Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   hy ռեստորանում 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [երեսունմեկ]

31 [yeresunmek]

ռեստորանում 3

[rrestoranum 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Ես կցա---նա-ի-նա-----ստ: Ե_ կ_________ ն_________ Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ն-խ-ւ-ե-տ- ------------------------ Ես կցանկանայի նախուտեստ: 0
Yes --s’a-ka-a-i--a-hut-st Y__ k___________ n________ Y-s k-s-a-k-n-y- n-k-u-e-t -------------------------- Yes kts’ankanayi nakhutest
Htio / htjela bih salatu. Ե--կ-ան-ան-յի ս------մ: Ե_ կ_________ ս____ ե__ Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-լ-թ ե-: ----------------------- Ես կցանկանայի սալաթ եմ: 0
Ye---t--an--nay- sal-t’ -em Y__ k___________ s_____ y__ Y-s k-s-a-k-n-y- s-l-t- y-m --------------------------- Yes kts’ankanayi salat’ yem
Htio / htjela bih supu. Ես կցա-կա-ա-- -պ---: Ե_ կ_________ ա_____ Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ա-ո-ր- -------------------- Ես կցանկանայի ապուր: 0
Ye--k-s’a-k----- a-ur Y__ k___________ a___ Y-s k-s-a-k-n-y- a-u- --------------------- Yes kts’ankanayi apur
Htio / htjela bih desert. Ես ---նկ----ի-ա-----ր: Ե_ կ_________ ա_______ Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ա-ա-դ-ր- ---------------------- Ես կցանկանայի աղանդեր: 0
Y-s k-s--n---ay- ---a---r Y__ k___________ a_______ Y-s k-s-a-k-n-y- a-h-n-e- ------------------------- Yes kts’ankanayi aghander
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Ե- --ա---նա---սե-ու-քով--աղպաղ-կ: Ե_ կ_________ ս________ պ________ Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ր-ւ-ք-վ պ-ղ-ա-ա-: --------------------------------- Ես կցանկանայի սերուցքով պաղպաղակ: 0
Y------’--kanayi ser--s--’-v--aghp-gh-k Y__ k___________ s__________ p_________ Y-s k-s-a-k-n-y- s-r-t-’-’-v p-g-p-g-a- --------------------------------------- Yes kts’ankanayi seruts’k’ov paghpaghak
Htio / htjela bih voće ili sir. Ե--կ---կ-ն----մ-րգ-կա------ր: Ե_ կ_________ մ___ կ__ պ_____ Ե- կ-ա-կ-ն-յ- մ-ր- կ-մ պ-ն-ր- ----------------------------- Ես կցանկանայի միրգ կամ պանիր: 0
Y-- kts-a--a-a-i----g k---p-n-r Y__ k___________ m___ k__ p____ Y-s k-s-a-k-n-y- m-r- k-m p-n-r ------------------------------- Yes kts’ankanayi mirg kam panir
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Մե-ք-ցանկ-նում-ենք--ախաճա-ե-: Մ___ ց________ ե__ ն_________ Մ-ն- ց-ն-ա-ո-մ ե-ք ն-խ-ճ-շ-լ- ----------------------------- Մենք ցանկանում ենք նախաճաշել: 0
Me--’---’-n-a-----e-k--na-h-ch---el M____ t_________ y____ n___________ M-n-’ t-’-n-a-u- y-n-’ n-k-a-h-s-e- ----------------------------------- Menk’ ts’ankanum yenk’ nakhachashel
Htjeli / htjele bismo ručati. Մե-- ց-ն--նու- ե-- -ա-ել: Մ___ ց________ ե__ ճ_____ Մ-ն- ց-ն-ա-ո-մ ե-ք ճ-շ-լ- ------------------------- Մենք ցանկանում ենք ճաշել: 0
Men-’---’a--anum ye--’ cha--el M____ t_________ y____ c______ M-n-’ t-’-n-a-u- y-n-’ c-a-h-l ------------------------------ Menk’ ts’ankanum yenk’ chashel
Htjeli / htjele bismo večerati. Մ--ք--ա-կ----- ենք ը----լ: Մ___ ց________ ե__ ը______ Մ-ն- ց-ն-ա-ո-մ ե-ք ը-թ-ե-: -------------------------- Մենք ցանկանում ենք ընթրել: 0
M---’-ts-an-a--m -e--’--n-’rel M____ t_________ y____ y______ M-n-’ t-’-n-a-u- y-n-’ y-t-r-l ------------------------------ Menk’ ts’ankanum yenk’ ynt’rel
Šta biste htjeli / htjele za doručak? Ի՞ն--կցա--ա-այ-- ն--ա-ա---: Ի___ կ__________ ն_________ Ի-ն- կ-ա-կ-ն-յ-ք ն-խ-ճ-շ-ն- --------------------------- Ի՞նչ կցանկանայիք նախաճաշին: 0
I՞nc-’---s’----na-i-’ n-----ha-hin I_____ k_____________ n___________ I-n-h- k-s-a-k-n-y-k- n-k-a-h-s-i- ---------------------------------- I՞nch’ kts’ankanayik’ nakhachashin
Zemičke s marmeladom i medom? Հա--ջ---վ-և----րո--: Հ__ ջ____ և մ_______ Հ-ց ջ-մ-վ և մ-ղ-ո-վ- -------------------- Հաց ջեմով և մեղրո՞վ: 0
H-ts’ j-mo----- m--hr-՞v H____ j____ y__ m_______ H-t-’ j-m-v y-v m-g-r-՞- ------------------------ Hats’ jemov yev meghro՞v
Tost s kobasicom i sirom? Տ-ստ-ե---կ-----պ------վ: Տ___ ե______ և պ________ Տ-ս- ե-շ-կ-վ և պ-ն-ր-՞-: ------------------------ Տոստ երշիկով և պանիրո՞վ: 0
To-t--e--hikov --v -a--ro-v T___ y________ y__ p_______ T-s- y-r-h-k-v y-v p-n-r-՞- --------------------------- Tost yershikov yev paniro՞v
Kuhano jaje? Եփ-- ձու-: Ե___ ձ____ Ե-ա- ձ-ւ-: ---------- Եփած ձու՞: 0
Ye-’a-s d--՞ Y______ d___ Y-p-a-s d-u- ------------ Yep’ats dzu՞
Jaje na oko? Տա-ա--- ձո-՞: Տ______ ձ____ Տ-պ-կ-ծ ձ-ւ-: ------------- Տապակած ձու՞: 0
T-pak-ts d-u՞ T_______ d___ T-p-k-t- d-u- ------------- Tapakats dzu՞
Omlet? Ձ-ա-ե-՞: Ձ_______ Ձ-ա-ե-՞- -------- Ձվածեղ՞: 0
D----s-g-՞ D_________ D-v-t-e-h- ---------- Dzvatsegh՞
Molim još jedan jogurt. Խ-դրու- -- ն---մած---: Խ______ ե_ ն__ մ______ Խ-դ-ո-մ ե- ն-և մ-ծ-ւ-: ---------------------- Խնդրում եմ նաև մածուն: 0
Khndrum yem ---v-ma-sun K______ y__ n___ m_____ K-n-r-m y-m n-e- m-t-u- ----------------------- Khndrum yem naev matsun
Molim još soli i bibera. Խնդ------- -աև աղ-և-պ----: Խ______ ե_ ն__ ա_ և պ_____ Խ-դ-ո-մ ե- ն-և ա- և պ-պ-ղ- -------------------------- Խնդրում եմ նաև աղ և պղպեղ: 0
K-n---- yem-na----g- ye----h-egh K______ y__ n___ a__ y__ p______ K-n-r-m y-m n-e- a-h y-v p-h-e-h -------------------------------- Khndrum yem naev agh yev pghpegh
Molim još jednu čašu vode. Խն--ու--ե- նաև -ե- --ժ-- -ո--: Խ______ ե_ ն__ մ__ բ____ ջ____ Խ-դ-ո-մ ե- ն-և մ-կ բ-ժ-կ ջ-ւ-: ------------------------------ Խնդրում եմ նաև մեկ բաժակ ջուր: 0
K-nd-um yem ------e- b----k jur K______ y__ n___ m__ b_____ j__ K-n-r-m y-m n-e- m-k b-z-a- j-r ------------------------------- Khndrum yem naev mek bazhak jur

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!