Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   it Trasporti pubblici

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trentasei]

Trasporti pubblici

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Где је аутобуска станица? Do-’è-l-------t- -ell’a---bus? D____ l_ f______ d____________ D-v-è l- f-r-a-a d-l-’-u-o-u-? ------------------------------ Dov’è la fermata dell’autobus? 0
Који аутобус вози у центар? Q--l-----o--------n-ce-t-o? Q____ a______ v_ i_ c______ Q-a-e a-t-b-s v- i- c-n-r-? --------------------------- Quale autobus va in centro? 0
Коју линију морам узети? C-e l--ea d-----r------? C__ l____ d___ p________ C-e l-n-a d-v- p-e-d-r-? ------------------------ Che linea devo prendere? 0
Морам ли преседати? Devo-------re? D___ c________ D-v- c-m-i-r-? -------------- Devo cambiare? 0
Где морам пресести? Dov- -e-o--ambi-r-? D___ d___ c________ D-v- d-v- c-m-i-r-? ------------------- Dove devo cambiare? 0
Колико кошта карта? Qu-n-o cost- -- b-glie--o? Q_____ c____ u_ b_________ Q-a-t- c-s-a u- b-g-i-t-o- -------------------------- Quanto costa un biglietto? 0
Колико станица има до центра? Q--n-e-fe--ate -- --n- ---------e-tro? Q_____ f______ c_ s___ f___ i_ c______ Q-a-t- f-r-a-e c- s-n- f-n- i- c-n-r-? -------------------------------------- Quante fermate ci sono fino in centro? 0
Морате овде изаћи. De---s-en---e-qui. D___ s_______ q___ D-v- s-e-d-r- q-i- ------------------ Deve scendere qui. 0
Морате изаћи назад. Dev- -c--de---di-t-o. D___ s_______ d______ D-v- s-e-d-r- d-e-r-. --------------------- Deve scendere dietro. 0
Следећи метро долази за 5 минута. L--pross-----et--p-l--a-a ar-i-- f-----n--- -in---. L_ p_______ m____________ a_____ f__ c_____ m______ L- p-o-s-m- m-t-o-o-i-a-a a-r-v- f-a c-n-u- m-n-t-. --------------------------------------------------- La prossima metropolitana arriva fra cinque minuti. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. I- p-o---mo -ra---a-sa -r- -iec- m--ut-. I_ p_______ t___ p____ f__ d____ m______ I- p-o-s-m- t-a- p-s-a f-a d-e-i m-n-t-. ---------------------------------------- Il prossimo tram passa fra dieci minuti. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Il--r---imo -u-obu--p--s---ra qu--d--i m----i. I_ p_______ a______ p____ f__ q_______ m______ I- p-o-s-m- a-t-b-s p-s-a f-a q-i-d-c- m-n-t-. ---------------------------------------------- Il prossimo autobus passa fra quindici minuti. 0
Када вози задњи метро? Qu--do --rt- l’u--i-- ----o-o-ita-a? Q_____ p____ l_______ m_____________ Q-a-d- p-r-e l-u-t-m- m-t-o-o-i-a-a- ------------------------------------ Quando parte l’ultima metropolitana? 0
Када вози задњи трамвај? Q-an-----r-e---ul-imo t--m? Q_____ p____ l_______ t____ Q-a-d- p-r-e l-u-t-m- t-a-? --------------------------- Quando parte l’ultimo tram? 0
Када вози задњи аутобус? Q--nd--pa--- l--l---o-au----s? Q_____ p____ l_______ a_______ Q-a-d- p-r-e l-u-t-m- a-t-b-s- ------------------------------ Quando parte l’ultimo autobus? 0
Имате ли возну карту? H- -l -i-l-et-o? H_ i_ b_________ H- i- b-g-i-t-o- ---------------- Ha il biglietto? 0
Возну карту? – Не, немам. I- b--li--t-----N---n-n ----’h-. I_ b_________ – N__ n__ c_ l____ I- b-g-i-t-o- – N-, n-n c- l-h-. -------------------------------- Il biglietto? – No, non ce l’ho. 0
Онда морате платити казну. A-l-----e-e-p--ar--la m---a. A_____ d___ p_____ l_ m_____ A-l-r- d-v- p-g-r- l- m-l-a- ---------------------------- Allora deve pagare la multa. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!