Рјечник

sr нешто желети   »   fi haluta jotakin 1

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [seitsemänkymmentä]

haluta jotakin 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Желите ли пушити? H--ua--eko-polt-aa? H_________ p_______ H-l-a-t-k- p-l-t-a- ------------------- Haluatteko polttaa? 0
Желите ли играти? Halu-------t--ssia? H_________ t_______ H-l-a-t-k- t-n-s-a- ------------------- Haluatteko tanssia? 0
Желите ли шетати? H---a--ek---e-nä-k--e-y---? H_________ m____ k_________ H-l-a-t-k- m-n-ä k-v-l-l-e- --------------------------- Haluatteko mennä kävelylle? 0
Ја желим пушити. Halua- -oltt-a. H_____ p_______ H-l-a- p-l-t-a- --------------- Haluan polttaa. 0
Желиш ли цигарету? H-lu-t-o---pa---? H_______ t_______ H-l-a-k- t-p-k-n- ----------------- Haluatko tupakan? 0
Он жели ватру. H-- (--)--al-a-------. H__ (___ h_____ t_____ H-n (-.- h-l-a- t-l-a- ---------------------- Hän (m.) haluaa tulta. 0
Ја желим нешто пити. Ha--a-sin j-----j------. H________ j____ j_______ H-l-a-s-n j-o-a j-t-k-n- ------------------------ Haluaisin juoda jotakin. 0
Ја желим нешто јести. Ha--a--i--s-ö----o-----. H________ s____ j_______ H-l-a-s-n s-ö-ä j-t-k-n- ------------------------ Haluaisin syödä jotakin. 0
Ја се желим мало одморити. Halu---i-----ä---hie-a-. H________ l_____ h______ H-l-a-s-n l-v-t- h-e-a-. ------------------------ Haluaisin levätä hieman. 0
Ја Вас желим нешто питати. H-l-a-sin-k-----teil-ä j-t-ki-. H________ k____ t_____ j_______ H-l-a-s-n k-s-ä t-i-t- j-t-k-n- ------------------------------- Haluaisin kysyä teiltä jotakin. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. H-lu-i------y-ää-t----ä j-t-ki-. H________ p_____ t_____ j_______ H-l-a-s-n p-y-ä- t-i-t- j-t-k-n- -------------------------------- Haluaisin pyytää teiltä jotakin. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. H--uai-in k-tsua-tei-ät-joh-nki-. H________ k_____ t_____ j________ H-l-a-s-n k-t-u- t-i-ä- j-h-n-i-. --------------------------------- Haluaisin kutsua teidät johonkin. 0
Шта желите, молим? Mi----alu-t--? M___ h________ M-t- h-l-a-t-? -------------- Mitä haluatte? 0
Желите ли кафу? H--ua------ka--ia? H_________ k______ H-l-a-t-k- k-h-i-? ------------------ Haluatteko kahvia? 0
Или радије желите чај? V---h---a-t-k---i-l--m---t--tä? V__ h_________ m________ t_____ V-i h-l-a-t-k- m-e-u-m-n t-e-ä- ------------------------------- Vai haluatteko mielummin teetä? 0
Ми се желимо возити кући. M--h--u-isimme---nn-----ii-. M_ h__________ m____ k______ M- h-l-a-s-m-e m-n-ä k-t-i-. ---------------------------- Me haluaisimme mennä kotiin. 0
Желите ли ви такси? Ha-u--t-k- -aks--? H_________ t______ H-l-a-t-k- t-k-i-? ------------------ Haluatteko taksin? 0
Они желе телефонирати. He --lu--at-soit-a-. H_ h_______ s_______ H- h-l-a-a- s-i-t-a- -------------------- He haluavat soittaa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.