Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   da Lokaltrafik

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [seksogtredive]

Lokaltrafik

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Где је аутобуска станица? Hv---er--us---p--stedet? H___ e_ b_______________ H-o- e- b-s-t-p-e-t-d-t- ------------------------ Hvor er busstoppestedet? 0
Који аутобус вози у центар? H-i--en--u- kør-r-til centr-m? H______ b__ k____ t__ c_______ H-i-k-n b-s k-r-r t-l c-n-r-m- ------------------------------ Hvilken bus kører til centrum? 0
Коју линију морам узети? Hv-lke- li-je sk-l--eg tag-? H______ l____ s___ j__ t____ H-i-k-n l-n-e s-a- j-g t-g-? ---------------------------- Hvilken linje skal jeg tage? 0
Морам ли преседати? Sk---jeg sk--te? S___ j__ s______ S-a- j-g s-i-t-? ---------------- Skal jeg skifte? 0
Где морам пресести? H--r--k-l -e---k-fte? H___ s___ j__ s______ H-o- s-a- j-g s-i-t-? --------------------- Hvor skal jeg skifte? 0
Колико кошта карта? Hva- ---ter-e---i-l--? H___ k_____ e_ b______ H-a- k-s-e- e- b-l-e-? ---------------------- Hvad koster en billet? 0
Колико станица има до центра? Hvor m--g- stop-e-ted-r -- --r -il ----ru-? H___ m____ s___________ e_ d__ t__ c_______ H-o- m-n-e s-o-p-s-e-e- e- d-r t-l c-n-r-m- ------------------------------------------- Hvor mange stoppesteder er der til centrum? 0
Морате овде изаћи. D--s-a- -- he-. D_ s___ a_ h___ D- s-a- a- h-r- --------------- Du skal af her. 0
Морате изаћи назад. D- --al--t- -f-bag-r--. D_ s___ s__ a_ b_______ D- s-a- s-å a- b-g-r-t- ----------------------- Du skal stå af bagerst. 0
Следећи метро долази за 5 минута. D-- ---t- (-etr----g--o-m-- ---5 -i-utt--. D__ n____ (_________ k_____ o_ 5 m________ D-t n-s-e (-e-r-)-o- k-m-e- o- 5 m-n-t-e-. ------------------------------------------ Det næste (metro)tog kommer om 5 minutter. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. D-n n---- --o-v-----o--er--- -- ---u-ter. D__ n____ s_______ k_____ o_ 1_ m________ D-n n-s-e s-o-v-g- k-m-e- o- 1- m-n-t-e-. ----------------------------------------- Den næste sporvogn kommer om 10 minutter. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. D------t- -----------om--5 -i---t-r. D__ n____ b__ k_____ o_ 1_ m________ D-n n-s-e b-s k-m-e- o- 1- m-n-t-e-. ------------------------------------ Den næste bus kommer om 15 minutter. 0
Када вози задњи метро? H--r--- gå- d-- sid-t- (-et--)to-? H______ g__ d__ s_____ (__________ H-o-n-r g-r d-t s-d-t- (-e-r-)-o-? ---------------------------------- Hvornår går det sidste (metro)tog? 0
Када вози задњи трамвај? H--rn-r ----den-----t- -p--v--n? H______ g__ d__ s_____ s________ H-o-n-r g-r d-n s-d-t- s-o-v-g-? -------------------------------- Hvornår går den sidste sporvogn? 0
Када вози задњи аутобус? H----år --- de- --ds-- ---? H______ g__ d__ s_____ b___ H-o-n-r g-r d-n s-d-t- b-s- --------------------------- Hvornår går den sidste bus? 0
Имате ли возну карту? Ha- -- -ø-eko-t? H__ d_ k________ H-r d- k-r-k-r-? ---------------- Har du kørekort? 0
Возну карту? – Не, немам. E- kørekor-- – ---,-d-t-har-je- -k-e. E_ k________ – N___ d__ h__ j__ i____ E- k-r-k-r-? – N-j- d-t h-r j-g i-k-. ------------------------------------- Et kørekort? – Nej, det har jeg ikke. 0
Онда морате платити казну. Så-skal du--e--le en bø-e. S_ s___ d_ b_____ e_ b____ S- s-a- d- b-t-l- e- b-d-. -------------------------- Så skal du betale en bøde. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!