Рјечник

sr Прошлост 1   »   fi Menneisyysmuoto 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [kahdeksankymmentäyksi]

Menneisyysmuoto 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
писати kirj----aa k_________ k-r-o-t-a- ---------- kirjoittaa 0
Он је написао писмо. H-n-k-rj--t-- -i--ee-. H__ k________ k_______ H-n k-r-o-t-i k-r-e-n- ---------------------- Hän kirjoitti kirjeen. 0
А она је написала разгледницу. Ja---n k--joit-- ko-ti-. J_ h__ k________ k______ J- h-n k-r-o-t-i k-r-i-. ------------------------ Ja hän kirjoitti kortin. 0
читати l--ea l____ l-k-a ----- lukea 0
Он је читао илустровани часопис. H-n -uk- l-h--ä. H__ l___ l______ H-n l-k- l-h-e-. ---------------- Hän luki lehteä. 0
А она је читала књигу. Ja-hä- l--i--ir--n. J_ h__ l___ k______ J- h-n l-k- k-r-a-. ------------------- Ja hän luki kirjan. 0
узети o---a o____ o-t-a ----- ottaa 0
Он је узео цигарету. Hä---t---tu-a--n. H__ o___ t_______ H-n o-t- t-p-k-n- ----------------- Hän otti tupakan. 0
Она је узела комад чоколаде. Hän -t---palan --k-aat-. H__ o___ p____ s________ H-n o-t- p-l-n s-k-a-t-. ------------------------ Hän otti palan suklaata. 0
Он је био неверан, али је она била верна. Poika -l--u-kot-n--mutta---tt--o-i ---ol-in-n. P____ o__ u_______ m____ t____ o__ u__________ P-i-a o-i u-k-t-n- m-t-a t-t-ö o-i u-k-l-i-e-. ---------------------------------------------- Poika oli uskoton, mutta tyttö oli uskollinen. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Poi---oli ---s-a---ut-a--yttö --- --k--a. P____ o__ l______ m____ t____ o__ a______ P-i-a o-i l-i-k-, m-t-a t-t-ö o-i a-k-r-. ----------------------------------------- Poika oli laiska, mutta tyttö oli ahkera. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. P---a --- k--hä--mutta-----ö o-i-ri-a-. P____ o__ k_____ m____ t____ o__ r_____ P-i-a o-i k-y-ä- m-t-a t-t-ö o-i r-k-s- --------------------------------------- Poika oli köyhä, mutta tyttö oli rikas. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Hä---lä -- --l-t --ha-----a---e----a. H______ e_ o____ r_____ v___ v_______ H-n-l-ä e- o-l-t r-h-a- v-a- v-l-o-a- ------------------------------------- Hänellä ei ollut rahaa, vaan velkoja. 0
Он није имао среће, већ пех. Hä----ä -i oll-t onn-a,--a-- epäon---. H______ e_ o____ o_____ v___ e________ H-n-l-ä e- o-l-t o-n-a- v-a- e-ä-n-e-. -------------------------------------- Hänellä ei ollut onnea, vaan epäonnea. 0
Он није имао успех, већ неуспех. Hä-el-- ----l-ut -enes-----, vaa----äo-n--. H______ e_ o____ m__________ v___ e________ H-n-l-ä e- o-l-t m-n-s-y-t-, v-a- e-ä-n-e-. ------------------------------------------- Hänellä ei ollut menestystä, vaan epäonnea. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Hä- -i -l-----y-t---i---, --an--yytym--ö-. H__ e_ o____ t___________ v___ t__________ H-n e- o-l-t t-y-y-ä-n-n- v-a- t-y-y-ä-ö-. ------------------------------------------ Hän ei ollut tyytyväinen, vaan tyytymätön. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Hän-ei --l-t on-e----e-- vaan-o--e-on. H__ e_ o____ o__________ v___ o_______ H-n e- o-l-t o-n-l-i-e-, v-a- o-n-t-n- -------------------------------------- Hän ei ollut onnellinen, vaan onneton. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. H-- -----l---s--p-a-t----, v--n----mie-l-t--v-. H__ e_ o____ s____________ v___ e______________ H-n e- o-l-t s-m-a-t-i-e-, v-a- e-ä-i-l-y-t-v-. ----------------------------------------------- Hän ei ollut sympaattinen, vaan epämiellyttävä. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.