Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   et Suurpuhastus

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [kaheksateist]

Suurpuhastus

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Danas je subota. Tä-a -n lau--ev. T___ o_ l_______ T-n- o- l-u-ä-v- ---------------- Täna on laupäev. 0
Danas imamo vremena. T-n- --------ae--. T___ o_ m___ a____ T-n- o- m-i- a-g-. ------------------ Täna on meil aega. 0
Danas čistimo stan. T--- k-r-s-----me ---te-it. T___ k________ m_ k________ T-n- k-r-s-a-e m- k-r-e-i-. --------------------------- Täna koristame me korterit. 0
Ja čistim kupatilo. M--p---st-- --n------. M_ p_______ v_________ M- p-h-s-a- v-n-i-u-a- ---------------------- Ma puhastan vannituba. 0
Moj muž pere auto. Mu--e----eseb----ot. M_ m___ p____ a_____ M- m-e- p-s-b a-t-t- -------------------- Mu mees peseb autot. 0
Djeca peru bicikla. Laps-- p-----av-d jal--a---i-. L_____ p_________ j___________ L-p-e- p-h-s-a-a- j-l-r-t-a-d- ------------------------------ Lapsed puhastavad jalgrattaid. 0
Nana zalijeva cvijeće. V---e-a -a-t-- --l-i. V______ k_____ l_____ V-n-e-a k-s-a- l-l-i- --------------------- Vanaema kastab lilli. 0
Djeca pospremaju dječiju sobu. Lap------r-----a- --st---- -ra. L_____ k_________ l_______ ä___ L-p-e- k-r-s-a-a- l-s-e-o- ä-a- ------------------------------- Lapsed koristavad lastetoa ära. 0
Moj muž posprema svoj pisaći sto. Mu -ee--ko-i-t-b -m--k-r--t---au-a. M_ m___ k_______ o__ k_____________ M- m-e- k-r-s-a- o-a k-r-u-u-l-u-a- ----------------------------------- Mu mees koristab oma kirjutuslauda. 0
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. Mi-- p---- -i--------u--si--s--. M___ p____ r_____ p_____________ M-n- p-n-n r-i-e- p-s-m-s-n-s-e- -------------------------------- Mina panen riided pesumasinasse. 0
Ja prostirem veš. M--ri----- pe-u -l--. M_ r______ p___ ü____ M- r-p-t-n p-s- ü-e-. --------------------- Ma riputan pesu üles. 0
Ja peglam veš / rublje. M-----igin ---u. M_ t______ p____ M- t-i-g-n p-s-. ---------------- Ma triigin pesu. 0
Prozori su prljavi. Ak--- o- -u-ta-. A____ o_ m______ A-n-d o- m-s-a-. ---------------- Aknad on mustad. 0
Pod je prljav. P--a-- -n-----. P_____ o_ m____ P-r-n- o- m-s-. --------------- Põrand on must. 0
Posuđe je prljavo. N-ud----mu---d. N___ o_ m______ N-u- o- m-s-a-. --------------- Nõud on mustad. 0
Ko čisti prozore? Kes--k--d ä-a-p-s-b? K__ a____ ä__ p_____ K-s a-n-d ä-a p-s-b- -------------------- Kes aknad ära peseb? 0
Ko usisava prašinu? Kes võt-b---l--? K__ v____ t_____ K-s v-t-b t-l-u- ---------------- Kes võtab tolmu? 0
Ko pere posuđe? K---pes-- ---d? K__ p____ n____ K-s p-s-b n-u-? --------------- Kes peseb nõud? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!