Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   fi Eilen – tänään – huomenna

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [kymmenen]

Eilen – tänään – huomenna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Јуче је била субота. Eil-n --i la---tai. E____ o__ l________ E-l-n o-i l-u-n-a-. ------------------- Eilen oli lauantai. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Eil-n -li----ok-v-t-----ri--a. E____ o___ e__________________ E-l-n o-i- e-o-u-a-e-t-e-i-s-. ------------------------------ Eilen olin elokuvateatterissa. 0
Филм је био интересантан. Elo--va --i-kiin--s--va. E______ o__ k___________ E-o-u-a o-i k-i-n-s-a-a- ------------------------ Elokuva oli kiinnostava. 0
Данас је недеља. Tänä-n--n-sun-u---i. T_____ o_ s_________ T-n-ä- o- s-n-u-t-i- -------------------- Tänään on sunnuntai. 0
Данас не радим. T-nä-- en-t--s--nte-e. T_____ e_ t___________ T-n-ä- e- t-ö-k-n-e-e- ---------------------- Tänään en työskentele. 0
Остајем код куће. Mi-- j-ä---otiin. M___ j___ k______ M-n- j-ä- k-t-i-. ----------------- Minä jään kotiin. 0
Сутра је понедељак. H-omenna on-ma---n--i. H_______ o_ m_________ H-o-e-n- o- m-a-a-t-i- ---------------------- Huomenna on maanantai. 0
Сутра поново радим. Huo-e-n--mi-ä t-as t-ö---nte---. H_______ m___ t___ t____________ H-o-e-n- m-n- t-a- t-ö-k-n-e-e-. -------------------------------- Huomenna minä taas työskentelen. 0
Ја радим у бироу. Ol-- -o--is-ossa-t-i--ä. O___ t__________ t______ O-e- t-i-i-t-s-a t-i-s-. ------------------------ Olen toimistossa töissä. 0
Ко је то? K-----än on? K___ h__ o__ K-k- h-n o-? ------------ Kuka hän on? 0
То је Петaр. H-- -n P-t--. H__ o_ P_____ H-n o- P-t-r- ------------- Hän on Peter. 0
Петар је студент. P---- on----ske--j-. P____ o_ o__________ P-t-r o- o-i-k-l-j-. -------------------- Peter on opiskelija. 0
Ко је то? Kuka --n -n? K___ h__ o__ K-k- h-n o-? ------------ Kuka hän on? 0
То је Марта. H-- -n---r--a. H__ o_ M______ H-n o- M-r-h-. -------------- Hän on Martha. 0
Марта је секретарица. Ma--h- o- s----e--. M_____ o_ s________ M-r-h- o- s-h-e-r-. ------------------- Martha on sihteeri. 0
Петар и Марта су пријатељи. P---r -------ha ov---ys--viä. P____ j_ M_____ o___ y_______ P-t-r j- M-r-h- o-a- y-t-v-ä- ----------------------------- Peter ja Martha ovat ystäviä. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe--r--- -ar--------ä--. P____ o_ M______ y______ P-t-r o- M-r-h-n y-t-v-. ------------------------ Peter on Marthan ystävä. 0
Марта је Петрова пријатељица. Marth--o- --t-r-n y--ä--. M_____ o_ P______ y______ M-r-h- o- P-t-r-n y-t-v-. ------------------------- Martha on Peterin ystävä. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!