Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   sv Sysselsättningar

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [tretton]

Sysselsättningar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Šta radi Marta? V-d -----a-t--? V__ g__ M______ V-d g-r M-r-h-? --------------- Vad gör Martha? 0
Ona radi u birou. Hon ar----r--å--on---. H__ a______ p_ k______ H-n a-b-t-r p- k-n-o-. ---------------------- Hon arbetar på kontor. 0
Ona radi na kompjuteru. Ho--ar----r-v---d-to--. H__ a______ v__ d______ H-n a-b-t-r v-d d-t-r-. ----------------------- Hon arbetar vid datorn. 0
Gdje je Marta? Va- ä---a---a? V__ ä_ M______ V-r ä- M-r-h-? -------------- Var är Martha? 0
U kinu. På b-o. P_ b___ P- b-o- ------- På bio. 0
Ona gleda film. H---tittar-p- -- -i--. H__ t_____ p_ e_ f____ H-n t-t-a- p- e- f-l-. ---------------------- Hon tittar på en film. 0
Šta radi Petar? V-- gö--P-t--? V__ g__ P_____ V-d g-r P-t-r- -------------- Vad gör Peter? 0
On studira na univerzitetu. Ha- -t-der-r -å u-iver--t-t. H__ s_______ p_ u___________ H-n s-u-e-a- p- u-i-e-s-t-t- ---------------------------- Han studerar på universitet. 0
On studira jezike. H-n-st-de-a--s--å-. H__ s_______ s_____ H-n s-u-e-a- s-r-k- ------------------- Han studerar språk. 0
Gdje je Petar? Var ----eter? V__ ä_ P_____ V-r ä- P-t-r- ------------- Var är Peter? 0
U kafiću. På-ka-é-t. P_ k______ P- k-f-e-. ---------- På kaféet. 0
On pije kafu. H-- dr-cke-------. H__ d______ k_____ H-n d-i-k-r k-f-e- ------------------ Han dricker kaffe. 0
Kuda idu rado? Va-- t--k-- -e -m at- gå? V___ t_____ d_ o_ a__ g__ V-r- t-c-e- d- o- a-t g-? ------------------------- Vart tycker de om att gå? 0
Na koncert. På -ons--t. P_ k_______ P- k-n-e-t- ----------- På konsert. 0
Oni rado slušaju muziku. D- --c-----m a-t--ys--a--å-m--ik. D_ t_____ o_ a__ l_____ p_ m_____ D- t-c-e- o- a-t l-s-n- p- m-s-k- --------------------------------- De tycker om att lyssna på musik. 0
Kuda oni ne idu rado? V-rt -y--er de inte o--at- g-? V___ t_____ d_ i___ o_ a__ g__ V-r- t-c-e- d- i-t- o- a-t g-? ------------------------------ Vart tycker de inte om att gå? 0
U disko. På---skotek. P_ d________ P- d-s-o-e-. ------------ På diskotek. 0
Oni ne plešu rado. D--tycke---n---o- --- d--s-. D_ t_____ i___ o_ a__ d_____ D- t-c-e- i-t- o- a-t d-n-a- ---------------------------- De tycker inte om att dansa. 0

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!