Рјечник

sr Ћаскање 3   »   fi Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [kaksikymmentäkaksi]

Small Talk 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Пушите ли? Po-t-t-e---t-? P_________ t__ P-l-a-t-k- t-? -------------- Poltatteko te? 0
Пре да. E-n-n---l--. E____ k_____ E-n-n k-l-ä- ------------ Ennen kyllä. 0
Али сада више не пушим. Mu-ta-nyt mi-ä ---enää p--ta. M____ n__ m___ e_ e___ p_____ M-t-a n-t m-n- e- e-ä- p-l-a- ----------------------------- Mutta nyt minä en enää polta. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? H---it-ee-ö-t--t------p---a-? H__________ t____ j__ p______ H-i-i-s-e-ö t-i-ä j-s p-l-a-? ----------------------------- Häiritseekö teitä jos poltan? 0
Не, апсолутно не. Ei- e---tt-m--t----. E__ e___________ e__ E-, e-d-t-o-a-t- e-. -------------------- Ei, ehdottomasti ei. 0
Не смета ми. S---i hai-taa --nu-. S_ e_ h______ m_____ S- e- h-i-t-a m-n-a- -------------------- Se ei haittaa minua. 0
Хоћете ли попити нешто? Ju-t-e-- j---in? J_______ j______ J-o-t-k- j-t-i-? ---------------- Juotteko jotain? 0
Један коњак? K----kk-a? K_________ K-n-a-k-a- ---------- Konjakkia? 0
Не, радије пиво. E-, m-e--umm----lutta. E__ m_________ o______ E-, m-e-u-m-i- o-u-t-. ---------------------- Ei, mieluummin olutta. 0
Путујете ли много? Mat-u-t--t----pa-jo-? M____________ p______ M-t-u-t-t-e-o p-l-o-? --------------------- Matkustatteko paljon? 0
Да, већином су то пословна путовања. Ky-l---us---m-te- ------t -y-m-tkoja. K_____ u_________ n_ o___ t__________ K-l-ä- u-e-m-i-e- n- o-a- t-ö-a-k-j-. ------------------------------------- Kyllä, useimmiten ne ovat työmatkoja. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. M---a---t-olemme -ääl-----mal--. M____ n__ o_____ t_____ l_______ M-t-a n-t o-e-m- t-ä-l- l-m-l-a- -------------------------------- Mutta nyt olemme täällä lomalla. 0
Каква врућина! M-k- ku-mu--! M___ k_______ M-k- k-u-u-s- ------------- Mikä kuumuus! 0
Да, данас је стварно вруће. K-l----tän-ä- o- oi-ei- -u--a. K_____ t_____ o_ o_____ k_____ K-l-ä- t-n-ä- o- o-k-i- k-u-a- ------------------------------ Kyllä, tänään on oikein kuuma. 0
Хајдемо на балкон. M--nä----a-vekke--l-. M______ p____________ M-n-ä-n p-r-e-k-e-l-. --------------------- Mennään parvekkeelle. 0
Сутра ће овде бити забава. Huomenn- t-ällä on b---et. H_______ t_____ o_ b______ H-o-e-n- t-ä-l- o- b-l-e-. -------------------------- Huomenna täällä on bileet. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Tul------ -ek-n? T________ t_____ T-l-t-e-o t-k-n- ---------------- Tuletteko tekin? 0
Да, ми смо такође позвани. Kyl--,--e---t on-m--s-ku-s-t-u. K_____ m_____ o_ m___ k________ K-l-ä- m-i-ä- o- m-ö- k-t-u-t-. ------------------------------- Kyllä, meidät on myös kutsuttu. 0

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…