Рјечник

sr У ресторану 3   »   fi Ravintolassa 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [kolmekymmentäyksi]

Ravintolassa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Hal---s-n al---u-an. H________ a_________ H-l-a-s-n a-k-r-u-n- -------------------- Haluaisin alkuruuan. 0
Хтео / хтела бих салату. Haluai-i--salaati-. H________ s________ H-l-a-s-n s-l-a-i-. ------------------- Haluaisin salaatin. 0
Хтео / хтела бих једну супу. H-luai-in -e----. H________ k______ H-l-a-s-n k-i-o-. ----------------- Haluaisin keiton. 0
Хтео / хтела бих десерт. Halua-s---j--k-----n. H________ j__________ H-l-a-s-n j-l-i-u-a-. --------------------- Haluaisin jälkiruuan. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. H--uaisin-jäät---- k---av-ah-o--a. H________ j_______ k______________ H-l-a-s-n j-ä-e-ö- k-r-a-a-h-o-l-. ---------------------------------- Haluaisin jäätelöä kermavaahdolla. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. H--ua-si-----e-miä-----ju-s--a. H________ h_______ t__ j_______ H-l-a-s-n h-d-l-i- t-i j-u-t-a- ------------------------------- Haluaisin hedelmiä tai juustoa. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. H-lu-i--m-e--y-dä aam--i---. H__________ s____ a_________ H-l-a-s-m-e s-ö-ä a-m-a-s-n- ---------------------------- Haluaisimme syödä aamiaisen. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Halu--s--m- s---- --i--ll--e-. H__________ s____ p___________ H-l-a-s-m-e s-ö-ä p-i-ä-l-s-n- ------------------------------ Haluaisimme syödä päivällisen. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Ha-uai---m--s-ödä-illa--is-n. H__________ s____ i__________ H-l-a-s-m-e s-ö-ä i-l-l-i-e-. ----------------------------- Haluaisimme syödä illallisen. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Mi-ä ---ua-si--e--y--ä---miai-e---? M___ h__________ s____ a___________ M-t- h-l-a-s-t-e s-ö-ä a-m-a-s-k-i- ----------------------------------- Mitä haluaisitte syödä aamiaiseksi? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? S--pyl-ä --l---l- ----u-a--l--? S_______ h_______ j_ h_________ S-m-y-ä- h-l-o-l- j- h-n-j-l-a- ------------------------------- Sämpylää hillolla ja hunajalla? 0
Тост с кобасицом и сиром? P-a---l-ipä--m--k-r------a-j--sto---? P___________ m_________ j_ j_________ P-a-t-l-i-ä- m-k-a-a-l- j- j-u-t-l-a- ------------------------------------- Paahtoleipää makkaralla ja juustolla? 0
Кувано јаје? K-it-ty---ana------? K_______ k__________ K-i-e-y- k-n-n-u-a-? -------------------- Keitetyn kananmunan? 0
Јаје на око? Pais-et-n ---a---nan? P________ k__________ P-i-t-t-n k-n-n-u-a-? --------------------- Paistetun kananmunan? 0
Омлет? Mu--k--an? M_________ M-n-k-a-n- ---------- Munakkaan? 0
Молим још један јогурт. Hal-a-sin--ie-- y---n---gur---,-k-i---. H________ v____ y____ j________ k______ H-l-a-s-n v-e-ä y-d-n j-g-r-i-, k-i-o-. --------------------------------------- Haluaisin vielä yhden jugurtin, kiitos. 0
Молим још соли и бибера. H--uai--n-----ä--uola---- p---uria----it-s. H________ v____ s_____ j_ p________ k______ H-l-a-s-n v-e-ä s-o-a- j- p-p-u-i-, k-i-o-. ------------------------------------------- Haluaisin vielä suolaa ja pippuria, kiitos. 0
Молим још једну чашу воде. Ha-u---in-v-elä -a-in-ve--ä,--i-t-s. H________ v____ l____ v_____ k______ H-l-a-s-n v-e-ä l-s-n v-t-ä- k-i-o-. ------------------------------------ Haluaisin vielä lasin vettä, kiitos. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!