Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   es Transporte Público

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [treinta y seis]

Transporte Público

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Где је аутобуска станица? ¿--n-e-es-á la --ra-a--e---ut-b--? ¿_____ e___ l_ p_____ d__ a_______ ¿-ó-d- e-t- l- p-r-d- d-l a-t-b-s- ---------------------------------- ¿Dónde está la parada del autobús?
Који аутобус вози у центар? ¿Q-- -u--bú---- al-ce-t-o? ¿___ a______ v_ a_ c______ ¿-u- a-t-b-s v- a- c-n-r-? -------------------------- ¿Qué autobús va al centro?
Коју линију морам узети? ¿Qu--l-ne- te-go---e --ge-? ¿___ l____ t____ q__ c_____ ¿-u- l-n-a t-n-o q-e c-g-r- --------------------------- ¿Qué línea tengo que coger?
Морам ли преседати? ¿Debo--acer-t--s---do /-ca-b--r-de-au--bús? ¿____ h____ t________ / c______ d_ a_______ ¿-e-o h-c-r t-a-b-r-o / c-m-i-r d- a-t-b-s- ------------------------------------------- ¿Debo hacer trasbordo / cambiar de autobús?
Где морам пресести? ¿Dó-d----bo h-cer -ra----d--- cam-i-r? ¿_____ d___ h____ t________ / c_______ ¿-ó-d- d-b- h-c-r t-a-b-r-o / c-m-i-r- -------------------------------------- ¿Dónde debo hacer trasbordo / cambiar?
Колико кошта карта? ¿--á--o -a-e-un ---le--? ¿______ v___ u_ b_______ ¿-u-n-o v-l- u- b-l-e-e- ------------------------ ¿Cuánto vale un billete?
Колико станица има до центра? ¿Cuán--s--a----s------a-ta-el--entr-? ¿_______ p______ h__ h____ e_ c______ ¿-u-n-a- p-r-d-s h-y h-s-a e- c-n-r-? ------------------------------------- ¿Cuántas paradas hay hasta el centro?
Морате овде изаћи. Tiene (---e-) ------ja---qu-. T____ (______ q__ b____ a____ T-e-e (-s-e-) q-e b-j-r a-u-. ----------------------------- Tiene (usted) que bajar aquí.
Морате изаћи назад. Ti-n- --s-ed) ----b-jar --r -e--ás. T____ (______ q__ b____ p__ d______ T-e-e (-s-e-) q-e b-j-r p-r d-t-á-. ----------------------------------- Tiene (usted) que bajar por detrás.
Следећи метро долази за 5 минута. El -----m- m---o--asa -ent-o--- 5 m--ut--. E_ p______ m____ p___ d_____ d_ 5 m_______ E- p-ó-i-o m-t-o p-s- d-n-r- d- 5 m-n-t-s- ------------------------------------------ El próximo metro pasa dentro de 5 minutos.
Следећи трамвај долази за 10 минута. E- p-ó-i-o----------a-- ---t-- d--1- ---u--s. E_ p______ t______ p___ d_____ d_ 1_ m_______ E- p-ó-i-o t-a-v-a p-s- d-n-r- d- 1- m-n-t-s- --------------------------------------------- El próximo tranvía pasa dentro de 10 minutos.
Следећи аутобус долази за 15 минута. E-----ximo-a-t-bús----- -en-r--de -5 -i-uto-. E_ p______ a______ p___ d_____ d_ 1_ m_______ E- p-ó-i-o a-t-b-s p-s- d-n-r- d- 1- m-n-t-s- --------------------------------------------- El próximo autobús pasa dentro de 15 minutos.
Када вози задњи метро? ¿- -ué---ra---sa e- -lti-o m--r-? ¿_ q__ h___ p___ e_ ú_____ m_____ ¿- q-é h-r- p-s- e- ú-t-m- m-t-o- --------------------------------- ¿A qué hora pasa el último metro?
Када вози задњи трамвај? ¿A -ué-h-ra ------l-úl--m- tra-v-a? ¿_ q__ h___ p___ e_ ú_____ t_______ ¿- q-é h-r- p-s- e- ú-t-m- t-a-v-a- ----------------------------------- ¿A qué hora pasa el último tranvía?
Када вози задњи аутобус? ¿A---é--o-a--a-- e--ú---m--a--o-ú-? ¿_ q__ h___ p___ e_ ú_____ a_______ ¿- q-é h-r- p-s- e- ú-t-m- a-t-b-s- ----------------------------------- ¿A qué hora pasa el último autobús?
Имате ли возну карту? ¿--e-- (-----)-b---et-? ¿_____ (______ b_______ ¿-i-n- (-s-e-) b-l-e-e- ----------------------- ¿Tiene (usted) billete?
Возну карту? – Не, немам. ¿B--------–-No--n---engo---llet-. ¿________ – N__ n_ t____ b_______ ¿-i-l-t-? – N-, n- t-n-o b-l-e-e- --------------------------------- ¿Billete? – No, no tengo billete.
Онда морате платити казну. Pues t-ndr--(-sted)-qu--pag----n- -ul-a. P___ t_____ (______ q__ p____ u__ m_____ P-e- t-n-r- (-s-e-) q-e p-g-r u-a m-l-a- ---------------------------------------- Pues tendrá (usted) que pagar una multa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шпански (1-100) МП3 шпански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!