Рјечник

sr нешто образложити 2   »   fi perustella jotakin 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [seitsemänkymmentäkuusi]

perustella jotakin 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? M-ks--et--u-lu-? M____ e_ t______ M-k-i e- t-l-u-? ---------------- Miksi et tullut? 0
Био / Била сам болестан / болесна. O-in ki-e-. O___ k_____ O-i- k-p-ä- ----------- Olin kipeä. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. E--t-l--t-----ka-o--n k--e-. E_ t______ k____ o___ k_____ E- t-l-u-, k-s-a o-i- k-p-ä- ---------------------------- En tullut, koska olin kipeä. 0
Зашто она није дошла? Mik-- --n-ei tu-l--? M____ h__ e_ t______ M-k-i h-n e- t-l-u-? -------------------- Miksi hän ei tullut? 0
Она је била уморна. H-n oli v-syn-t. H__ o__ v_______ H-n o-i v-s-n-t- ---------------- Hän oli väsynyt. 0
Она није дошла, јер је била уморна. Hän -- -ul--t, k-----oli-v---ny-. H__ e_ t______ k____ o__ v_______ H-n e- t-l-u-, k-s-a o-i v-s-n-t- --------------------------------- Hän ei tullut, koska oli väsynyt. 0
Зашто он није дошао? M--s---ä- -- tu-lu-? M____ h__ e_ t______ M-k-i h-n e- t-l-u-? -------------------- Miksi hän ei tullut? 0
Он није имао воље. Hä-t--e- --v--tanu-. H____ e_ h__________ H-n-ä e- h-v-t-a-u-. -------------------- Häntä ei huvittanut. 0
Он није дошао, јер није имао воље. Hä- ei ----ut- k--k----n-ä -i h-v-t-----. H__ e_ t______ k____ h____ e_ h__________ H-n e- t-l-u-, k-s-a h-n-ä e- h-v-t-a-u-. ----------------------------------------- Hän ei tullut, koska häntä ei huvittanut. 0
Зашто ви нисте дошли? Mik-i -e---------le--? M____ t_ e___ t_______ M-k-i t- e-t- t-l-e-t- ---------------------- Miksi te ette tulleet? 0
Наш ауто је покварен. A----m- -n-r--ki. A______ o_ r_____ A-t-m-e o- r-k-i- ----------------- Automme on rikki. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. Me em-- tul-e--,---s-- m-id---a-tom-- o--ri-k-. M_ e___ t_______ k____ m_____ a______ o_ r_____ M- e-m- t-l-e-t- k-s-a m-i-ä- a-t-m-e o- r-k-i- ----------------------------------------------- Me emme tulleet, koska meidän automme on rikki. 0
Зашто људи нису дошли? M---i -hmi-e- ei-ä--t-lleet? M____ i______ e____ t_______ M-k-i i-m-s-t e-v-t t-l-e-t- ---------------------------- Miksi ihmiset eivät tulleet? 0
Пропустили су воз. He-myö-äs--ivät j-n---a. H_ m___________ j_______ H- m-ö-ä-t-i-ä- j-n-s-a- ------------------------ He myöhästyivät junasta. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. H--eiv----ull--t,-ko--a-m----s-y--ä---u----a. H_ e____ t_______ k____ m___________ j_______ H- e-v-t t-l-e-t- k-s-a m-ö-ä-t-i-ä- j-n-s-a- --------------------------------------------- He eivät tulleet, koska myöhästyivät junasta. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Mi--i -i-ä -t -u--ut? M____ s___ e_ t______ M-k-i s-n- e- t-l-u-? --------------------- Miksi sinä et tullut? 0
Ја нисам смео / смела. En--aa--- -upa-. E_ s_____ l_____ E- s-a-u- l-p-a- ---------------- En saanut lupaa. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. Minä-e--t-l--t,---s-a-en---anu- -up--. M___ e_ t______ k____ e_ s_____ l_____ M-n- e- t-l-u-, k-s-a e- s-a-u- l-p-a- -------------------------------------- Minä en tullut, koska en saanut lupaa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...