Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   th การขนส่งมวลชน

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [สามสิบหก]

sǎm-sìp-hòk

การขนส่งมวลชน

gan-kǒn-sòng-muan-chon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Где је аутобуска станица? ป้--รถโ--ส----ู่-ี่ไหน -รั- ---ะ? ป้________________ ค__ / ค__ ป-า-ร-โ-ย-า-อ-ู-ท-่-ห- ค-ั- / ค-? --------------------------------- ป้ายรถโดยสารอยู่ที่ไหน ครับ / คะ? 0
bha-i-r----do-----n----yo-o-te----ǎi---a-p-k-́ b_____________________________________ b-a-i-r-́---o---a-n-a---o-o-t-̂---a-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------------- bhâi-rót-doy-sǎn-à-yôo-têe-nǎi-kráp-ká
Који аутобус вози у центар? รถ---์-ันไห--ป-ล---มื-- ค--บ-/-ค-? ร___________________ ค__ / ค__ ร-เ-ล-ค-น-ห-ไ-ก-า-เ-ื-ง ค-ั- / ค-? ---------------------------------- รถเมล์คันไหนไปกลางเมือง ครับ / คะ? 0
r-́---ay--a----̌--bh-------g-----ng---á--ká r________________________________________ r-́---a---a---a-i-b-a---l-n---e-a-g-k-a-p-k-́ --------------------------------------------- rót-may-kan-nǎi-bhai-glang-meuang-kráp-ká
Коју линију морам узети? ผม---ด-ฉ----้-ง-ป-าย-ห- คร-- / --? ผ_ / ดิ__ ต้__________ ค__ / ค__ ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ไ-ส-ย-ห- ค-ั- / ค-? ---------------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องไปสายไหน ครับ / คะ? 0
p--m-d----ha---dh--wn----------i--a-i-k--́---á p______________________________________ p-̌---i---h-̌---h-̂-n---h-i-s-̌---a-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-bhai-sǎi-nǎi-kráp-ká
Морам ли преседати? ผ--- ดิฉ-น--้-ง-่--ถไ-ม-ค--บ --ค-? ผ_ / ดิ__ ต้_________ ค__ / ค__ ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ต-อ-ถ-ห- ค-ั- / ค-? ---------------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องต่อรถไหม ครับ / คะ? 0
po---di----a-n-dhâw---dh-------t-m--i-kra-p--á p______________________________________ p-̌---i---h-̌---h-̂-n---h-̀---o-t-m-̌---r-́---a- ------------------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-dhâwng-dhàw-rót-mǎi-kráp-ká
Где морам пресести? ผ- --ดิ-ั--ต้อ-ต่อ--ที-ไ-- ---------? ผ_ / ดิ__ ต้__________ ค__ / ค__ ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ต-อ-ถ-ี-ไ-น ค-ั- / ค-? ------------------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องต่อรถที่ไหน ครับ / คะ? 0
p--m-di--c-a-n--hâ--g-d--̀--ró----̂e----i--rá---á p__________________________________________ p-̌---i---h-̌---h-̂-n---h-̀---o-t-t-̂---a-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-dhàw-rót-têe-nǎi-kráp-ká
Колико кошта карта? ต-๋วรถ----เท---ร-ค--บ---คะ? ตั๋____________ ค__ / ค__ ต-๋-ร-ร-ค-เ-่-ไ- ค-ั- / ค-? --------------------------- ตั๋วรถราคาเท่าไร ครับ / คะ? 0
d-u---r--t--a-ka---̂o-r-i--rá----́ d_____________________________ d-u-a-r-́---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------- dhǔa-rót-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Колико станица има до центра? กี-ป-าย----จ---ง--า-เ--อง-ครับ - ค-? กี่__________________ ค__ / ค__ ก-่-้-ย-่-น-ะ-ึ-ก-า-เ-ื-ง ค-ั- / ค-? ------------------------------------ กี่ป้ายก่อนจะถึงกลางเมือง ครับ / คะ? 0
g-̀e--h-̂i--àw---------u-g----ng----an---r-́--k-́ g__________________________________________ g-̀---h-̂---a-w---a---e-u-g-g-a-g-m-u-n---r-́---a- -------------------------------------------------- gèe-bhâi-gàwn-jà-těung-glang-meuang-kráp-ká
Морате овде изаћи. คุณต-อ---รถ--่-ี่ --ั- /--่ะ คุ__________ ค__ / ค่_ ค-ณ-้-ง-ง-ถ-ี-น-่ ค-ั- / ค-ะ ---------------------------- คุณต้องลงรถที่นี่ ครับ / ค่ะ 0
k-on--hâ-n--l----ro-t-te-e------kr-́--k-̂ k___________________________________ k-o---h-̂-n---o-g-r-́---e-e-n-̂---r-́---a- ------------------------------------------ koon-dhâwng-long-rót-têe-nêe-kráp-kâ
Морате изаћи назад. ค-ณต้องล-ข---ห-ั--ค----/ -่ะ คุ____________ ค__ / ค่_ ค-ณ-้-ง-ง-้-ง-ล-ง ค-ั- / ค-ะ ---------------------------- คุณต้องลงข้างหลัง ครับ / ค่ะ 0
ko-n----̂wn--l--g-k-̂ng--a--g--r-́--k-̂ k_________________________________ k-o---h-̂-n---o-g-k-̂-g-l-̌-g-k-a-p-k-̂ --------------------------------------- koon-dhâwng-long-kâng-lǎng-kráp-kâ
Следећи метро долази за 5 минута. อี----น--ีรถไ--บว---อไ-จะมา--รับ-/--ะ อี______________________ ค__ / ค_ อ-ก-้-น-ท-ร-ไ-ข-ว-ต-อ-ป-ะ-า ค-ั- / ค- ------------------------------------- อีกห้านาทีรถไฟขบวนต่อไปจะมา ครับ / คะ 0
e--k--a---a-t-----́--fai-k--p-wo----a-w----i-j-̀-------́---á è____________________________________________________ e-e---a---a-t-e-r-́---a---o-p-w-n-d-a-w-b-a---a---a-k-a-p-k-́ ------------------------------------------------------------- èek-hâ-na-tee-rót-fai-kòp-won-dhàw-bhai-jà-ma-kráp-ká
Следећи трамвај долази за 10 минута. อ--ส-บ-า---ถร-งข-วน-่อไ----- ค-ั----คะ อี_______________________ ค__ / ค_ อ-ก-ิ-น-ท-ร-ร-ง-บ-น-่-ไ-จ-ม- ค-ั- / ค- -------------------------------------- อีกสิบนาทีรถรางขบวนต่อไปจะมา ครับ / คะ 0
e-ek-------a---e------rang---̀--w-n-d---w-bh-i-----ma----́p---́ è______________________________________________________ e-e---i-p-n---e---o-t-r-n---o-p-w-n-d-a-w-b-a---a---a-k-a-p-k-́ --------------------------------------------------------------- èek-sìp-na-tee-rót-rang-kòp-won-dhàw-bhai-jà-ma-kráp-ká
Следећи аутобус долази за 15 минута. อ-ก-ิบ---นา-ี----ล์--นต----จะม--ค--- ---ะ อี_______________________ ค__ / ค_ อ-ก-ิ-ห-า-า-ี-ถ-ม-์-ั-ต-อ-ป-ะ-า ค-ั- / ค- ----------------------------------------- อีกสิบห้านาทีรถเมล์คันต่อไปจะมา ครับ / คะ 0
e-e-----p-hâ-n---ee-r-----a---a--dh--w--h---j-̀-m--k-a---k-́ è____________________________________________________ e-e---i-p-h-̂-n---e---o-t-m-y-k-n-d-a-w-b-a---a---a-k-a-p-k-́ ------------------------------------------------------------- èek-sìp-hâ-na-tee-rót-may-kan-dhàw-bhai-jà-ma-kráp-ká
Када вози задњи метро? รถ-ฟ-ต--ิ-เ---ย-ส---้า-เม-่อไร---ับ /---? ร_____________________ ค__ / ค__ ร-ไ-ใ-้-ิ-เ-ี-ย-ส-ด-้-ย-ม-่-ไ- ค-ั- / ค-? ----------------------------------------- รถไฟใต้ดินเที่ยวสุดท้ายเมื่อไร ครับ / คะ? 0
rót-----dha----in-t-̂e--s-̀ot-ta-i-me-u--r---k--́p--á r______________________________________________ r-́---a---h-̂---i---e-e---o-o---a-i-m-̂-a-r-i-k-a-p-k-́ ------------------------------------------------------- rót-fai-dhâi-din-têeo-sòot-tái-mêua-rai-kráp-ká
Када вози задњи трамвај? รถรา------ว--ดท-าย-ม--อ-ร--ร---/ คะ? ร__________________ ค__ / ค__ ร-ร-ง-ท-่-ว-ุ-ท-า-เ-ื-อ-ร ค-ั- / ค-? ------------------------------------ รถรางเที่ยวสุดท้ายเมื่อไร ครับ / คะ? 0
r-́t--an--têeo---̀-t--ái-----a-ra--kra-p---́ r______________________________________ r-́---a-g-t-̂-o-s-̀-t-t-́---e-u---a---r-́---a- ---------------------------------------------- rót-rang-têeo-sòot-tái-mêua-rai-kráp-ká
Када вози задњи аутобус? รถเ-ล์เ---ย-สุ--้าย-ม-่อไ--ค--บ --ค-? ร__________________ ค__ / ค__ ร-เ-ล-เ-ี-ย-ส-ด-้-ย-ม-่-ไ- ค-ั- / ค-? ------------------------------------- รถเมล์เที่ยวสุดท้ายเมื่อไร ครับ / คะ? 0
r-́t-may---̂-o---̀----ái-m--u----i-kra-p-k-́ r_____________________________________ r-́---a---e-e---o-o---a-i-m-̂-a-r-i-k-a-p-k-́ --------------------------------------------- rót-may-têeo-sòot-tái-mêua-rai-kráp-ká
Имате ли возну карту? คุ-ม---๋--ถไหม คร-บ - -ะ? คุ_________ ค__ / ค__ ค-ณ-ี-ั-ว-ถ-ห- ค-ั- / ค-? ------------------------- คุณมีตั๋วรถไหม ครับ / คะ? 0
koo---e---h--a--o-t--------------́ k____________________________ k-o---e---h-̌---o-t-m-̌---r-́---a- ---------------------------------- koon-mee-dhǔa-rót-mǎi-kráp-ká
Возну карту? – Не, немам. ต---ร--รือ--ไม่ม-----/ ด-ฉ-น-ม่-ี-ั๋ว-- ---บ-- คะ ตั๋_______ ไ__ ผ_ / ดิ_________ ค__ / ค_ ต-๋-ร-ห-ื-? ไ-่-ี ผ- / ด-ฉ-น-ม-ม-ต-๋-ร- ค-ั- / ค- ------------------------------------------------- ตั๋วรถหรือ? ไม่มี ผม / ดิฉันไม่มีตั๋วรถ ครับ / คะ 0
dh----rót-r-----â--mee-p-̌m--ì-cha-n--â---ee-d-u---rót---a-p--á d________________________________________________________ d-u-a-r-́---e-u-m-̂---e---o-m-d-̀-c-a-n-m-̂---e---h-̌---o-t-k-a-p-k-́ --------------------------------------------------------------------- dhǔa-rót-rěu-mâi-mee-pǒm-dì-chǎn-mâi-mee-dhǔa-rót-kráp-ká
Онда морате платити казну. งั้น---ต้อ-เ-ี-ค่าปรับ ค--บ / -ะ งั้______________ ค__ / ค_ ง-้-ค-ณ-้-ง-ส-ย-่-ป-ั- ค-ั- / ค- -------------------------------- งั้นคุณต้องเสียค่าปรับ ครับ / คะ 0
ng-́--ko-----a---g--i-a-kâp--a-p--r--p---́ n___________________________________ n-a-n-k-o---h-̂-n---i-a-k-̂---a-p-k-a-p-k-́ ------------------------------------------- ngán-koon-dhâwng-sǐa-kâp-ráp-kráp-ká

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!