Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   pa ਸਰਵਜਨਿਕ ਪਰਿਵਹਨ

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [ਛੱਤੀ]

36 [Chatī]

ਸਰਵਜਨਿਕ ਪਰਿਵਹਨ

saravajanika parivahana

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Где је аутобуска станица? ਬੱਸ-ਕਿਥੇ -ੁਕਦੀ--ੈ? ਬੱ_ ਕਿ_ ਰੁ__ ਹੈ_ ਬ-ਸ ਕ-ਥ- ਰ-ਕ-ੀ ਹ-? ------------------ ਬੱਸ ਕਿਥੇ ਰੁਕਦੀ ਹੈ? 0
ba-- k-----r-k----h--? b___ k____ r_____ h___ b-s- k-t-ē r-k-d- h-i- ---------------------- basa kithē rukadī hai?
Који аутобус вози у центар? ਕਿਹੜ--ਬੱ--------ੂੰ-ਜ--ਦੀ ਹੈ? ਕਿ__ ਬੱ_ ਸ਼__ ਨੂੰ ਜਾਂ_ ਹੈ_ ਕ-ਹ-ੀ ਬ-ਸ ਸ਼-ਿ- ਨ-ੰ ਜ-ਂ-ੀ ਹ-? ---------------------------- ਕਿਹੜੀ ਬੱਸ ਸ਼ਹਿਰ ਨੂੰ ਜਾਂਦੀ ਹੈ? 0
Kih-ṛī basa-śah-ra j-nd--h-i? K_____ b___ ś_____ j____ h___ K-h-ṛ- b-s- ś-h-r- j-n-ī h-i- ----------------------------- Kihaṛī basa śahira jāndī hai?
Коју линију морам узети? ਮ---- ਕ--ੜ---ੱ- ਲ--- -ਾ-ੀ-ੀ ਹ-? ਮੈ_ ਕਿ__ ਬੱ_ ਲੈ_ ਚਾ__ ਹੈ_ ਮ-ਨ-ੰ ਕ-ਹ-ੀ ਬ-ਸ ਲ-ਣ- ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------------- ਮੈਨੂੰ ਕਿਹੜੀ ਬੱਸ ਲੈਣੀ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ? 0
M-i-ū-kihaṛ- ba---------cāh-dī ---? M____ k_____ b___ l____ c_____ h___ M-i-ū k-h-ṛ- b-s- l-i-ī c-h-d- h-i- ----------------------------------- Mainū kihaṛī basa laiṇī cāhīdī hai?
Морам ли преседати? ਕ- -ੈ-ੂੰ ਬ--ਣਾ----ਗ-? ਕੀ ਮੈ_ ਬ___ ਪ___ ਕ- ਮ-ਨ-ੰ ਬ-ਲ-ਾ ਪ-ੇ-ਾ- --------------------- ਕੀ ਮੈਨੂੰ ਬਦਲਣਾ ਪਵੇਗਾ? 0
Kī -a-n--bad----- p--ē--? K_ m____ b_______ p______ K- m-i-ū b-d-l-ṇ- p-v-g-? ------------------------- Kī mainū badalaṇā pavēgā?
Где морам пресести? ਮੈਨ-ੰ-ਕ-----ਬ-ਲ---ਪ--ਗਾ? ਮੈ_ ਕਿੱ_ ਬ___ ਪ___ ਮ-ਨ-ੰ ਕ-ੱ-ੇ ਬ-ਲ-ਾ ਪ-ੇ-ਾ- ------------------------ ਮੈਨੂੰ ਕਿੱਥੇ ਬਦਲਣਾ ਪਵੇਗਾ? 0
Ma----k-t-- b--al-ṇā pavē--? M____ k____ b_______ p______ M-i-ū k-t-ē b-d-l-ṇ- p-v-g-? ---------------------------- Mainū kithē badalaṇā pavēgā?
Колико кошта карта? ਟਿਕਟ ਕਿੰਨੇ ਦ----? ਟਿ__ ਕਿੰ_ ਦੀ ਹੈ_ ਟ-ਕ- ਕ-ੰ-ੇ ਦ- ਹ-? ----------------- ਟਿਕਟ ਕਿੰਨੇ ਦੀ ਹੈ? 0
Ṭ--a-a-ki-ē-dī-ha-? Ṭ_____ k___ d_ h___ Ṭ-k-ṭ- k-n- d- h-i- ------------------- Ṭikaṭa kinē dī hai?
Колико станица има до центра? ਸ਼ਹਿ--ਤ-ਕ ----ਕਿੰਨ----ਰ -ੁ-ਦੀ ਹ-? ਸ਼__ ਤੱ_ ਬੱ_ ਕਿੰ_ ਵਾ_ ਰੁ__ ਹੈ_ ਸ਼-ਿ- ਤ-ਕ ਬ-ਸ ਕ-ੰ-ੀ ਵ-ਰ ਰ-ਕ-ੀ ਹ-? -------------------------------- ਸ਼ਹਿਰ ਤੱਕ ਬੱਸ ਕਿੰਨੀ ਵਾਰ ਰੁਕਦੀ ਹੈ? 0
Ś-h-r- t-ka---sa ---- --r---u---ī ---? Ś_____ t___ b___ k___ v___ r_____ h___ Ś-h-r- t-k- b-s- k-n- v-r- r-k-d- h-i- -------------------------------------- Śahira taka basa kinī vāra rukadī hai?
Морате овде изаћи. ਤੁਹ---- -ੱ-----ਰ-ਾ ਚਾ--ਦ- ਹ-। ਤੁ__ ਇੱ_ ੳ___ ਚਾ__ ਹੈ_ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਇ-ਥ- ੳ-ਰ-ਾ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। ----------------------------- ਤੁਹਾਨੂੰ ਇੱਥੇ ੳਤਰਨਾ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
Tu-ānū it---tar--ā -āh-d----i. T_____ i___ t_____ c_____ h___ T-h-n- i-h- t-r-n- c-h-d- h-i- ------------------------------ Tuhānū ithē taranā cāhīdā hai.
Морате изаћи назад. ਤੁਹ--ੂ------- ---ਨਾ--ਾ---ਾ-ਹੈ। ਤੁ__ ਪਿੱ_ ਉ___ ਚਾ__ ਹੈ_ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਪ-ੱ-ੇ ਉ-ਰ-ਾ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। ------------------------------ ਤੁਹਾਨੂੰ ਪਿੱਛੇ ਉਤਰਨਾ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
Tu---ū pi-hē-u-a-a-ā --hīd- --i. T_____ p____ u______ c_____ h___ T-h-n- p-c-ē u-a-a-ā c-h-d- h-i- -------------------------------- Tuhānū pichē utaranā cāhīdā hai.
Следећи метро долази за 5 минута. ਅ--ੀ -ੈ-ਰ- 5 ਮਿੰਟ--ਿੱ- ਆ---। ਅ__ ਮੈ__ 5 ਮਿੰ_ ਵਿੱ_ ਆ___ ਅ-ਲ- ਮ-ਟ-ੋ 5 ਮ-ੰ- ਵ-ੱ- ਆ-ਗ-। ---------------------------- ਅਗਲੀ ਮੈਟਰੋ 5 ਮਿੰਟ ਵਿੱਚ ਆਏਗੀ। 0
Ag-l- m-iṭ--- 5--iṭa--i-a -'---. A____ m______ 5 m___ v___ ā_____ A-a-ī m-i-a-ō 5 m-ṭ- v-c- ā-ē-ī- -------------------------------- Agalī maiṭarō 5 miṭa vica ā'ēgī.
Следећи трамвај долази за 10 минута. ਅਗਲ- ਟ-ਰਾ--10 --ੰਟ-ਵ--ਚ---ਗੀ। ਅ__ ਟ੍__ 1_ ਮਿੰ_ ਵਿੱ_ ਆ___ ਅ-ਲ- ਟ-ਰ-ਮ 1- ਮ-ੰ- ਵ-ੱ- ਆ-ਗ-। ----------------------------- ਅਗਲੀ ਟ੍ਰਾਮ 10 ਮਿੰਟ ਵਿੱਚ ਆਏਗੀ। 0
Aga-----ā---10-miṭa---ca -'--ī. A____ ṭ____ 1_ m___ v___ ā_____ A-a-ī ṭ-ā-a 1- m-ṭ- v-c- ā-ē-ī- ------------------------------- Agalī ṭrāma 10 miṭa vica ā'ēgī.
Следећи аутобус долази за 15 минута. ਅਗਲੀ ਬ-- ------ਟ------ਆਏ-ੀ। ਅ__ ਬੱ_ 1_ ਮਿੰ_ ਵਿੱ_ ਆ___ ਅ-ਲ- ਬ-ਸ 1- ਮ-ੰ- ਵ-ੱ- ਆ-ਗ-। --------------------------- ਅਗਲੀ ਬੱਸ 15 ਮਿੰਟ ਵਿੱਚ ਆਏਗੀ। 0
A--lī-basa--- -i-a-vica ā'ēgī. A____ b___ 1_ m___ v___ ā_____ A-a-ī b-s- 1- m-ṭ- v-c- ā-ē-ī- ------------------------------ Agalī basa 15 miṭa vica ā'ēgī.
Када вози задњи метро? ਆ-----ੈਟ-ੋ-ਕਦ-- --? ਆ__ ਮੈ__ ਕ_ ਹੈ_ ਆ-ਰ- ਮ-ਟ-ੋ ਕ-ੋ- ਹ-? ------------------- ਆਖਰੀ ਮੈਟਰੋ ਕਦੋਂ ਹੈ? 0
Ā-h-r- maiṭa-ō-k---ṁ-ha-? Ā_____ m______ k____ h___ Ā-h-r- m-i-a-ō k-d-ṁ h-i- ------------------------- Ākharī maiṭarō kadōṁ hai?
Када вози задњи трамвај? ਆਖਰੀ-------ਕਦ-ਂ --? ਆ__ ਟ੍__ ਕ_ ਹੈ_ ਆ-ਰ- ਟ-ਰ-ਮ ਕ-ੋ- ਹ-? ------------------- ਆਖਰੀ ਟ੍ਰਾਮ ਕਦੋਂ ਹੈ? 0
Ā----ī-ṭrāma----ō- hai? Ā_____ ṭ____ k____ h___ Ā-h-r- ṭ-ā-a k-d-ṁ h-i- ----------------------- Ākharī ṭrāma kadōṁ hai?
Када вози задњи аутобус? ਆ-ਰ- -ੱ--ਕ--ਂ-ਹ-? ਆ__ ਬੱ_ ਕ_ ਹੈ_ ਆ-ਰ- ਬ-ਸ ਕ-ੋ- ਹ-? ----------------- ਆਖਰੀ ਬੱਸ ਕਦੋਂ ਹੈ? 0
Āk-ar- ba-----dōṁ ha-? Ā_____ b___ k____ h___ Ā-h-r- b-s- k-d-ṁ h-i- ---------------------- Ākharī basa kadōṁ hai?
Имате ли возну карту? ਕੀ ਤ---ਡੇ ਕ-- --ਕਟ -ੈ? ਕੀ ਤੁ__ ਕੋ_ ਟਿ__ ਹੈ_ ਕ- ਤ-ਹ-ਡ- ਕ-ਲ ਟ-ਕ- ਹ-? ---------------------- ਕੀ ਤੁਹਾਡੇ ਕੋਲ ਟਿਕਟ ਹੈ? 0
Kī t-hā-ē-k-l--ṭik-ṭ- h-i? K_ t_____ k___ ṭ_____ h___ K- t-h-ḍ- k-l- ṭ-k-ṭ- h-i- -------------------------- Kī tuhāḍē kōla ṭikaṭa hai?
Возну карту? – Не, немам. ਟ---?-- --ੀ--ਮ-ਰੇ---ਲ-ਟਿ-- --ੀਂ ਹ-। ਟਿ____ ਨ____ ਕੋ_ ਟਿ__ ਨ_ ਹੈ_ ਟ-ਕ-?-ੀ ਨ-ੀ-,-ੇ-ੇ ਕ-ਲ ਟ-ਕ- ਨ-ੀ- ਹ-। ----------------------------------- ਟਿਕਟ?ਜੀ ਨਹੀਂ,ਮੇਰੇ ਕੋਲ ਟਿਕਟ ਨਹੀਂ ਹੈ। 0
Ṭ----a--ī -a-ī---ērē kōla -----a-nah-- --i. Ṭ________ n_________ k___ ṭ_____ n____ h___ Ṭ-k-ṭ-?-ī n-h-ṁ-m-r- k-l- ṭ-k-ṭ- n-h-ṁ h-i- ------------------------------------------- Ṭikaṭa?Jī nahīṁ,mērē kōla ṭikaṭa nahīṁ hai.
Онда морате платити казну. ਫਿਰ -ੁ-ਾ-ੂ- ਜੁਰਮਾ-ਾ ਭਰ-ਾ-----ਾ। ਫਿ_ ਤੁ__ ਜੁ___ ਭ__ ਪ___ ਫ-ਰ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਜ-ਰ-ਾ-ਾ ਭ-ਨ- ਪ-ੇ-ਾ- ------------------------------- ਫਿਰ ਤੁਹਾਨੂੰ ਜੁਰਮਾਨਾ ਭਰਨਾ ਪਵੇਗਾ। 0
P---a ------ j---mā-ā-bh-r-nā--av-g-. P____ t_____ j_______ b______ p______ P-i-a t-h-n- j-r-m-n- b-a-a-ā p-v-g-. ------------------------------------- Phira tuhānū juramānā bharanā pavēgā.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пунџаби (1-100) МП3 пунџаби (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!