Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   nl Openbaar vervoer

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [zesendertig]

Openbaar vervoer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Где је аутобуска станица? Wa----s d- ----al--? W___ i_ d_ b________ W-a- i- d- b-s-a-t-? -------------------- Waar is de bushalte? 0
Који аутобус вози у центар? W-lke b------dt -- naa--h-t c--trum? W____ b__ r____ e_ n___ h__ c_______ W-l-e b-s r-j-t e- n-a- h-t c-n-r-m- ------------------------------------ Welke bus rijdt er naar het centrum? 0
Коју линију морам узети? W-lk- --s-mo-- i- ----n? W____ b__ m___ i_ n_____ W-l-e b-s m-e- i- n-m-n- ------------------------ Welke bus moet ik nemen? 0
Морам ли преседати? Moet--k--verst-p--n? M___ i_ o___________ M-e- i- o-e-s-a-p-n- -------------------- Moet ik overstappen? 0
Где морам пресести? W-ar -oet -k-o--r----p--? W___ m___ i_ o___________ W-a- m-e- i- o-e-s-a-p-n- ------------------------- Waar moet ik overstappen? 0
Колико кошта карта? H--vee- ko-- -en -a---je? H______ k___ e__ k_______ H-e-e-l k-s- e-n k-a-t-e- ------------------------- Hoeveel kost een kaartje? 0
Колико станица има до центра? Ho---el---l-es zijn h----aa- --- -e-t-u-? H______ h_____ z___ h__ n___ h__ c_______ H-e-e-l h-l-e- z-j- h-t n-a- h-t c-n-r-m- ----------------------------------------- Hoeveel haltes zijn het naar het centrum? 0
Морате овде изаћи. U ---t---e-----s-a--en. U m___ h___ u__________ U m-e- h-e- u-t-t-p-e-. ----------------------- U moet hier uitstappen. 0
Морате изаћи назад. U -o-- ---ter-a--ui--------. U m___ a________ u__________ U m-e- a-h-e-a-n u-t-t-p-e-. ---------------------------- U moet achteraan uitstappen. 0
Следећи метро долази за 5 минута. D- --lg-n-- met-o-kom--ov-r -------en. D_ v_______ m____ k___ o___ 5 m_______ D- v-l-e-d- m-t-o k-m- o-e- 5 m-n-t-n- -------------------------------------- De volgende metro komt over 5 minuten. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. D---ol---de-t-a----m- ---- -0--inut-n. D_ v_______ t___ k___ o___ 1_ m_______ D- v-l-e-d- t-a- k-m- o-e- 1- m-n-t-n- -------------------------------------- De volgende tram komt over 10 minuten. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. D--v-lg-n-e-b---ko-t -v-r-1--m-n-ten. D_ v_______ b__ k___ o___ 1_ m_______ D- v-l-e-d- b-s k-m- o-e- 1- m-n-t-n- ------------------------------------- De volgende bus komt over 15 minuten. 0
Када вози задњи метро? Wa--ee---a-t-de ------e m-t-o? W______ g___ d_ l______ m_____ W-n-e-r g-a- d- l-a-s-e m-t-o- ------------------------------ Wanneer gaat de laatste metro? 0
Када вози задњи трамвај? W--neer --a---e -a-tst- t-am? W______ g___ d_ l______ t____ W-n-e-r g-a- d- l-a-s-e t-a-? ----------------------------- Wanneer gaat de laatste tram? 0
Када вози задњи аутобус? W---eer-ga-t d- -aa-ste ---? W______ g___ d_ l______ b___ W-n-e-r g-a- d- l-a-s-e b-s- ---------------------------- Wanneer gaat de laatste bus? 0
Имате ли возну карту? H--ft-u---- -a-rtj-? H____ u e__ k_______ H-e-t u e-n k-a-t-e- -------------------- Heeft u een kaartje? 0
Возну карту? – Не, немам. Een-k--rtje? – Nee,--k h-- ---- ka----e. E__ k_______ – N___ i_ h__ g___ k_______ E-n k-a-t-e- – N-e- i- h-b g-e- k-a-t-e- ---------------------------------------- Een kaartje? – Nee, ik heb geen kaartje. 0
Онда морате платити казну. D-- m-e- --e---boete-be-a-en. D__ m___ u e__ b____ b_______ D-n m-e- u e-n b-e-e b-t-l-n- ----------------------------- Dan moet u een boete betalen. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!