Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   sv Läsa och skriva

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [sex]

Läsa och skriva

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Ja čitam. J-g-l--e-. J__ l_____ J-g l-s-r- ---------- Jag läser. 0
Ja čitam jedno slovo. J-- läs-r e- b-kstav. J__ l____ e_ b_______ J-g l-s-r e- b-k-t-v- --------------------- Jag läser en bokstav. 0
Ja čitam jednu riječ. J---lä-er-----ord. J__ l____ e__ o___ J-g l-s-r e-t o-d- ------------------ Jag läser ett ord. 0
Ja čitam jednu rečenicu. Ja- -äs-r-en--e-ing. J__ l____ e_ m______ J-g l-s-r e- m-n-n-. -------------------- Jag läser en mening. 0
Ja čitam jedno pismo. Ja---ä-er e-t--r--. J__ l____ e__ b____ J-g l-s-r e-t b-e-. ------------------- Jag läser ett brev. 0
Ja čitam jednu knjigu. J----ä--r----b-k. J__ l____ e_ b___ J-g l-s-r e- b-k- ----------------- Jag läser en bok. 0
Ja čitam. J-g läs-r. J__ l_____ J-g l-s-r- ---------- Jag läser. 0
Ti čitaš. Du-l--er. D_ l_____ D- l-s-r- --------- Du läser. 0
On čita. Ha- l-ser. H__ l_____ H-n l-s-r- ---------- Han läser. 0
Ja pišem. Jag-------r. J__ s_______ J-g s-r-v-r- ------------ Jag skriver. 0
Ja pišem jedno slovo. J-g --ri--- -n bo-----. J__ s______ e_ b_______ J-g s-r-v-r e- b-k-t-v- ----------------------- Jag skriver en bokstav. 0
Ja pišem jednu riječ. Ja-----i-e---tt ord. J__ s______ e__ o___ J-g s-r-v-r e-t o-d- -------------------- Jag skriver ett ord. 0
Ja pišem jednu rečenicu. Ja--skr--e- e- -ening. J__ s______ e_ m______ J-g s-r-v-r e- m-n-n-. ---------------------- Jag skriver en mening. 0
Ja pišem jedno pismo. J---skri-e- -t--bre-. J__ s______ e__ b____ J-g s-r-v-r e-t b-e-. --------------------- Jag skriver ett brev. 0
Ja pišem jednu knjigu. J-- skriv---e- b-k. J__ s______ e_ b___ J-g s-r-v-r e- b-k- ------------------- Jag skriver en bok. 0
Ja pišem. Jag---river. J__ s_______ J-g s-r-v-r- ------------ Jag skriver. 0
Ti pišeš. D- s--i--r. D_ s_______ D- s-r-v-r- ----------- Du skriver. 0
On piše. H-n sk-i--r. H__ s_______ H-n s-r-v-r- ------------ Han skriver. 0

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!