Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   sl Veliko čiščenje

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [osemnajst]

Veliko čiščenje

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Danas je subota. Dane--je so--t-. D____ j_ s______ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danes je sobota. 0
Danas imamo vremena. Dane---m-m----s. D____ i____ č___ D-n-s i-a-o č-s- ---------------- Danes imamo čas. 0
Danas čistimo stan. Dane---očis--------novan-e. D____ p________ s__________ D-n-s p-č-s-i-o s-a-o-a-j-. --------------------------- Danes počistimo stanovanje. 0
Ja čistim kupatilo. Jaz čis-i--kop-l--co. J__ č_____ k_________ J-z č-s-i- k-p-l-i-o- --------------------- Jaz čistim kopalnico. 0
Moj muž pere auto. Mo---er----t-. M__ p___ a____ M-ž p-r- a-t-. -------------- Mož pere avto. 0
Djeca peru bicikla. O----- č-s--jo k-les-. - --ro---čisti-- kole-i---olesa). O_____ č______ k______ / O_____ č______ k_____ (________ O-r-c- č-s-i-o k-l-s-. / O-r-k- č-s-i-a k-l-s- (-o-e-a-. -------------------------------------------------------- Otroci čistijo kolesa. / Otroka čistita kolesi (kolesa). 0
Nana zalijeva cvijeće. B-bi-a za-i------e. B_____ z_____ r____ B-b-c- z-l-v- r-ž-. ------------------- Babica zaliva rože. 0
Djeca pospremaju dječiju sobu. O----i -o---a-l-a-o----r--- pospr--l---a) ot-------o--. O_____ p___________ (______ p____________ o______ s____ O-r-c- p-s-r-v-j-j- (-t-o-a p-s-r-v-j-t-) o-r-š-o s-b-. ------------------------------------------------------- Otroci pospravljajo (Otroka pospravljata) otroško sobo. 0
Moj muž posprema svoj pisaći sto. Mo--po---a---a---o-- --s---o--i-o. M__ p_________ s____ p______ m____ M-ž p-s-r-v-j- s-o-o p-s-l-o m-z-. ---------------------------------- Mož pospravlja svojo pisalno mizo. 0
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. J-z -l-g-- -eri-o ---ra--i s-r-j. J__ v_____ p_____ v p_____ s_____ J-z v-a-a- p-r-l- v p-a-n- s-r-j- --------------------------------- Jaz vlagam perilo v pralni stroj. 0
Ja prostirem veš. J-z-----am -----o. J__ o_____ p______ J-z o-e-a- p-r-l-. ------------------ Jaz obešam perilo. 0
Ja peglam veš / rublje. Ja- lik---p--ilo. J__ l____ p______ J-z l-k-m p-r-l-. ----------------- Jaz likam perilo. 0
Prozori su prljavi. Ok-- -- umazana. O___ s_ u_______ O-n- s- u-a-a-a- ---------------- Okna so umazana. 0
Pod je prljav. Tla--- -------. T__ s_ u_______ T-a s- u-a-a-a- --------------- Tla so umazana. 0
Posuđe je prljavo. Po-o-- ----ma--n-. P_____ j_ u_______ P-s-d- j- u-a-a-a- ------------------ Posoda je umazana. 0
Ko čisti prozore? K---p-miv- -kna? K__ p_____ o____ K-o p-m-v- o-n-? ---------------- Kdo pomiva okna? 0
Ko usisava prašinu? Kd- s--- --ah? K__ s___ p____ K-o s-s- p-a-? -------------- Kdo sesa prah? 0
Ko pere posuđe? K-o-po-iva---s-d-? K__ p_____ p______ K-o p-m-v- p-s-d-? ------------------ Kdo pomiva posodo? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + slovenački (1-100) MP3 slovenački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!