Рјечник

sr У граду   »   pa ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [ਪੱਚੀ]

25 [Pacī]

ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ

śahira vica

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ਮ-ਂ---ੇਸ਼ਨ---ਣ- ਚ---ੰ-ਾ ----ਹੁ--ੀ --ਂ। ਮੈਂ ਸ___ ਜਾ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਸ-ੇ-ਨ ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------- ਮੈਂ ਸਟੇਸ਼ਨ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
ma---sa---a-a j--ā ----dā- --hu-ī---ṁ. m___ s_______ j___ c______ c_____ h___ m-i- s-ṭ-ś-n- j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- -------------------------------------- maiṁ saṭēśana jāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ਮੈਂ-ਹਵਾ----ਡੇ --ਣਾ -ਾਹ--ਦ--/ --ਹੁੰ-ੀ -ਾਂ। ਮੈਂ ਹ__ ਅੱ_ ਜਾ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਹ-ਾ- ਅ-ਡ- ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------------------- ਮੈਂ ਹਵਾਈ ਅੱਡੇ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ-----'---ḍē j-ṇ- cāh-d-----hudī---ṁ. M___ h_____ a__ j___ c______ c_____ h___ M-i- h-v-'- a-ē j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ---------------------------------------- Maiṁ havā'ī aḍē jāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Хтео / хтела бих до центра града. ਮੈ- ਸ਼ਹਿ- ਜ-ਣ--ਚ--ੁ--- / ਚ--ੁੰਦ---ਾ-। ਮੈਂ ਸ਼__ ਜਾ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਸ਼-ਿ- ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------ ਮੈਂ ਸ਼ਹਿਰ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M-i- śa---a-j-ṇā-cā---ā- c--udī hā-. M___ ś_____ j___ c______ c_____ h___ M-i- ś-h-r- j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ------------------------------------ Maiṁ śahira jāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Како да идем до железничке станице? ਮੈਂ-ਸ--ਸ਼- ਕਿ-ੇ--ਜਾ-ਾ-? ਮੈਂ ਸ___ ਕਿ_ ਜਾ__ ਮ-ਂ ਸ-ੇ-ਨ ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਵ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਸਟੇਸ਼ਨ ਕਿਵੇਂ ਜਾਵਾਂ? 0
Ma-----ṭ-ś-na-----ṁ----ā-? M___ s_______ k____ j_____ M-i- s-ṭ-ś-n- k-v-ṁ j-v-ṁ- -------------------------- Maiṁ saṭēśana kivēṁ jāvāṁ?
Како да идем до аеродрома? ਮੈਂ-ਹਵਾਈ ਅ-ਡੇ--ਿਵ-ਂ ਜਾ--ਂ? ਮੈਂ ਹ__ ਅੱ_ ਕਿ_ ਜਾ__ ਮ-ਂ ਹ-ਾ- ਅ-ਡ- ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਵ-ਂ- -------------------------- ਮੈਂ ਹਵਾਈ ਅੱਡੇ ਕਿਵੇਂ ਜਾਵਾਂ? 0
Mai- ----'- ----ki--ṁ-jāvāṁ? M___ h_____ a__ k____ j_____ M-i- h-v-'- a-ē k-v-ṁ j-v-ṁ- ---------------------------- Maiṁ havā'ī aḍē kivēṁ jāvāṁ?
Како да идем до центра града? ਮ----ਹ------ੇਂ ਜ-ਵਾਂ? ਮੈਂ ਸ਼__ ਕਿ_ ਜਾ__ ਮ-ਂ ਸ਼-ਿ- ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਵ-ਂ- --------------------- ਮੈਂ ਸ਼ਹਿਰ ਕਿਵੇਂ ਜਾਵਾਂ? 0
Ma-ṁ -a-i-- -i--ṁ -ā--ṁ? M___ ś_____ k____ j_____ M-i- ś-h-r- k-v-ṁ j-v-ṁ- ------------------------ Maiṁ śahira kivēṁ jāvāṁ?
Требам такси. ਮ-ਨ-ੰ --- ਟ-ਕ--------- ਹ-। ਮੈ_ ਇੱ_ ਟੈ__ ਚਾ__ ਹੈ_ ਮ-ਨ-ੰ ਇ-ਕ ਟ-ਕ-ੀ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। -------------------------- ਮੈਨੂੰ ਇੱਕ ਟੈਕਸੀ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ। 0
Mainū-----ṭa--as- c-hīd- ha-. M____ i__ ṭ______ c_____ h___ M-i-ū i-a ṭ-i-a-ī c-h-d- h-i- ----------------------------- Mainū ika ṭaikasī cāhīdī hai.
Требам план града. ਮੈਨ-ੰ ਸ਼ਹਿ--ਦਾ -ੱਕ ਨ-ਸ਼--ਚ-ਹੀਦ- -ੈ। ਮੈ_ ਸ਼__ ਦਾ ਇੱ_ ਨ__ ਚਾ__ ਹੈ_ ਮ-ਨ-ੰ ਸ਼-ਿ- ਦ- ਇ-ਕ ਨ-ਸ਼- ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। --------------------------------- ਮੈਨੂੰ ਸ਼ਹਿਰ ਦਾ ਇੱਕ ਨਕਸ਼ਾ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
Ma--- śah--- dā-ika--ak--ā-c-hīdā --i. M____ ś_____ d_ i__ n_____ c_____ h___ M-i-ū ś-h-r- d- i-a n-k-ś- c-h-d- h-i- -------------------------------------- Mainū śahira dā ika nakaśā cāhīdā hai.
Требам хотел. ਮ---ੰ ----ਹ----ਚਾਹੀ-----। ਮੈ_ ਇੱ_ ਹੋ__ ਚਾ__ ਹੈ_ ਮ-ਨ-ੰ ਇ-ਕ ਹ-ਟ- ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। ------------------------- ਮੈਨੂੰ ਇੱਕ ਹੋਟਲ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
M--n- --a-hō--la--āhīdā ---. M____ i__ h_____ c_____ h___ M-i-ū i-a h-ṭ-l- c-h-d- h-i- ---------------------------- Mainū ika hōṭala cāhīdā hai.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ਮੈਂ -ੱਕ-ਗ-ਡ--ਕ-ਰਾਏ ਤੇ-ਲ--ੀ-ਹੈ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਗੱ_ ਕਿ__ ਤੇ ਲੈ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਗ-ਡ- ਕ-ਰ-ਏ ਤ- ਲ-ਣ- ਹ-। ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਗੱਡੀ ਕਿਰਾਏ ਤੇ ਲੈਣੀ ਹੈ। 0
Ma-ṁ -k----ḍī-k-r--ē-tē-l-i-ī ---. M___ i__ g___ k_____ t_ l____ h___ M-i- i-a g-ḍ- k-r-'- t- l-i-ī h-i- ---------------------------------- Maiṁ ika gaḍī kirā'ē tē laiṇī hai.
Овде је моја кредитна картица. ਇਹ-ਮ-ਰਾ -----ਿ----ਰ- ਹੈ। ਇ_ ਮੇ_ ਕ੍___ ਕਾ__ ਹੈ_ ਇ- ਮ-ਰ- ਕ-ਰ-ਡ-ਟ ਕ-ਰ- ਹ-। ------------------------ ਇਹ ਮੇਰਾ ਕ੍ਰੈਡਿਟ ਕਾਰਡ ਹੈ। 0
I-- -ē-ā--raiḍi-a kār-ḍ--h-i. I__ m___ k_______ k_____ h___ I-a m-r- k-a-ḍ-ṭ- k-r-ḍ- h-i- ----------------------------- Iha mērā kraiḍiṭa kāraḍa hai.
Овде је моја возачка дозвола. ਇਹ-ਮੇ-- ਲਈ--ਂ---ੈ। ਇ_ ਮੇ_ ਲ___ ਹੈ_ ਇ- ਮ-ਰ- ਲ-ਸ-ਂ- ਹ-। ------------------ ਇਹ ਮੇਰਾ ਲਈਸੈਂਸ ਹੈ। 0
Iha--ē-- --'ī----sa h-i. I__ m___ l_________ h___ I-a m-r- l-'-s-i-s- h-i- ------------------------ Iha mērā la'īsainsa hai.
Шта се има видети у граду? ਸ਼ਹ-ਰ ਵ--ਚ-ਵ--- -ੋਗ ਕ- – ----ੈ? ਸ਼__ ਵਿੱ_ ਵੇ__ ਯੋ_ ਕੀ – ਕੀ ਹੈ_ ਸ਼-ਿ- ਵ-ੱ- ਵ-ਖ- ਯ-ਗ ਕ- – ਕ- ਹ-? ------------------------------ ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ ਵੇਖਣ ਯੋਗ ਕੀ – ਕੀ ਹੈ? 0
Śa-i---vi-a---k-aṇa--ō-a k- –-k---a-? Ś_____ v___ v______ y___ k_ – k_ h___ Ś-h-r- v-c- v-k-a-a y-g- k- – k- h-i- ------------------------------------- Śahira vica vēkhaṇa yōga kī – kī hai?
Идите у стари град. ਤ---ਂ ਪ--ਾ-ੇ--------ੱਚ ਜਾਓ। ਤੁ_ ਪੁ__ ਸ਼__ ਵਿੱ_ ਜਾ__ ਤ-ਸ-ਂ ਪ-ਰ-ਣ- ਸ਼-ਿ- ਵ-ੱ- ਜ-ਓ- --------------------------- ਤੁਸੀਂ ਪੁਰਾਣੇ ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ ਜਾਓ। 0
Tus-- -u---- --h----v----j-'ō. T____ p_____ ś_____ v___ j____ T-s-ṁ p-r-ṇ- ś-h-r- v-c- j-'-. ------------------------------ Tusīṁ purāṇē śahira vica jā'ō.
Направите обилазак града. ਤੁ-ੀਂ----- - ਦਰ-ਨ --ੋ। ਤੁ_ ਸ਼__ – ਦ___ ਕ__ ਤ-ਸ-ਂ ਸ਼-ਿ- – ਦ-ਸ਼- ਕ-ੋ- ---------------------- ਤੁਸੀਂ ਸ਼ਹਿਰ – ਦਰਸ਼ਨ ਕਰੋ। 0
T---ṁ--a---a --d-----n---a--. T____ ś_____ – d_______ k____ T-s-ṁ ś-h-r- – d-r-ś-n- k-r-. ----------------------------- Tusīṁ śahira – daraśana karō.
Идите до луке. ਤ-ਸੀ- --ਦਰਗ-ਹ-ਤੇ ਜ-ਓ। ਤੁ_ ਬੰ____ ਤੇ ਜਾ__ ਤ-ਸ-ਂ ਬ-ਦ-ਗ-ਹ ਤ- ਜ-ਓ- --------------------- ਤੁਸੀਂ ਬੰਦਰਗਾਹ ਤੇ ਜਾਓ। 0
Tu-ī----d-r----a-----ā'-. T____ b_________ t_ j____ T-s-ṁ b-d-r-g-h- t- j-'-. ------------------------- Tusīṁ badaragāha tē jā'ō.
Направите обилазак лукe. ਤੁ--ਂ -ੰਦ--ਾਹ – -ਰਸ਼-----। ਤੁ_ ਬੰ____ – ਦ___ ਕ__ ਤ-ਸ-ਂ ਬ-ਦ-ਗ-ਹ – ਦ-ਸ਼- ਕ-ੋ- ------------------------- ਤੁਸੀਂ ਬੰਦਰਗਾਹ – ਦਰਸ਼ਨ ਕਰੋ। 0
T-s-- --d--agā-a-– d-ra-----karō. T____ b_________ – d_______ k____ T-s-ṁ b-d-r-g-h- – d-r-ś-n- k-r-. --------------------------------- Tusīṁ badaragāha – daraśana karō.
Које још знаменитости постоје? ਇਸਤੋਂ ---ਾਂ-ਹ-ਰ----ਣ----ਕ ਕੀ-ਹੈ? ਇ__ ਬਿ_ ਹੋ_ ਦੇ__ ਲਾ__ ਕੀ ਹੈ_ ਇ-ਤ-ਂ ਬ-ਨ-ਂ ਹ-ਰ ਦ-ਖ- ਲ-ਇ- ਕ- ਹ-? -------------------------------- ਇਸਤੋਂ ਬਿਨਾਂ ਹੋਰ ਦੇਖਣ ਲਾਇਕ ਕੀ ਹੈ? 0
I-atōṁ-b--āṁ -ō-------a---l-'i-a--ī --i? I_____ b____ h___ d______ l_____ k_ h___ I-a-ō- b-n-ṁ h-r- d-k-a-a l-'-k- k- h-i- ---------------------------------------- Isatōṁ bināṁ hōra dēkhaṇa lā'ika kī hai?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пунџаби (1-100) МП3 пунџаби (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!