṛ- t-ṁ k-a-ē h-t-a m-ṛ-. ------------------------------ Usa mōṛa tōṁ khabē hatha muṛō.
Затим идите право један део пута. ਫਿਰ ਥ----- -ਿ-ਧ--ਜ--। ਫਿ_ ਥੋ__ ਸਿੱ_ ਜਾ__ ਫ-ਰ ਥ-ੜ-ਹ- ਸ-ੱ-ਾ ਜ-ਓ- --------------------- ਫਿਰ ਥੋੜ੍ਹਾ ਸਿੱਧਾ ਜਾਓ। 0
Phi---th--hā sid-ā jā'ō. P____ t_____ s____ j____ P-i-a t-ō-h- s-d-ā j-'-. ------------------------ Phira thōṛhā sidhā jā'ō.
Затим идите стотину метара удесно. ਫ-ਰ ----ਸ- ਮੀਟਰ-ਸ--ਾ -ਾਸੇ ਜਾਓ। ਫਿ_ ਇੱ_ ਸੌ ਮੀ__ ਸੱ_ ਪਾ_ ਜਾ__ ਫ-ਰ ਇ-ਕ ਸ- ਮ-ਟ- ਸ-ਜ- ਪ-ਸ- ਜ-ਓ- ------------------------------ ਫਿਰ ਇੱਕ ਸੌ ਮੀਟਰ ਸੱਜਾ ਪਾਸੇ ਜਾਓ। 0
Ph-r- -----au mī-ara -a---p-----ā-ō. P____ i__ s__ m_____ s___ p___ j____ P-i-a i-a s-u m-ṭ-r- s-j- p-s- j-'-. ------------------------------------ Phira ika sau mīṭara sajā pāsē jā'ō.
Можете такође узети аутобус. ਤ-ਸ-ਂ -ੱਸ ----ਂ ਵ-----ਸ--ੇ---। ਤੁ_ ਬੱ_ ਰਾ_ ਵੀ ਜਾ ਸ__ ਹੋ_ ਤ-ਸ-ਂ ਬ-ਸ ਰ-ਹ-ਂ ਵ- ਜ- ਸ-ਦ- ਹ-। ------------------------------ ਤੁਸੀਂ ਬੱਸ ਰਾਹੀਂ ਵੀ ਜਾ ਸਕਦੇ ਹੋ। 0
T--īṁ ba-a-rā--ṁ v----------ē-h-. T____ b___ r____ v_ j_ s_____ h__ T-s-ṁ b-s- r-h-ṁ v- j- s-k-d- h-. --------------------------------- Tusīṁ basa rāhīṁ vī jā sakadē hō.
Можете такође узети трамвај. ਤੁਸੀ- ਟ੍-ਾਮ-ਰ-ਹ-ਂ ਵੀ -ਾ ਸ-ਦ--ਹੋ। ਤੁ_ ਟ੍__ ਰਾ_ ਵੀ ਜਾ ਸ__ ਹੋ_ ਤ-ਸ-ਂ ਟ-ਰ-ਮ ਰ-ਹ-ਂ ਵ- ਜ- ਸ-ਦ- ਹ-। -------------------------------- ਤੁਸੀਂ ਟ੍ਰਾਮ ਰਾਹੀਂ ਵੀ ਜਾ ਸਕਦੇ ਹੋ। 0
T---ṁ-ṭ--m---āhī- -ī-jā-sa--d--h-. T____ ṭ____ r____ v_ j_ s_____ h__ T-s-ṁ ṭ-ā-a r-h-ṁ v- j- s-k-d- h-. ---------------------------------- Tusīṁ ṭrāma rāhīṁ vī jā sakadē hō.
Можете такође једноставно возити за мном. ਤ--ੀ- ਮੇ-------ੇ ਵ- ਆ -ਕਦ- ਹ-। ਤੁ_ ਮੇ_ ਪਿੱ_ ਵੀ ਆ ਸ__ ਹੋ_ ਤ-ਸ-ਂ ਮ-ਰ- ਪ-ੱ-ੇ ਵ- ਆ ਸ-ਦ- ਹ-। ------------------------------ ਤੁਸੀਂ ਮੇਰੇ ਪਿੱਛੇ ਵੀ ਆ ਸਕਦੇ ਹੋ। 0
T-s-- mērē --ch--vī-- s---dē---. T____ m___ p____ v_ ā s_____ h__ T-s-ṁ m-r- p-c-ē v- ā s-k-d- h-. -------------------------------- Tusīṁ mērē pichē vī ā sakadē hō.
Како да доћем до фудбалског стадиона? ਮ-ਂ ਫ--ਬਾਲ-----ਟ-ਡੀ-ਮ-ਕ--ੇ- -----ਂ? ਮੈਂ ਫੁ___ ਦੇ ਸ____ ਕਿ_ ਜਾਂ__ ਮ-ਂ ਫ-ਟ-ਾ- ਦ- ਸ-ੇ-ੀ-ਮ ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਂ-ਾ-? ----------------------------------- ਮੈਂ ਫੁਟਬਾਲ ਦੇ ਸਟੇਡੀਅਮ ਕਿਵੇਂ ਜਾਂਵਾਂ? 0
M--ṁ-p---a--la -ē-s--ēḍī'ama -i-ē----nvāṁ? M___ p________ d_ s_________ k____ j______ M-i- p-u-a-ā-a d- s-ṭ-ḍ-'-m- k-v-ṁ j-n-ā-? ------------------------------------------ Maiṁ phuṭabāla dē saṭēḍī'ama kivēṁ jānvāṁ?
Пређите мост! ਪ-ਲ----ਉ- ਪਾ- ---ੋ। ਪੁ_ ਦੇ ਉ_ ਪਾ_ ਚੱ__ ਪ-ਲ ਦ- ਉ- ਪ-ਰ ਚ-ਲ-। ------------------- ਪੁਲ ਦੇ ਉਸ ਪਾਰ ਚੱਲੋ। 0
P--a d- u-a -āra-ca--. P___ d_ u__ p___ c____ P-l- d- u-a p-r- c-l-. ---------------------- Pula dē usa pāra calō.
Возите кроз тунел! ਸ---ਗ ਵ-ੱਚ-ਂ-ਜਾ-। ਸੁ__ ਵਿੱ_ ਜਾ__ ਸ-ਰ-ਗ ਵ-ੱ-ੋ- ਜ-ਓ- ----------------- ਸੁਰੰਗ ਵਿੱਚੋਂ ਜਾਓ। 0
Sur--a-vi-ō--j-'ō. S_____ v____ j____ S-r-g- v-c-ṁ j-'-. ------------------ Suraga vicōṁ jā'ō.
Возите до трећег семафора. ਤ-ਸ-ੇ--ਿਗਨ---ੱ- ਜਾ-। ਤੀ__ ਸਿ___ ਤੱ_ ਜਾ__ ਤ-ਸ-ੇ ਸ-ਗ-ਲ ਤ-ਕ ਜ-ਓ- -------------------- ਤੀਸਰੇ ਸਿਗਨਲ ਤੱਕ ਜਾਓ। 0
Tīsarē ---anala ta-- ----. T_____ s_______ t___ j____ T-s-r- s-g-n-l- t-k- j-'-. -------------------------- Tīsarē siganala taka jā'ō.
Скрените затим у прву улицу десно. ਫ---ਪ-ਿ-ੇ--ਸ-- -ੇ-ਸ----ਪਾ-ੇ ਮੁ-ੋ। ਫਿ_ ਪ__ ਰ__ ਤੇ ਸੱ_ ਪਾ_ ਮੁ__ ਫ-ਰ ਪ-ਿ-ੇ ਰ-ਤ- ਤ- ਸ-ਜ- ਪ-ਸ- ਮ-ੜ-। --------------------------------- ਫਿਰ ਪਹਿਲੇ ਰਸਤੇ ਤੇ ਸੱਜੇ ਪਾਸੇ ਮੁੜੋ। 0
P-i-- -a-il- rasatē-tē-sa-- --sē ---ō. P____ p_____ r_____ t_ s___ p___ m____ P-i-a p-h-l- r-s-t- t- s-j- p-s- m-ṛ-. -------------------------------------- Phira pahilē rasatē tē sajē pāsē muṛō.
Затим возите право преко следеће раскрснице. ਫ-- -ਗਲ--ਚ--------- --ੱ---ਜਾਓ। ਫਿ_ ਅ__ ਚੌ__ ਤੋਂ ਸਿੱ_ ਜਾ__ ਫ-ਰ ਅ-ਲ- ਚ-ਰ-ਹ- ਤ-ਂ ਸ-ੱ-ੇ ਜ-ਓ- ------------------------------ ਫਿਰ ਅਗਲੇ ਚੌਰਾਹੇ ਤੋਂ ਸਿੱਧੇ ਜਾਓ। 0
P-------------u---ē t-- s---ē-j---. P____ a____ c______ t__ s____ j____ P-i-a a-a-ē c-u-ā-ē t-ṁ s-d-ē j-'-. ----------------------------------- Phira agalē caurāhē tōṁ sidhē jā'ō.
Извините, како да доћем до аеродрома? ਮਾ- --ਨਾ--ਮ-ਂ-ਹਵ---ਅ-ਡੇ ਤੱਕ ਕ-ਵ-----ਂਵ-ਂ? ਮਾ_ ਕ___ ਮੈਂ ਹ__ ਅੱ_ ਤੱ_ ਕਿ_ ਜਾਂ__ ਮ-ਫ ਕ-ਨ-, ਮ-ਂ ਹ-ਾ- ਅ-ਡ- ਤ-ਕ ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਂ-ਾ-? ----------------------------------------- ਮਾਫ ਕਰਨਾ, ਮੈਂ ਹਵਾਈ ਅੱਡੇ ਤੱਕ ਕਿਵੇਂ ਜਾਂਵਾਂ? 0
Māpha--ar-nā--m--- h---'ī-aḍ---a----------ānvā-? M____ k______ m___ h_____ a__ t___ k____ j______ M-p-a k-r-n-, m-i- h-v-'- a-ē t-k- k-v-ṁ j-n-ā-? ------------------------------------------------ Māpha karanā, maiṁ havā'ī aḍē taka kivēṁ jānvāṁ?
Најбоље је да узмете метро. ਸਭ--- ਵਧ-ਆ,-ਮ-ਟਰ- ਤ---ਜ--। ਸ__ ਵ___ ਮੈ__ ਤੋਂ ਜਾ__ ਸ-ਤ-ਂ ਵ-ੀ-, ਮ-ਟ-ੋ ਤ-ਂ ਜ-ਓ- -------------------------- ਸਭਤੋਂ ਵਧੀਆ, ਮੈਟਰੋ ਤੋਂ ਜਾਓ। 0
S--h-tōṁ vadh-'-- ma--------- --'ō. S_______ v_______ m______ t__ j____ S-b-a-ō- v-d-ī-ā- m-i-a-ō t-ṁ j-'-. ----------------------------------- Sabhatōṁ vadhī'ā, maiṭarō tōṁ jā'ō.
Возите се једноставно до задње станице. ਆਖਰ--ਸਟ-ਸ਼----- --ਓ। ਆ__ ਸ___ ਤੱ_ ਜਾ__ ਆ-ਰ- ਸ-ੇ-ਨ ਤ-ਕ ਜ-ਓ- ------------------- ਆਖਰੀ ਸਟੇਸ਼ਨ ਤੱਕ ਜਾਓ। 0
Ākh--- s--ē-ana--ak-----ō. Ā_____ s_______ t___ j____ Ā-h-r- s-ṭ-ś-n- t-k- j-'-. -------------------------- Ākharī saṭēśana taka jā'ō.

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!