Рјечник

sr Куповина   »   fi Käydä ostoksilla

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [viisikymmentäneljä]

Käydä ostoksilla

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ја желим купити поклон. Halu-n --t---lahja-. H_____ o____ l______ H-l-a- o-t-a l-h-a-. -------------------- Haluan ostaa lahjan. 0
Али ништа превише скупо. M-t-a--i------n-li-a--k--li-ta. M____ e_ m_____ l____ k________ M-t-a e- m-t-ä- l-i-n k-l-i-t-. ------------------------------- Mutta ei mitään liian kallista. 0
Имате ли можда ташну? E-kä k-si-a-ku-? E___ k__________ E-k- k-s-l-u-u-? ---------------- Ehkä käsilaukun? 0
Коју боју желите? M--k- vä-i-en halu-tte? M____ v______ h________ M-n-ä v-r-s-n h-l-a-t-? ----------------------- Minkä värisen haluatte? 0
Црну, браон или белу? Mu--an,-rusk--n v-i-val-oise-? M______ r______ v__ v_________ M-s-a-, r-s-e-n v-i v-l-o-s-n- ------------------------------ Mustan, ruskean vai valkoisen? 0
Велику или малу? I--n va----e---? I___ v__ p______ I-o- v-i p-e-e-? ---------------- Ison vai pienen? 0
Могу ли видети ову? S-i-in---k----a-tä--? S_______ k_____ t____ S-i-i-k- k-t-o- t-t-? --------------------- Saisinko katsoa tätä? 0
Је ли од коже? Onko-s- nah-a-? O___ s_ n______ O-k- s- n-h-a-? --------------- Onko se nahkaa? 0
Или је од вештачког материјала? Va--on-o se---o--a? V__ o___ s_ m______ V-i o-k- s- m-o-i-? ------------------- Vai onko se muovia? 0
Наравно, од коже. S- on ti-t---i- n-h--a. S_ o_ t________ n______ S- o- t-e-e-k-n n-h-a-. ----------------------- Se on tietenkin nahkaa. 0
То је нарочито добар квалитет. Tä-ä-o- eri--i--n -a-d-k-s. T___ o_ e________ l________ T-m- o- e-i-y-s-n l-a-u-a-. --------------------------- Tämä on erityisen laadukas. 0
А ташна је заиста повољна. J- kä-il--kk--on -ik-a-t--hy-i- -d---i-en. J_ k_________ o_ o_______ h____ e_________ J- k-s-l-u-k- o- o-k-a-t- h-v-n e-u-l-n-n- ------------------------------------------ Ja käsilaukku on oikeasti hyvin edullinen. 0
Ова ми се допада. P--än-t--tä. P____ t_____ P-d-n t-s-ä- ------------ Pidän tästä. 0
Ову ћу узети. Ot-- tä---. O___ t_____ O-a- t-m-n- ----------- Otan tämän. 0
Могу ли је евентуално заменити? Vo-nko--ah-o-l----ti -aiht---tä-än? V_____ m____________ v______ t_____ V-i-k- m-h-o-l-s-s-i v-i-t-a t-m-n- ----------------------------------- Voinko mahdollisesti vaihtaa tämän? 0
Подразумева се. T-t-aka-. T________ T-t-a-a-. --------- Tottakai. 0
Запаковаћемо је као поклон. P--ka-m-e sen lah--p---tt-ii-. P________ s__ l_______________ P-k-a-m-e s-n l-h-a-a-e-t-i-n- ------------------------------ Pakkaamme sen lahjapakettiiin. 0
Тамо преко је благајна. K-ssa on -u-ll-. K____ o_ t______ K-s-a o- t-o-l-. ---------------- Kassa on tuolla. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.