Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   sk Domáce upratovanie

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [osemnásť]

Domáce upratovanie

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Danas je subota. Dnes-j- s---ta. D___ j_ s______ D-e- j- s-b-t-. --------------- Dnes je sobota. 0
Danas imamo vremena. Dn-- --me-č--. D___ m___ č___ D-e- m-m- č-s- -------------- Dnes máme čas. 0
Danas čistimo stan. D-----pra--jeme by-. D___ u_________ b___ D-e- u-r-t-j-m- b-t- -------------------- Dnes upratujeme byt. 0
Ja čistim kupatilo. Č-st------e-ň-. Č_____ k_______ Č-s-í- k-p-ľ-u- --------------- Čistím kúpeľňu. 0
Moj muž pere auto. M----už -mýv--au--. M__ m__ u____ a____ M-j m-ž u-ý-a a-t-. ------------------- Môj muž umýva auto. 0
Djeca peru bicikla. D-t---i-ti- b-cy--e. D___ č_____ b_______ D-t- č-s-i- b-c-k-e- -------------------- Deti čistia bicykle. 0
Nana zalijeva cvijeće. St-rá --ma-po--eva -ve-y. S____ m___ p______ k_____ S-a-á m-m- p-l-e-a k-e-y- ------------------------- Stará mama polieva kvety. 0
Djeca pospremaju dječiju sobu. Deti--pr------de--kú-i-b-. D___ u_______ d_____ i____ D-t- u-r-t-j- d-t-k- i-b-. -------------------------- Deti upratujú detskú izbu. 0
Moj muž posprema svoj pisaći sto. M---m-ž s--up--t----svo- pí-a-- stôl. M__ m__ s_ u_______ s___ p_____ s____ M-j m-ž s- u-r-t-j- s-o- p-s-c- s-ô-. ------------------------------------- Môj muž si upratuje svoj písací stôl. 0
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. Dá----p-á-l- d- -r-čk-. D____ p_____ d_ p______ D-v-m p-á-l- d- p-á-k-. ----------------------- Dávam prádlo do práčky. 0
Ja prostirem veš. Ve--am -r----. V_____ p______ V-š-a- p-á-l-. -------------- Vešiam prádlo. 0
Ja peglam veš / rublje. Ž---í- prádl-. Ž_____ p______ Ž-h-í- p-á-l-. -------------- Žehlím prádlo. 0
Prozori su prljavi. O----sú-š-i-a-é. O___ s_ š_______ O-n- s- š-i-a-é- ---------------- Okná sú špinavé. 0
Pod je prljav. Dl--ka j--š-i-avá. D_____ j_ š_______ D-á-k- j- š-i-a-á- ------------------ Dlážka je špinavá. 0
Posuđe je prljavo. Ria---e -pi-av-. R___ j_ š_______ R-a- j- š-i-a-ý- ---------------- Riad je špinavý. 0
Ko čisti prozore? K-o---ýva -kná? K__ u____ o____ K-o u-ý-a o-n-? --------------- Kto umýva okná? 0
Ko usisava prašinu? Kto---s-v-? K__ v______ K-o v-s-v-? ----------- Kto vysáva? 0
Ko pere posuđe? Kto um-v- ri-d? K__ u____ r____ K-o u-ý-a r-a-? --------------- Kto umýva riad? 0

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!