Рјечник

sr Питати за пут   »   fi Kysyä tietä

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [neljäkymmentä]

Kysyä tietä

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Извините! An-ee--i! Anteeksi! A-t-e-s-! --------- Anteeksi! 0
Можете ли ми помоћи? V--sitt-ko------a --n--? Voisitteko auttaa minua? V-i-i-t-k- a-t-a- m-n-a- ------------------------ Voisitteko auttaa minua? 0
Где овде има добар ресторан? M-ss- -n h----r----t-l-? Missä on hyvä ravintola? M-s-ä o- h-v- r-v-n-o-a- ------------------------ Missä on hyvä ravintola? 0
Идите лево иза угла. Men--- v--e--alle -------j-l-e--. Menkää vasemmalle kulman jälkeen. M-n-ä- v-s-m-a-l- k-l-a- j-l-e-n- --------------------------------- Menkää vasemmalle kulman jälkeen. 0
Затим идите право један део пута. Men--- s---en--äh-n ---k-a-s-o--an. Menkää sitten vähän matkaa suoraan. M-n-ä- s-t-e- v-h-n m-t-a- s-o-a-n- ----------------------------------- Menkää sitten vähän matkaa suoraan. 0
Затим идите стотину метара удесно. S-- -ä--e-n me---- sa-- m-tr---o--ea-le. Sen jälkeen menkää sata metriä oikealle. S-n j-l-e-n m-n-ä- s-t- m-t-i- o-k-a-l-. ---------------------------------------- Sen jälkeen menkää sata metriä oikealle. 0
Можете такође узети аутобус. V----e-----a my-s -ussin. Voitte ottaa myös bussin. V-i-t- o-t-a m-ö- b-s-i-. ------------------------- Voitte ottaa myös bussin. 0
Можете такође узети трамвај. V--tte-otta- m--s----t--va-n-n. Voitte ottaa myös raitiovaunun. V-i-t- o-t-a m-ö- r-i-i-v-u-u-. ------------------------------- Voitte ottaa myös raitiovaunun. 0
Можете такође једноставно возити за мном. V-i--e m--- aj---m---n----ä---n-. Voitte myös ajaa minun perässäni. V-i-t- m-ö- a-a- m-n-n p-r-s-ä-i- --------------------------------- Voitte myös ajaa minun perässäni. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? M-t-- pä-sen -alka------------il--? Miten pääsen jalkapallostadionille? M-t-n p-ä-e- j-l-a-a-l-s-a-i-n-l-e- ----------------------------------- Miten pääsen jalkapallostadionille? 0
Пређите мост! Y-i----ä----lt-! Ylittäkää silta! Y-i-t-k-ä s-l-a- ---------------- Ylittäkää silta! 0
Возите кроз тунел! Aj-kaa --n------läp-! Ajakaa tunnelin läpi! A-a-a- t-n-e-i- l-p-! --------------------- Ajakaa tunnelin läpi! 0
Возите до трећег семафора. Aj-k-a-k--m-n--ll--l-i--n---alo-l--. Ajakaa kolmansille liikennevaloille. A-a-a- k-l-a-s-l-e l-i-e-n-v-l-i-l-. ------------------------------------ Ajakaa kolmansille liikennevaloille. 0
Скрените затим у прву улицу десно. K--n-y-ää sitt-n--ns-mmäi-en-katu-o-ke--le. Kääntykää sitten ensimmäinen katu oikealle. K-ä-t-k-ä s-t-e- e-s-m-ä-n-n k-t- o-k-a-l-. ------------------------------------------- Kääntykää sitten ensimmäinen katu oikealle. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. A----a --t-en --u-a-v-n-r-s-ey-s-n----. Ajakaa sitten seuraavan risteyksen yli. A-a-a- s-t-e- s-u-a-v-n r-s-e-k-e- y-i- --------------------------------------- Ajakaa sitten seuraavan risteyksen yli. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? An--ek--, m---- pä-sen len-o-entäl-e? Anteeksi, miten pääsen lentokentälle? A-t-e-s-, m-t-n p-ä-e- l-n-o-e-t-l-e- ------------------------------------- Anteeksi, miten pääsen lentokentälle? 0
Најбоље је да узмете метро. Ot---aa ----------m-tr-. Ottakaa mieluiten metro. O-t-k-a m-e-u-t-n m-t-o- ------------------------ Ottakaa mieluiten metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. Aja-a- v-i--pä-tep---ki---. Ajakaa vain päätepysäkille. A-a-a- v-i- p-ä-e-y-ä-i-l-. --------------------------- Ajakaa vain päätepysäkille. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!