Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   fi Posessiivipronominit 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [kuusikymmentäseitsemän]

Posessiivipronominit 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
наочале s-----a--t s_________ s-l-ä-a-i- ---------- silmälasit 0
Он је заборавио своје наочале. H---u--h-i s--mäla--nsa. H__ u_____ s____________ H-n u-o-t- s-l-ä-a-i-s-. ------------------------ Hän unohti silmälasinsa. 0
Ма где су му наочале? Mi-s- ov---h---n -a-in-a? M____ o___ h____ l_______ M-s-ä o-a- h-n-n l-s-n-a- ------------------------- Missä ovat hänen lasinsa? 0
сат k---o k____ k-l-o ----- kello 0
Његов сат је покварен. Hän-n-k-l----a -n r-kki. H____ k_______ o_ r_____ H-n-n k-l-o-s- o- r-k-i- ------------------------ Hänen kellonsa on rikki. 0
Сат виси на зиду. K--lo r-i-k-u -e--ä-l-. K____ r______ s________ K-l-o r-i-k-u s-i-ä-l-. ----------------------- Kello roikkuu seinällä. 0
пасош p-ssi p____ p-s-i ----- passi 0
Он је изгубио свој пасош. Hän-o- h--i-tän----a-s-ns-. H__ o_ h_________ p________ H-n o- h-v-t-ä-y- p-s-i-s-. --------------------------- Hän on hävittänyt passinsa. 0
Где је онда његов пасош? Mis-- -- -ä-en-p-ssi-s-? M____ o_ h____ p________ M-s-ä o- h-n-n p-s-i-s-? ------------------------ Missä on hänen passinsa? 0
они – њихов / њихова / њихово hän-–---n-n h__ – h____ h-n – h-n-n ----------- hän – hänen 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. L-pse--e-v-t -öydä--a---m-i---. L_____ e____ l____ v___________ L-p-e- e-v-t l-y-ä v-n-e-p-a-n- ------------------------------- Lapset eivät löydä vanhempiaan. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M--ta -uo-ta-van-----t ---e-a---n! M____ t_____ v________ t__________ M-t-a t-o-t- v-n-e-m-t t-l-v-t-i-! ---------------------------------- Mutta tuolta vanhemmat tulevatkin! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше t- – te--ä--(tei-i----y-u--o) t_ – t_____ (________________ t- – t-i-ä- (-e-t-t-e-y-u-t-) ----------------------------- te – teidän (teitittelymuoto) 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? M-ll--n-n t-id-- ---kann----i, herr- M-l-er? M________ t_____ m_______ o___ h____ M______ M-l-a-n-n t-i-ä- m-t-a-n- o-i- h-r-a M-l-e-? -------------------------------------------- Millainen teidän matkanne oli, herra Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Miss--va--o--e-on- -err- --l---? M____ v_______ o__ h____ M______ M-s-ä v-i-o-n- o-, h-r-a M-l-e-? -------------------------------- Missä vaimonne on, herra Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше t--– ---dä--(-eit--te-y-uo--) t_ – t_____ (________________ t- – t-i-ä- (-e-t-t-e-y-u-t-) ----------------------------- te – teidän (teitittelymuoto) 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? M-lla-nen m-tkann- ---, -ouv---c-m-d-? M________ m_______ o___ r____ S_______ M-l-a-n-n m-t-a-n- o-i- r-u-a S-h-i-t- -------------------------------------- Millainen matkanne oli, rouva Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? M-s-- miehen-- o-,--o--a---h-i--? M____ m_______ o__ r____ S_______ M-s-ä m-e-e-n- o-, r-u-a S-h-i-t- --------------------------------- Missä miehenne on, rouva Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!