Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   fi Julkinen paikallisliikenne

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [kolmekymmentäkuusi]

Julkinen paikallisliikenne

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Где је аутобуска станица? M--s- o--b-s-------ki? M____ o_ b____________ M-s-ä o- b-s-i-y-ä-k-? ---------------------- Missä on bussipysäkki? 0
Који аутобус вози у центар? Mikä buss--a--a ke---staa-? M___ b____ a___ k__________ M-k- b-s-i a-a- k-s-u-t-a-? --------------------------- Mikä bussi ajaa keskustaan? 0
Коју линију морам узети? M-nk---uss-l-n--n-m--un p-täi----tt-a? M____ b__________ m____ p______ o_____ M-n-ä b-s-i-i-j-n m-n-n p-t-i-i o-t-a- -------------------------------------- Minkä bussilinjan minun pitäisi ottaa? 0
Морам ли преседати? Pitä----m-nu- va-ht----ussia? P______ m____ v______ b______ P-t-ä-ö m-n-n v-i-t-a b-s-i-? ----------------------------- Pitääkö minun vaihtaa bussia? 0
Где морам пресести? M---ä---nun-pi----vaiht-- b----a? M____ m____ p____ v______ b______ M-s-ä m-n-n p-t-ä v-i-t-a b-s-i-? --------------------------------- Missä minun pitää vaihtaa bussia? 0
Колико кошта карта? Mitä-yks- -ipp----ks-a? M___ y___ l____ m______ M-t- y-s- l-p-u m-k-a-? ----------------------- Mitä yksi lippu maksaa? 0
Колико станица има до центра? Kuink- mont- p-s---iä -n-----u---an? K_____ m____ p_______ o_ k__________ K-i-k- m-n-a p-s-k-i- o- k-s-u-t-a-? ------------------------------------ Kuinka monta pysäkkiä on keskustaan? 0
Морате овде изаћи. Tei-än --yt---j-----täs-- --i-. T_____ t_____ j____ t____ p____ T-i-ä- t-y-y- j-ä-ä t-s-ä p-i-. ------------------------------- Teidän täytyy jäädä tässä pois. 0
Морате изаћи назад. Teidä--t-y-y- ---dä-taka-a po-s. T_____ t_____ j____ t_____ p____ T-i-ä- t-y-y- j-ä-ä t-k-n- p-i-. -------------------------------- Teidän täytyy jäädä takana pois. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Se-r-av---e-r- ---ee - ---uu----päästä. S_______ m____ t____ 5 m_______ p______ S-u-a-v- m-t-o t-l-e 5 m-n-u-i- p-ä-t-. --------------------------------------- Seuraava metro tulee 5 minuutin päästä. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. S---a--a-r--t-o--u-u t-le--10 ---uutin -ääs-ä. S_______ r__________ t____ 1_ m_______ p______ S-u-a-v- r-i-i-v-u-u t-l-e 1- m-n-u-i- p-ä-t-. ---------------------------------------------- Seuraava raitiovaunu tulee 10 minuutin päästä. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. S---aa-a-b-ss--tu-e- -5-m-nu---- p-----. S_______ b____ t____ 1_ m_______ p______ S-u-a-v- b-s-i t-l-e 1- m-n-u-i- p-ä-t-. ---------------------------------------- Seuraava bussi tulee 15 minuutin päästä. 0
Када вози задњи метро? Mi--oi- ----ein-n--etro m-n-e? M______ v________ m____ m_____ M-l-o-n v-i-e-n-n m-t-o m-n-e- ------------------------------ Milloin viimeinen metro menee? 0
Када вози задњи трамвај? Mi----n--i---i-en ra--i--aun--m----? M______ v________ r__________ m_____ M-l-o-n v-i-e-n-n r-i-i-v-u-u m-n-e- ------------------------------------ Milloin viimeinen raitiovaunu menee? 0
Када вози задњи аутобус? M----in -iim--n-n b-s-i ---ee? M______ v________ b____ m_____ M-l-o-n v-i-e-n-n b-s-i m-n-e- ------------------------------ Milloin viimeinen bussi menee? 0
Имате ли возну карту? Onk--tei--ä -----li--ua? O___ t_____ m___________ O-k- t-i-l- m-t-a-i-p-a- ------------------------ Onko teillä matkalippua? 0
Возну карту? – Не, немам. M-t-ali-p--?-– Ei---i-ul-a -- -le matka-ip--a. M___________ – E__ m______ e_ o__ m___________ M-t-a-i-p-a- – E-, m-n-l-a e- o-e m-t-a-i-p-a- ---------------------------------------------- Matkalippua? – Ei, minulla ei ole matkalippua. 0
Онда морате платити казну. Si-te--t--d-n t-y-yy ---sa---a--o. S_____ t_____ t_____ m_____ s_____ S-t-e- t-i-ä- t-y-y- m-k-a- s-k-o- ---------------------------------- Sitten teidän täytyy maksaa sakko. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!