Рјечник

sr Питати за пут   »   fi Kysyä tietä

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [neljäkymmentä]

Kysyä tietä

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Извините! An-eek-i! A________ A-t-e-s-! --------- Anteeksi! 0
Можете ли ми помоћи? V-i--ttek--aut-aa mi--a? V_________ a_____ m_____ V-i-i-t-k- a-t-a- m-n-a- ------------------------ Voisitteko auttaa minua? 0
Где овде има добар ресторан? Mis-ä-o---y-ä-ra-in--la? M____ o_ h___ r_________ M-s-ä o- h-v- r-v-n-o-a- ------------------------ Missä on hyvä ravintola? 0
Идите лево иза угла. Menkä- -------l---ku-m---jä-kee-. M_____ v_________ k_____ j_______ M-n-ä- v-s-m-a-l- k-l-a- j-l-e-n- --------------------------------- Menkää vasemmalle kulman jälkeen. 0
Затим идите право један део пута. Me---ä s-tte- ---än-ma--aa-s--r-a-. M_____ s_____ v____ m_____ s_______ M-n-ä- s-t-e- v-h-n m-t-a- s-o-a-n- ----------------------------------- Menkää sitten vähän matkaa suoraan. 0
Затим идите стотину метара удесно. S----ä--een --n-ää---ta m--r-ä---kealle. S__ j______ m_____ s___ m_____ o________ S-n j-l-e-n m-n-ä- s-t- m-t-i- o-k-a-l-. ---------------------------------------- Sen jälkeen menkää sata metriä oikealle. 0
Можете такође узети аутобус. Voi-te -------y-s b-ssin. V_____ o____ m___ b______ V-i-t- o-t-a m-ö- b-s-i-. ------------------------- Voitte ottaa myös bussin. 0
Можете такође узети трамвај. V-i--e o---a ---- r-itiova-n-n. V_____ o____ m___ r____________ V-i-t- o-t-a m-ö- r-i-i-v-u-u-. ------------------------------- Voitte ottaa myös raitiovaunun. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Vo---e-------ja- -i-un--er-s-ä--. V_____ m___ a___ m____ p_________ V-i-t- m-ö- a-a- m-n-n p-r-s-ä-i- --------------------------------- Voitte myös ajaa minun perässäni. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? M-t---pää-------k-pall---a-i-n--l-? M____ p_____ j_____________________ M-t-n p-ä-e- j-l-a-a-l-s-a-i-n-l-e- ----------------------------------- Miten pääsen jalkapallostadionille? 0
Пређите мост! Yl------ä ----a! Y________ s_____ Y-i-t-k-ä s-l-a- ---------------- Ylittäkää silta! 0
Возите кроз тунел! A---a--t----lin----i! A_____ t_______ l____ A-a-a- t-n-e-i- l-p-! --------------------- Ajakaa tunnelin läpi! 0
Возите до трећег семафора. Aja-aa---l--n-ille ----enn-val-----. A_____ k__________ l________________ A-a-a- k-l-a-s-l-e l-i-e-n-v-l-i-l-. ------------------------------------ Ajakaa kolmansille liikennevaloille. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Käänt---ä ---te---ns--m-i-e--k--u-oi-e---e. K________ s_____ e__________ k___ o________ K-ä-t-k-ä s-t-e- e-s-m-ä-n-n k-t- o-k-a-l-. ------------------------------------------- Kääntykää sitten ensimmäinen katu oikealle. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Aj-kaa s-tt-- s-uraa--- rist-yksen y--. A_____ s_____ s________ r_________ y___ A-a-a- s-t-e- s-u-a-v-n r-s-e-k-e- y-i- --------------------------------------- Ajakaa sitten seuraavan risteyksen yli. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? A-----s-, m-te--pä-se---entok--t--le? A________ m____ p_____ l_____________ A-t-e-s-, m-t-n p-ä-e- l-n-o-e-t-l-e- ------------------------------------- Anteeksi, miten pääsen lentokentälle? 0
Најбоље је да узмете метро. Ottak-------ui--n-m-tr-. O______ m________ m_____ O-t-k-a m-e-u-t-n m-t-o- ------------------------ Ottakaa mieluiten metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. A-a-------- p-----ysäki--e. A_____ v___ p______________ A-a-a- v-i- p-ä-e-y-ä-i-l-. --------------------------- Ajakaa vain päätepysäkille. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!